Како је Кина побиједила САД у рату за чипове
Foto: Pixnio
Иако амерички гиганти могу дјелимично заобићи Кину, производњом на Тајвану или у Јужној Кореји, у пракси многе од компоненти и за фабрике у овим земљама стижу из Кине.
Иако се на први помен микропроцесора, меморија и различитих чипова готово увијек мисли на оне у рачунарима и смартфонима, у стварности, готово да данас и нема уређаја којег на неки начин не контролишу рачунари.
Појам “унутрашњег рачунара” (ембеддед цомпутер) је присутан свуда - и бензинске пумпе садрже мали рачунар, као и дигитални струјомери. Рачунари су и унутар каса у супермаркетима (ПОС цомпутер), медицинске опреме, па чак и у играчкама.
Не треба посебно напомињати ни да аутомобили произведени у посљедњој деценији имају и по неколико рачунара који прате вожњу, док су најновији модели заправо "рачунари на точковима", са својим WиФи конекцијама, екранима осјетљивим на додир и пуном интеграцијом са смартфонима.
Потреба за чиповима свих врста ће наредних година само расти – и то неколико пута. Тржиште чипова у САД-у је у посљедње двије године вриједило око 580 милијарди долара, на шта треба додати и обрт технолошких компанија (маркет ревенуе) у готовим производима који их користе.
До 2030. године ово тржиште ће вриједити невјероватних 1.800 милијарди долара и то ако се узму само данашњи трендови раста куповине нових рачунара и смартфона од 12.28 одсто годишње, а за које се прогнозира да ће бити и већи – око 17.4 одсто након 2025. Многи аналитичари сматрају да ће раст бити чак и већи, јер ће богатија тржишта, попут САД-а и Европске уније, увијек моћи да купе и више "премиум" производа високе класе, као и јефтиније уређаје. Овакав тренд је видљив и данас – Аппле и Самсунг су најпопуларнији брендови у САД-у и ЕУ, а најбоље се продају модели из горњег сегмента.
Са друге стране, тржишта у развоју, попут индијског и афричког, највише купују јефтиније смартфоне, попут модела кинеских компанија Xиаоми, Виво и Оппо. Ипак, и на овим тржиштима је у протекле двије године дошло до нове сегментације. Тако Индија постаје све више интересантна "премиум" брендовима, а Аппле чак и производи (путем тајванске компаније Фоxцонн) смартфоне иПхоне 14 и 15 у Индији, у новој фабрици у провинцији Тамил Наду. Скок потрошње на тржиштима са растућом средњом класом, попут Индије, Нигерије, Филипина и Индонезије, те релативно стабилна потрошња на највећем свјетском тржишту – кинеском, значи и да ће у наредној деценији чипови бити и даље међу најтраженијим стратешким производима у свијету.
Интересантно, европска тржишта још од времена глобалне пандемије биљеже веома скроман раст потрошње у домену електронике и софтвера. Иако је ЕУ до прије само десетак година била један од мотора глобалног технолошког развоја, све јефтинија конкуренција кинеских компанија – и све бољи производи ниске цијене – довели су тога да ЕУ изгуби своју глобалну "дигиталну позицију". Томе свакако не доприносе ни све строжи закони и прописи унутра ЕУ о рециклажи електронског отпада, те они о заштити података корисника (попут ГДПР).
Европска комисија је протеклих година водила и прави мали рат са компанијом Аппле око стандарда каблова за пуњење смартфона. Аппле је на крају изгубио, те нови иПхоне 15 смартфон долази са УСБ-Ц конектором, попут свих других (кинеских) смартфона. Заправо, и иПхоне је кинески производ, што пише и на самом уређају – Десигнед ин Цалифорниа, Ассемблед ин Цхина (дизајнирано у Калифорнији, састављено у Кини). Мјесто гдје се иПхоне и иПад “састављају” у Кини познато је као “Фоxцоннов град” у Женгцуу, у провинцији Хенан. Ово је и једна од највећих фабрика електронике и ИТ опреме у свијету уопште, и запошљава преко 200.000 радника. Друге Фоxцоннове фабрике у Кини, попут оне у Шенжену, у дистрикту Лонгуа, такође запошљавају преко 150.000, а у појединим мјесецима чак и до 280.000 радника.
Аппле је, уз Гоогле и друге технолошке гиганте из САД-а, још 2019. био на становишту да се "радна мјеста у овој индустрији неће враћати из Кине". Заправо, све више различитих електронских склопова за америчку аутоиндустрију такође долази из Кине, нешто што је већ годинама постао "стандард" код европских произвођача аутомобила.
Иако је администрација бившег предсједника Доналда Трумпа жељела прави трговински рат са Кином око тарифа на увоз и извоз производа високе технологије, компаније из Силицијумске долине нису благонаклоно гледале на овакве потезе. Када је у Бијелу кућу стигао Џо Бајден, "технолошки рат ниског интензитета" се наставио, а сада су на снази и прописи који забрањују америчким технолошким компанијама извоз одређених врста процесора, као и самог дизајна процесора у Кину.
