Извор: Глас Српске

БАЊАЛУКА - Упркос свим пронаталитетним мјерама демографска слика у Српској све је поразнија, чему свједочи и константан пад броја новорођенчади, али и чињеница да у поједине мале општине роде нису слетјеле дуже од двије деценије.

Плач бебе прошле године није се зачуо у општинама Купрес РС, Источни Мостар и Источни Дрвар, у којем се, како кажу, више и не сјећају када је у матичну књигу рођених уписано новорођенче.

У општини Источни Дрвар, који има око 200 становника, истакли су да је у матичну књигу рођених беба посљедњи пут уписана 2000. године, док ништа боља ситуација није ни када су у питању склопљени бракови, тако да је уназад неколико година само 2021. године забиљежено једно вјенчање.

Начелница Источног Дрвара Милка Иванковић казала је за “Глас Српске” да из дана у дан имају све мање становника.

- Млади одлазе за послом у развијеније општине, многи су отишли преко границе, а остају само стари и изнемогли који посљедње дане свог живота желе провести на огњишту - казала је Иванковићева.

Роде су прошле године заобишле и Источни Мостар. Начелник ове рубне локалне заједнице Божо Сјеран каже да се општина труди да стимулише наталитет, али да се упркос томе ријетки одлучују на проширење породице.

- Мајка сваког новорођенчета од општине добија 1.000 марака. Кад дијете крене у школу, општина, имеђу осталог, суфинансира превоз. Упркос томе, млади се тешко одлучују на потомство, али и на брак, који код нас није скопљен уназад неколико година - казао је Сјеран и додао да у овој општини није остало ни 300 становника.

Начелник Купреса РС Гојко Шебез истакао је да у овој општини живи углавном старија популација те да без младих људи нема ни подмлатка.

- За рођење дјетета општина родитељима даје једнократну помоћ од 300 марака. На територији наше општине има свега неколико младих брачних парова који још никако да се одлуче на тај корак - рекао је Шебез и додао да би на нивоу Српске требало наставити радити на унапређењу пронаталитетне политике, јер ће, ако се овако настави, за неколико година мјештане моћи избројати на прсте једне руке.

Да и друге локалне заједнице широм Српске дијеле сличну судбину потврђују подаци Фонда за дјечју заштиту РС на чију адресу су лани стигла 8.192 захтјева за помоћ и опрему новорођенчета.

Годину раније било је 8.785 таквих захтјева, а 2021. године 9.321.

Демограф Александар Чавић казао је да статистички подаци показују да број новорођенчади у Српској константно опада у посљедњих 20 година.

- У том периоду нико од надлежних није реаговао у смислу формулисања стратешких и планских докумената који би третирали како питања фертилитета, односно наталитета тако и здравственог стања становништва, то јесте морталитета, као и управљање миграцијама - казао је Чавић.

Додао је да се нико због једнократне новчане помоћи, колико год она износила, неће одлучити на склапање брака или потомство.

Према његовим ријечима, потребан је системски приступ и свеобухватне мјере, које би, прије свега, младима дале до знања шта им то све држава нуди, од запошљавања до усклађивања рада и родитељства.

Близанци

У Фонду за дјечју заштиту РС истичу да је од укупног броја пристиглих захтјева лани било 166 близаначких порода и једне тројке.

Годину раније било је 154 близаначих порода, за два више у односу на 2021. годину, када су рођене и једне тројке.

- Највише близанаца лани је рођено је у Бањалуци, а у питању су 34 порода, затим 11 у Градишци, док их је у Приједору било десет - казали су у Фонду.