„Све за Србију, Републику Српску ни за шта“, мото је свечаног братског окупљања у Вишеграду, 4. децембра, у 18 часова , у Културном центру „Иво Андрић“, који организује патриотско-еколошко Удружење „Наша Дрина“, чији је предсједник мр Игор Брауновић. 
 
Позивајући на ово братско саборовање Срба са двије обале Дрине, Брауновић подсјећа да није случајно изабран 
Вишеград, гдје је дио живота провео наш славни и једини нобеловац Иво Андрић, град у ком се, вазда, за српско име, част крсти и слободу златну вазда борили овдашњи људи, знајући, као ми данас и тако се понашајући и дјелати, да нема границе међу Србима. 
 
Јер, народ који има тако богат културни, национални и духовни потенцијал, који траје вијековима, упркос свим покушајима непријатеља да „буде сведен на мјеру“, зна да нас нико, ничим и никада не може да подијели -каже мр Брауновић. 
 
Дејтонски мировни споразум, који поред осталог, подразумијева специјалне паралелне везе између Србије и Републике Српске, свједочи да су наши наводи на свом мјесту и да за наше братске односе и сарадњу нема зима. 
 
Ни данас, ни било када.Дужни смо да чувамо све наше чувене завјете, од косовског па редом. 
 
Очекује се долазак људи из разних крајева Србије, Републике Српске, али и расејања у град, чији је  мост инспирисао Андрића, горостаса српске књижевности и умјетности, списатеља свијета, да напише славна дјела.И баш његова дјела у којима се спомиње мост, каже Брауновић, „најбоља су свједочанства да може и да мора да се спаја један народ са двије 
обале“. 
 
-У Вишеграду ћемо да се помолимо за спасење душа више од 6000 наших сународника, међу којима су сви били цивили, нејач, старци, дјеца и жене, од којих више од 300 трудница, које су усташе Јура Францетића побили и бацили у Дрину код Старог брода на Дрини и Милошеваца -каже мр Брауновић. 
 
-И италијански фашисти згражавали су се над оним што су у марту 1943. године чиниле усташе народу Вишеграда и сусједних градова и општина, док се Врховни штаб са Јосипом Брозом налазио у Фочи!?Требало је да прођу деценије да би ово мјесто било достојанствено, да буде урађен меморијални комплекс, у знак сјећања на те наше великомученике.Чак нису хтјели да праве ни путеве до тог стратишта Срба.Богу хвала и добрим људима и та неправда је исправљена. 
 
Мр Брауновић каже да је народ и у минулом рату, у Вишеграду и околини, поднио тешку жртву и да српски див јунаци заслужују највеће поштовање, почаст и дивљење, „ и то за сва времена“.И њима ће, како каже, битипосвећено свесрпско саборовање.И овога пута, истиче, „и увијек“. 
 
-Морамо да укажемо и на чињеницу да су злотвори зазидали баш онај прозор на кући, у којој је живио наш славни Андрић, из које је гледао стари вишеградски мост и стицао инспирацију за дјела која су учинила чувеним и њега и наш народ и нашу отаџбину -истиче мр Брауновић. 
 
-Андрић спада у оне који су највише прославили Вуков језик и Вукову и нашу ћирилицу.И, како нам рече сјајни писац из Шапца, Никола Деура, дијете које је преживјело масакр на Козари у Другом свјетском рату,Андрић се дивио Вуку Караџићу и његовом дјелу.Био је, вели Никола присутан када је Андрић прије скоро шест деценија дошао у Вуков Тршић. Мада, углавном ћутљив, чим је крочио на земљу Вуковог родног села, крај Жеравије на чијем је пијеску исписао прва слова наше азбуке, рекао је је ширећи руке : -Људи, после Бога, овај човјек(Вук Караџић) највише је урадио за српски народ. 
 
Спајају нас, наглашава Брауновић, горостаси са двије обале, међу којима је и чувени народни пјесник и гуслар Филип Вишњић, давно назван „српским Хомером“, који је испјевао многе наше епске пјесме, које је стварао или прикупљао бодрећи у бројевима српске див јунаке.Вишњић је рођен у Горњој Трнови, надомак нашег Угљевика.