Извор: Агроклуб

Министри надлежни за сектор пољопривреде на државном и ентитетским нивоима разговарали о усаглашавању бх. и европског законодавства. Помака има, али докле?

Министри три највиша нивоа (од укупно 13) задужена за сектор пољопривреде у Босни и Херцеговини дефинирали су данас кретања у овом сектору према испуњавању европских стандарда кроз програм интегрисања. Уз остало, на састанку у Сарајеву, разговарано је о организацији тржишта вина, органској производњи, ветеринарству означавању животиња, попису пољопривреде, али и успостављању инструмента претприступне помоћи за рурални развој (ИПАРД).



План једно, реалност друго

Овдје треба напоменути да је читава једна деценија прошла, а да се по питању успоставе ИПАРД-а ништа није урадило. Средства европских фондова за то вријеме успјешно користе пољопривредници земаља из окружења. У нади да и данас презентирани ставови неће завршити као још једна популистичка сторија, значајним треба оцијенити чак и опредјељење да се о томе разговара. Но, је ли нешто конкретно учињено? Није. Али, кажу да хоће.

"Ту нисмо довољно радили и сматрамо да ћемо кроз наше заједничке активности то рјешавати половином фебруара на начин да ћемо имати експертске састанке са земљама које су увеле ИПАРД структуру, а то значи кориштење ЕУ фондова за пољопривреду, доста средстава није искориштено за наше пољопривреднике", признао је министар вањске трговине и економских односа БиХ, Сташа Кошарац.

План је, како је навео у свом излагању, да се пласман средстава из европских фондова врши преко ентитетских агенција за аграрна плаћања, која у Републици Српској постоји, а у Федерацији тек треба да буде успостављане. Иако је ријеч о техничком питању, његов став је како мора да се "води рачуна о пољопривредном суверенитету с обзиром на уставне надлежности ентитета".

Федерални министар пољопривреде, Кемал Хрњић, је подсјетио да када је ријеч о ИПАРД-у, 10 година ништа није урађено, па радује и опредјељење да се на њему почне радити.



"Да покушамо створити услове да дођемо до тих фондова, како би их и наши пољопривредници могли користити заједно са ових пет земаља које користе ИПАРД фонд. Сви знамо да је ту скоро милијарда еура, а да БиХ већ годинама не може доћи до фондова, учинићемо све да наши пољопривредници дођу у ситуацију да могу повлачити средства", навео је Хрњић.

Опредјељење ка томе исказао је и министар пољопривреде Републике Српске, Саво Минић, који је навео како је, у годину дана како обнаша ову функцију, ово један од најконструктивнијих састанака да су "сјели и нормално разговарали у име РС и ФБиХ".



"Обећано нам је од министра Кошарца да ћемо повући најбоље праксе из окружења, да ћемо путем ове двије агенције за аграрна плаћања што прије ући у ову причу", додао је Минић.

Ставови и опредјељења су свакако за похвалу, али реалност је ипак нешто другачија. Будући да су европски услови концизни и да је, како је одвећ познато, јединствена институција за исплату средстава уствари све вријеме и својеврсна рампа да би бх. пољопривредници могли доћи до средстава, питали смо министре, да ли су добили неко "зелено свјетло" па на основу тога креирали свој план?

"Тачно је да европска делегација инсистира да постоји једна агенција, међутим, уколико не постоји сагласност у БиХ да то буде једна агенција, ми ћемо понудити модел у који ће бити укључени и заједнички и два ентитетска нивоа у сваком том систему. И преговараћемо, знате. Ја нисам склон да је све што каже европска делегација свето слово, дајте да преговарамо да штитимо наше кредибилне уставне капацитете", одговорио нам је Кошарац, додавши како сматра да ће у разговорима са делегацијом ЕУ наћи адекватан систем и структуру самог рјешења плаћања.

Но, подсјетићемо, ово није услов који је креиран искључиво за Босну и Херцеговину, па је тешко очекивати да нам Европска унија прогледа кроз прсте, и тога треба бити свјестан, али чини се да по овом питању и даље остајемо у статусу да - нада посљедња умире.

Направљени помаци

Када је ријеч о осталим темама састанка, битно је истаћи да је дефиниран Закон о организацији тржишта вина БиХ, чиме је испуњена једна од обавеза из поглавља 11, преостало је дефинирати правилнике, на чему су, како је наведено, већ ангажиране радне групе. Питање закона о органској производњи на нивоу БиХ ће бити ријешено на начин да ће РС у првој половини ове године донијети свој закон, а Федерација припрема свој. И овдје ће услиједити преговори.

"Ми ћемо видјети да на темељу преговора са европском делегацијом дефинишемо питање оквирног документа који ће се односит на органску производњу", рекао је Кошарац.

Очекује се, како је додао, да ће БиХ стратешки план за рурални развој 2023. - 2027. година, имати у фебруару ове године те најавио да ће се код поглавља 12, односно сектора ветеринарства, ући у измјене и допуне постојећих закона.

"Оно чему сам се ја лично као министар одушевио је прича која се односила на обиљежавање животиња и спрјечавање заразних болести. Све оно што подразумијева промет живих животиња је предмет једне жестоке злоупотребе зато што немамо могућности да вршимо контролу", оцијенио је Минић и додао како су данас договорили значајне кораке када је ријеч о заштити домаће производње, односно уређењу система по којем ће потицај добијати они пољопривредни произвођачи који уистину имају домаћи производ.

Министар Хрњић је подсјетио на значајно питање пописа пољопривреде, истакавши како је Федерација БиХ за ту намјену буџетом предвидјела више од седам милиона марака. Такође, позитивним је оцијенио помак да се разговарало о питањима усаглашавању бх. и европског законодавства из сектора пољопривреде.

"Постигли смо висок степен усаглашености, желимо наше европске партнере убиједити да смо заједно на истом циљу, да отворимо три поглавља која се тичу пољопривреде и прехрамбене индустрије. У два поглавља смо доста усаглашени, у једном имамо доста отворених питања о томе ћемо разговарати у наредном периоду", закључио је Хрњић.