Иако амерички гиганти могу да дјелимично заобиђу Кину, производњом на Тајвану, у фабрикама попут једног од свјетских лидера ТСМЦ, или у Јужној Кореји код СК Хyниx и Самсунга, у пракси многе од компоненти и за ове фабрике стижу из – Кине. Оно што ниједна земља на свијету не може да понуди – и то неће моћи још дуги низ година – је "потпуна вертикална интеграција" производње. То значи да су велики индустријски центри у Кини, попут Шенжена, "свијетови у малом", те да на једном мјесту имају све – и дизајн, и производњу самих компоненти, и финално склапање и паковање уређаја. Овако нешто не постоји нигдје друго на свијету, иако су тајвански произвођачи у одређеној мјери успјели да заокруже производњу. Такође, нико сем Кине за сада не може понудити и праву армију стручне радне снаге, која је вољна да често ради и прековремено.
Пекинг је још 2020. године покренуо иницијативу за развој домаћих напредних процесора, те за смањење производње чипова "по наруџбини" са друге стране океана. Само један од три оваква финансијска пакета је био "тежак" преко 143 милијарде долара. Резулат – кинеске "фоундрy" фабрике за иницијалну производњу силицијумских "вафера" и чипова сада могу да произведу процесоре у технологијама од 7 и 5 нанометара, што је готово једнако технологији осталих свјетских компанија, преноси "АЉазеера".
Оно што брине и Вашингтон и Брисел је да је ову технологију Пекинг “сустигао” за мање од двије године, уз релативно (за индустрију чипова) мала улагања, док је свим осталим компанијама у свијету за то требало више од деценије, уз велики број патената и стотина милијарди долара уложених у истраживања и развој.
Стручњаци вјерују да водећа "фоундрy" фабрика у Кини, конгломерат СМИЦ, већ ради и на најновијим технологијама "3Д чипова", гдје се различите јединице унутар процесора "граде" једна изнад друге, као би се заобишла електронска ограничења.
Такође, у сарадњи са другим кинеским гигантом, Хуаwеи, СМИЦ је недавно на тржиште избацио процесор "Кирин 9000Ц", који представља једно од најнапреднијих свјетских рјешења за 5Г чипове у мобилним уређајима. Овај чип је од почетка дизајниран да се користи и у смартфонима и у лаптоповима, и представља комплетно "СоЦ" (Сyстем он Цхип) рјешење. Први рачунар који га користи је Хуаwеи "Qингyун Л540", који по перформансама стоји "раме уз раме" са Аппле и Wиндоwс лаптоповима који користе "М2 Силицон" чипове, као и оне из Интела.
(Танјуг)
Иако се на први помен микропроцесора, меморија и различитих чипова готово увијек мисли на оне у рачунарима и смартфонима, у стварности, готово да данас и нема уређаја којег на неки начин не контролишу рачунари.
Појам “унутрашњег рачунара” (ембеддед цомпутер) је присутан свуда - и бензинске пумпе садрже мали рачунар, као и дигитални струјомери. Рачунари су и унутар каса у супермаркетима (ПОС цомпутер), медицинске опреме, па чак и у играчкама.
Не треба посебно напомињати ни да аутомобили произведени у посљедњој деценији имају и по неколико рачунара који прате вожњу, док су најновији модели заправо "рачунари на точковима", са својим WиФи конекцијама, екранима осјетљивим на додир и пуном интеграцијом са смартфонима.
Потреба за чиповима свих врста ће наредних година само расти – и то неколико пута. Тржиште чипова у САД-у је у посљедње двије године вриједило око 580 милијарди долара, на шта треба додати и обрт технолошких компанија (маркет ревенуе) у готовим производима који их користе.
До 2030. године ово тржиште ће вриједити невјероватних 1.800 милијарди долара и то ако се узму само данашњи трендови раста куповине нових рачунара и смартфона од 12.28 одсто годишње, а за које се прогнозира да ће бити и већи – око 17.4 одсто након 2025. Многи аналитичари сматрају да ће раст бити чак и већи, јер ће богатија тржишта, попут САД-а и Европске уније, увијек моћи да купе и више "премиум" производа високе класе, као и јефтиније уређаје. Овакав тренд је видљив и данас – Аппле и Самсунг су најпопуларнији брендови у САД-у и ЕУ, а најбоље се продају модели из горњег сегмента.
Са друге стране, тржишта у развоју, попут индијског и афричког, највише купују јефтиније смартфоне, попут модела кинеских компанија Xиаоми, Виво и Оппо. Ипак, и на овим тржиштима је у протекле двије године дошло до нове сегментације. Тако Индија постаје све више интересантна "премиум" брендовима, а Аппле чак и производи (путем тајванске компаније Фоxцонн) смартфоне иПхоне 14 и 15 у Индији, у новој фабрици у провинцији Тамил Наду. Скок потрошње на тржиштима са растућом средњом класом, попут Индије, Нигерије, Филипина и Индонезије, те релативно стабилна потрошња на највећем свјетском тржишту – кинеском, значи и да ће у наредној деценији чипови бити и даље међу најтраженијим стратешким производима у свијету.
