Укупна вриједност "извезеног" људског капитала у периоду 2014 - 2018. године процјењује се на скоро 4,5 милијарди марака.

То се наводи у Приједлогу извјештаја о спровођењу политике о сарадњи са исељеништвом за 2023. годину, који је објавило Министарство за људска права и избјеглице БиХ, а које се позива на податке из публикације "Одрживост емиграција из БиХ", чији су аутори Анто Домазет, Вјекослав Домјан, Алмир Пештек и Фарук Хаџић.

"БиХ је једна од водећих европских емигрантских земаља и спада међу 11 емигрантских земаља у свијету. Стопа емиграције из БиХ износи око 50 одсто (проценат укупног становништва), а број изданих боравишних дозвола први пут грађанима БиХ у ЕУ константно расте од 2014. године као резултат либерализације тржишта рада у земљама ЕУ", наводи се у Приједлогу извјештаја о спровођењу политике о сарадњи са исељеништвом.

Како се додаје, природа емиграција из БиХ се мијења у смислу да се исељавају или се намјеравају иселити цијеле породице, што има дугорочне посљедице по БиХ, јер се на овај начин губи демографска супстанца у смислу радног и репродуктивног потенцијала државе.

"Индикативно је и забрињавајуће да се исељавају и особе које су запослене или већ имају бизнис. Иселили су се или се исељавају они који су у БиХ стекли образовање, знања и вјештине. На овај начин БиХ практично извози, у најнеповољнијим условима размјене, тешко изграђени људски капитал. Укупна вриједност 'извезеног' људског капитала у периоду 2014 - 2018. године процјењује се на 4.492,9 милиона КМ или 56.872 КМ по особи", наведено је у овом документу, који је у процесу консултација.

Истакнуто је и да је емиграцијом из БиХ створена снажна дијаспора, односно исељеништво.

"Процјењује се да у исељеништву живи између два милиона и 2,2 милиона особа које воде поријекло из БиХ, а од овог броја њих 1,8 милиона је рођено у БиХ. Иако су напустили БиХ, највећи број исељеника одржава снажне везе са БиХ, посебно са мјестима поријекла, са израженом жељом да допринесу економском и друштвеном развоју БиХ", наводи се у документу.

Искуства Министарства у раду са исељеништвом, као и бројна истраживања, потврђују да је исељеништво највише заинтересовано за допринос развоју БиХ путем преноса знања и искуства. Међутим…

"С новим генерацијама у исељеништву слаби повезаност и осјећај припадности земљи поријекла, а управо нове генерације младих људи у исељеништву су образованије и боље интегрисане у земљама пријема, а самим тим и велики ресурс за допринос развоју земље поријекла", наводи се у овом документу.

Социолог Владимир Васић каже да смо у прошла времена имали миграције претежно занатлија и неквалификованих радника, а данас имамо врло велики проблем јер нам иду свршени студенти, односно стручњаци, тј. професионалци, а са собом носе и професионални капитал и људски ресурс.

"Дакле, дупли ресурси нам одлазе. А те државе нам враћају 'истрошену' радну снагу, односно ти људи се враћају у трећој животној доби, а тамо рађају потомство, нове генерације, које никакве везе немају са својим коријенима, националним поријеклом. На тај начин губимо будуће генерације", рекао је Васић за "Независне новине".

С друге стране, економиста Славиша Раковић каже да је очито да БиХ губи потенцијал, у смислу квалитетне и стручне радне снаге, али БиХ, истовремено, добија новац који ти људи шаљу овамо, тако да је та рачуница отприлике поравната.

"Не треба заборавити ни то да би велики број пензионера отуда могао овдје да се трајно настани и да своје приходе пренесе овамо. То су приходи из иностраних пензионих фондова", нагласио је Раковић за "Независне новине".

(Независне)
​