Њемачка и Хрватска највише купују бх. производе
FOTO: Ilustracija
Босна и Херцеговина је у првих 10 мјесеци ове године највише извозила у Њемачку, у коју је пласирала производа у вриједности 2,3 милијарде КМ, те Хрватску 2,2 милијарде КМ.
Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ који су уступљени "Независним новинама" показују да смо након ове двије државе највише робе пласирали у Србију, за 1,7 милијарди КМ, Аустрију 1,5 милијарди КМ, те Словенију 1,2 милијарде КМ.
"Најзначајнија увозна тржишта за 10 мјесеци ове године су Хрватска 4,4 милијарде КМ, Србија 3,3 милијарде КМ, Њемачка 2,1 милијарду КМ, Словенија 1,9 милијарди КМ и Италија 1,8 милијарди КМ", пише у овим подацима.
Тако је за 10 мјесеци ове године укупна вриједност извезене робе износила 14,5 милијарди КМ и мања је за шест одсто, односно 939,1 милион КМ у односу на исти период претходне године.
"Укупан увоз за десет мјесеци 2023. године у Босну и Херцеговину износио је 23,6 милијарди КМ и мањи је за два одсто, односно 553,4 милиона КМ у односу на исти период 2022. године", стоји у подацима.
Највише се извозила електрична енергија, за износ од 927.307.941 милион КМ, па изолована жица за 573.615.613 КМ, те жељезне или челичне конструкције за 515.043.493 КМ.
Са друге стране, највише су се увозили нафтна уља и уља добијена од битуменских минерала за 2,057 милијарди КМ, лична и друга моторна возила за 935.829.010 КМ, те лијекови за 567.797.274 КМ.
Додали су да је у 2022. години из БиХ извезено робе у укупној вриједности од 18,4 милијарде КМ, што је више за 26% у односу на 2021. годину.
"Истовремено је увезено робе у укупној вриједности од 29,1 милијарду КМ, што је повећање за 33% у односу на претходну годину", казали су из СТК БиХ.
Економиста Игор Гавран рекао је за "Независне новине" да су нам оба ова тржишта, а посебно хрватско, близу и јако добро позната, па је много лакше тамо пронаћи тржиште и извозити, и зато и остварујемо солидан извоз у односу на нека друга тржишта.
"Други битан фактор је постојање компанија из ових држава у БиХ (посебно њемачких), које извозе из БиХ на своје матично тржиште, често у оквиру исте групације", казао је Гавран.
Према његовим ријечима, даље повећање извоза је свакако могуће и нема неких формалних препрека, већ је прије свега до наше (не)конкурентности и (неповољних) услова пословања у БиХ.
"Актуални додатни проблем је лоша економска ситуација у ЕУ, укључујући и Њемачку и Хрватску, можда посебно Њемачку и дио њеног тржишта гдје ми пласирамо највише робе, што умањује тражњу и за нашим производима. Мислим да је пуно лакше борити се за већи удио на домаћем тржишту и потискивање увоза тамо гдје и даље имамо превише увозне робе, укључујући и ону из ових држава, а и остала тежишта гдје извозимо мало или нимало су прилика коју требамо искористити", нагласио је Гавран.
(Независне)
Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ који су уступљени "Независним новинама" показују да смо након ове двије државе највише робе пласирали у Србију, за 1,7 милијарди КМ, Аустрију 1,5 милијарди КМ, те Словенију 1,2 милијарде КМ.
"Најзначајнија увозна тржишта за 10 мјесеци ове године су Хрватска 4,4 милијарде КМ, Србија 3,3 милијарде КМ, Њемачка 2,1 милијарду КМ, Словенија 1,9 милијарди КМ и Италија 1,8 милијарди КМ", пише у овим подацима.
Тако је за 10 мјесеци ове године укупна вриједност извезене робе износила 14,5 милијарди КМ и мања је за шест одсто, односно 939,1 милион КМ у односу на исти период претходне године.
"Укупан увоз за десет мјесеци 2023. године у Босну и Херцеговину износио је 23,6 милијарди КМ и мањи је за два одсто, односно 553,4 милиона КМ у односу на исти период 2022. године", стоји у подацима.
Највише се извозила електрична енергија, за износ од 927.307.941 милион КМ, па изолована жица за 573.615.613 КМ, те жељезне или челичне конструкције за 515.043.493 КМ.
Са друге стране, највише су се увозили нафтна уља и уља добијена од битуменских минерала за 2,057 милијарди КМ, лична и друга моторна возила за 935.829.010 КМ, те лијекови за 567.797.274 КМ.
Додали су да је у 2022. години из БиХ извезено робе у укупној вриједности од 18,4 милијарде КМ, што је више за 26% у односу на 2021. годину.
"Истовремено је увезено робе у укупној вриједности од 29,1 милијарду КМ, што је повећање за 33% у односу на претходну годину", казали су из СТК БиХ.
Економиста Игор Гавран рекао је за "Независне новине" да су нам оба ова тржишта, а посебно хрватско, близу и јако добро позната, па је много лакше тамо пронаћи тржиште и извозити, и зато и остварујемо солидан извоз у односу на нека друга тржишта.
"Други битан фактор је постојање компанија из ових држава у БиХ (посебно њемачких), које извозе из БиХ на своје матично тржиште, често у оквиру исте групације", казао је Гавран.
Према његовим ријечима, даље повећање извоза је свакако могуће и нема неких формалних препрека, већ је прије свега до наше (не)конкурентности и (неповољних) услова пословања у БиХ.
"Актуални додатни проблем је лоша економска ситуација у ЕУ, укључујући и Њемачку и Хрватску, можда посебно Њемачку и дио њеног тржишта гдје ми пласирамо највише робе, што умањује тражњу и за нашим производима. Мислим да је пуно лакше борити се за већи удио на домаћем тржишту и потискивање увоза тамо гдје и даље имамо превише увозне робе, укључујући и ону из ових држава, а и остала тежишта гдје извозимо мало или нимало су прилика коју требамо искористити", нагласио је Гавран.
(Независне)