Интересантно, европска тржишта још од времена глобалне пандемије биљеже веома скроман раст потрошње у домену електронике и софтвера. Иако је ЕУ до прије само десетак година била један од мотора глобалног технолошког развоја, све јефтинија конкуренција кинеских компанија – и све бољи производи ниске цијене – довели су тога да ЕУ изгуби своју глобалну "дигиталну позицију". Томе свакако не доприносе ни све строжи закони и прописи унутра ЕУ о рециклажи електронског отпада, те они о заштити података корисника (попут ГДПР).
Европска комисија је протеклих година водила и прави мали рат са компанијом Аппле око стандарда каблова за пуњење смартфона. Аппле је на крају изгубио, те нови иПхоне 15 смартфон долази са УСБ-Ц конектором, попут свих других (кинеских) смартфона. Заправо, и иПхоне је кинески производ, што пише и на самом уређају – Десигнед ин Цалифорниа, Ассемблед ин Цхина (дизајнирано у Калифорнији, састављено у Кини). Мјесто гдје се иПхоне и иПад “састављају” у Кини познато је као “Фоxцоннов град” у Женгцуу, у провинцији Хенан. Ово је и једна од највећих фабрика електронике и ИТ опреме у свијету уопште, и запошљава преко 200.000 радника. Друге Фоxцоннове фабрике у Кини, попут оне у Шенжену, у дистрикту Лонгуа, такође запошљавају преко 150.000, а у појединим мјесецима чак и до 280.000 радника.
Аппле је, уз Гоогле и друге технолошке гиганте из САД-а, још 2019. био на становишту да се "радна мјеста у овој индустрији неће враћати из Кине". Заправо, све више различитих електронских склопова за америчку аутоиндустрију такође долази из Кине, нешто што је већ годинама постао "стандард" код европских произвођача аутомобила.
Иако је администрација бившег предсједника Доналда Трумпа жељела прави трговински рат са Кином око тарифа на увоз и извоз производа високе технологије, компаније из Силицијумске долине нису благонаклоно гледале на овакве потезе. Када је у Бијелу кућу стигао Џо Бајден, "технолошки рат ниског интензитета" се наставио, а сада су на снази и прописи који забрањују америчким технолошким компанијама извоз одређених врста процесора, као и самог дизајна процесора у Кину.
Иако амерички гиганти могу да дјелимично заобиђу Кину, производњом на Тајвану, у фабрикама попут једног од свјетских лидера ТСМЦ, или у Јужној Кореји код СК Хyниx и Самсунга, у пракси многе од компоненти и за ове фабрике стижу из – Кине. Оно што ниједна земља на свијету не може да понуди – и то неће моћи још дуги низ година – је "потпуна вертикална интеграција" производње. То значи да су велики индустријски центри у Кини, попут Шенжена, "свијетови у малом", те да на једном мјесту имају све – и дизајн, и производњу самих компоненти, и финално склапање и паковање уређаја. Овако нешто не постоји нигдје друго на свијету, иако су тајвански произвођачи у одређеној мјери успјели да заокруже производњу. Такође, нико сем Кине за сада не може понудити и праву армију стручне радне снаге, која је вољна да често ради и прековремено.
Пекинг је још 2020. године покренуо иницијативу за развој домаћих напредних процесора, те за смањење производње чипова "по наруџбини" са друге стране океана. Само један од три оваква финансијска пакета је био "тежак" преко 143 милијарде долара. Резулат – кинеске "фоундрy" фабрике за иницијалну производњу силицијумских "вафера" и чипова сада могу да произведу процесоре у технологијама од 7 и 5 нанометара, што је готово једнако технологији осталих свјетских компанија, преноси "АЉазеера".
Оно што брине и Вашингтон и Брисел је да је ову технологију Пекинг “сустигао” за мање од двије године, уз релативно (за индустрију чипова) мала улагања, док је свим осталим компанијама у свијету за то требало више од деценије, уз велики број патената и стотина милијарди долара уложених у истраживања и развој.
Стручњаци вјерују да водећа "фоундрy" фабрика у Кини, конгломерат СМИЦ, већ ради и на најновијим технологијама "3Д чипова", гдје се различите јединице унутар процесора "граде" једна изнад друге, као би се заобишла електронска ограничења.
Такође, у сарадњи са другим кинеским гигантом, Хуаwеи, СМИЦ је недавно на тржиште избацио процесор "Кирин 9000Ц", који представља једно од најнапреднијих свјетских рјешења за 5Г чипове у мобилним уређајима. Овај чип је од почетка дизајниран да се користи и у смартфонима и у лаптоповима, и представља комплетно "СоЦ" (Сyстем он Цхип) рјешење. Први рачунар који га користи је Хуаwеи "Qингyун Л540", који по перформансама стоји "раме уз раме" са Аппле и Wиндоwс лаптоповима који користе "М2 Силицон" чипове, као и оне из Интела.
(Танјуг)
