Извор: БХРТ (С.М.)

Веома нам је драго да смо поново у Сарајеву, то је град који заузима посебна мјеста у нашим срцима, изјавиле су славне клизачице Санда Дубравчић – Шимуњак и Катарина Вит гостујући у Специјалном програму БХРТ-а посвећеном 40. годишњици Зимских олимпијских игара у Сарајеву.

"Сарајево је специфичан град, то је град који је живио за Олимпијске игре, то је град у којем су одржане људске, топле Игре у којима су сви судјеловали, од намлађих до најстаријих, и дали свој допринос да те игре буду тако лијепе. То је било нешто специфично", рекла је Санда Дубравчић – Шимуњак, најбоља југословенска и хрватска клизачица, која је 8. фебруара 1984. године упалила олимпијски пламен на стадиону Кошево, чиме су званично отворене 14. Зимске олимпијске игре у Сарајеву.

Она се у разговору присјетила како је Сарајево, гдје је освојила десето мјесто у умјетничком клизању, изгледало тих олимпијских дана. 

Евоцирала је успомене на тренутак када је сазнала да ће управо она бити та која ће упалити олимпијски пламен.

"Све је кренуло на Златној пируети Загреба гдје сам освојила пет златних медаља, два сребра и једну бронзу. На тој пируети сам побиједила актуелну свјетску првакињу, била сам прва жена на овим просторима, прва Југословенка која је освојила медаљу у зимским спортовима. Тада ми је, у дванаестом мјесецу 1983. године, речено - ти ћеш бити та која ће упалити пламен", рекла је Дубравчић – Шимуњак.

Испричала је, мало и кроз шалу, како би, да је слушала родитеље, можда освојила олимпијску медаљу, и то - бронзану. Међутим, каже, њен пут је био медицина јер је од седмог разреда основне жељела постати лијечник.

Емотиван сусрет у студију БХРТ-а

Током гостовања Дубравчић – Шимуњак у нашем програму, десила се несвакидашња ситуација. Наиме, њемачка клизачица Катарина Вит изразила је жељу да уђе у студио и, иако није било планирано, да се сретне са Сандом. Сусрет је био срдачан, препун емоција.

"Драго ми је да видим Санду, била је тешка кокуренција. Увијек сам се радовала повратку у Сарајево, које има посебно мјесто у мом срцу. Добијам стално поруке од грађана Сарајева да нисам заборављена, радо се сјећам прекрасног времена проведеног овдје", казала је Вит, која је на ЗОИ у Сарајеву освојила златну медаљу у умјетничком клизању.

Те олимпијске игре су, рекла је Вит, "вјетар у леђа" и покренуле њену међународну каријеру.

Прије тога сам се такмичила на националним такмичењима. Олимпијске игре су нешто што вам промијени живот, то је била моја прва олимпијска медаља. ЗОИ гледа цијели свијет и то је за мене била полазна тачка да ме свијет почне препознавати".

Каже да је подршка спортистима јако важна, те се присјетила своје тренерице Јуте Милер.

"Моја тренерица, без ње не бих дошла тако далеко. Била је строга, али праведна и фер. Кад сте млади, хоћете да се забављате и треба вам неко ко ће вас држати фокусираним. Добро је што је била строга и што је била ту да прати мој развој".

Санда Дубравчић – Шимуњак и Катарина Вит дошле су у главни град Босне и Херцеговине на обиљежавање 40. годишњице ЗОИ.

Био је то највећи спортски догађај икада одржан на просторима Југославије.

Санди Дубравчић – Шимуњак је 08. фебруара 1984. на стадиону Кошево, на којему је уприличена церемонија отварања Игара, била посљедња носитељица бакље којом је упаљен олимпијски пламен на стадиону. На међународним такмичењима својевремено је наступала за бившу СФРЈ. Данас је успјешна лијечница и чланица Медицинске комисије Међународне клизачке организације за Хрватску.