Вагнер ратује под новим именом у царству крвавог дијаманта
Извор: Политика
Под својим оснивачем Јевгенијем Пригожином, злокобна руска плаћеничка група Вагнер годинама је експлоатисала минералне ресурсе у замену за заштиту аутократских влада у неколико афричких земаља од њихових војних и политичких непријатеља.
Вагнер је такође наступао у Африци, у корист руског интереса, супротстављајући се утицају Запада на овом континенту.
Пригожинова смрт у авионској несрећи северозападно од Москве 23. августа прошле године, што су многи протумачили као Путинов атентат у знак одмазде за неуспелу побуну Вагнера у јуну, утицала је на деловање Руса у Африци.
Поред плаћеничке војске која чини језгро деловања, Вагнер група има неколико компанија које су се бавиле различитим пословним активностима од којих су предњачили они повезани са рударством. Вагнер група је после смрти Пригожина стављена под строжу контролу руске војне обавештајне службе и функционише под новим називом - Афрички корпус. Међутим, поред наставка војног деловања, настављене су и пословне активности, нарочито у области рударства и то под Пригожиновом старом холдинг компанијом Concord.
Централноафричка Република
Главни центар Вагнер групе у Африци била је Централноафричка Република (ЦАР), где руске снаге подржавају владавину председника Фостена Аршанжа Туадера, дајући му војну подршку у борби против наоружаних побуњеничких група које покушавају да га свргну.
У замену за ову заштиту, Вагнеру је дат приступ значајним минералним ресурсима, углавном злату и дијамантима као и дрвету.
У опсежном извештају прошле године, „Сива зона; Војни, плаћенички и криминални ангажман Русије у Африци“, Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала саопштила је да је Вагнер „развио огроман утицај у економији ЦАР“ што је било једнако „заробљавању државе“.
Прва компанија Вагнер групе у Централноафричкој Републици била је Лобаје инвест која је стигла у октобру 2017. године и добила дозволе за ископавање злата и дијаманата широм територије ове земље.
Исте године, Вагнер је запленио највећи рудник злата у ЦАР, у месту Ндасими, североисточно од главног града Бангија, од легалних власника, канадске рударске компаније Axmin, известио је The Wall Street Journal.
17. марта 2020, ЦАР је званично дала дозволу за експлоатацију у Ндасими Вагнеровој компанији Midas Resources, према извештају The Grey Zone док се канадски Аксмин се и даље бори за обештећење.
ЦАР је такође одузела концесију за сечу шума у провинцији Лобаје коју је држала локална компанија и дао је компанији Bois Rouge повезаној са Вагнером.
У извештају се наводи да су мештани рекли да су Вагнерови плаћеници и трупе ЦАР-а насилно протерали локалне рударе из лежишта додељених компанији Midas Resources.
Ово се наставило под новим руководством Афричког корпуса, наводи амерички новински сајт The Daily Beast.
Судан
Вагнеров други највећи рударски посао налази се у Судану, где су војно присутни од 2017. године, углавном као подршка генералу Мохамеду Хамдану „Хеметију“ Дагалу.
У замену за војну и политичку подршку, компаније Вагнер групе M Invest и Meroe Gold добиле су неколико концесија за злато, углавном у региону реке Нил, наводи се у извештају The Grey Zone.
Додаје се да је, кроз своје субверзивно деловање на друштвеним мрежама под окриљем Агенције за истраживање интернета, група Вагнер утицала на политичку ситуацију у земљи пласирањем различитих вести, информација и дезинформација.
Бивши председник Омар ал-Башир свргнут је народном побуном у априлу 2019. У октобру 2021. године, а Абдел Фатах ал-Бурхан шеф суданских оружаних снага успоставио је потпуно војно руководство у земљи посредством још једног пуча.
Вагнер је интензивирао своју везу са „Хеметијем“ Дагалом у тренутку када је постојао велики застој у експлоатацији злата, неопходној за финансирање војске и политичке подршке у земљи.
Вагнерове јединице су оптужене за масакрирање рудара у области Ум Дафук у западном Судану, близу ЦАР-а, у априлу и јуну 2022. године.
Вагнерове везе са војском омогућиле су велики шверц злата, за који се у појединим случајевима користе и војни авиони.
Када је реч о Судану још увек није у потпуности јасно како су Пригожинова смрт и рат који је избио између Хеметија и Бурхана у априлу прошле године утицали на Вагнерове рударске послове.
Једино што је потпуно јасно је да просечан становник Судана нема готово ништа од златних резерви своје земље, а сличну судбину доживели су готово сви народи на чијој се земљи нашла страна војска без обзира одакле долази.
Мадагаскар
Компанија повезана са Вагнером Midas Resources из Централноафричке Републике има неколико заједничких послова са компанијом Kraoma Mining чије је седиште на Мадагаскару. Обе су повезане у заједничком рударском пословном подухвату са државном Kraomita Malagasi и Ferrum Mining за коју се тврди да је била у власништву Пригожина, наводи The Grey Zone.
Заједничко предузеће је наводно основано као аранжман у којем Вагнер добија део минералних ресурса Мадагаскара у замену за мешање у председничке изборе у земљи 2018. године у корист председника Андри Раџолина.
Уочи избора 2023. године, појавиле су се непотврђене информације, да су Руси председничким кандидатима понудили новац и услуге у замену за концесије на експлоатацију минералних сировина.
Међутим, локални новинар је овог месеца рекао за Daily Maverick да су Руси преварени, да нису добили дозволе и да су потом отишли као и 99 одсто страних инвеститора у тој земљи.
Сахел
Западне обавештајне службе пажљиво прате нову руску дестинацију у Африци - Сахел.
Вагнер, односно Афрички корпус преузима контролу у земљама из којих су претходно истиснуте западне силе, посебно Француска, након војних удара у Малију, Буркини Фасо и Нигеру.
Мали је један од највећих произвођача злата у Африци и има важне резерве сребра, мангана, дијаманата, литијума и других ретких метала. Влада Малија вероватно не може да приушти да плати Вагнеру илити Афричком корпусу готовину за војну подршку у борби против исламистичких и сепаратистичких снага. У међувремену, руски геолози су примећени како извиђају златне области Малија.
Председник Гане Нана Акуфоб Адо тврдио је 2022. године да је војна хунта Буркине Фасо дала Вагнеру права на рудник злата у замену за подршку у борби против побуњеника. Ово, међутим, није потврђено.
Оно што је сасвим сигурно - тихи рат за превласт у Африци увелико траје док је наша пажња усмерена на друга светска жаришта.
Под својим оснивачем Јевгенијем Пригожином, злокобна руска плаћеничка група Вагнер годинама је експлоатисала минералне ресурсе у замену за заштиту аутократских влада у неколико афричких земаља од њихових војних и политичких непријатеља.
Вагнер је такође наступао у Африци, у корист руског интереса, супротстављајући се утицају Запада на овом континенту.
Пригожинова смрт у авионској несрећи северозападно од Москве 23. августа прошле године, што су многи протумачили као Путинов атентат у знак одмазде за неуспелу побуну Вагнера у јуну, утицала је на деловање Руса у Африци.
Поред плаћеничке војске која чини језгро деловања, Вагнер група има неколико компанија које су се бавиле различитим пословним активностима од којих су предњачили они повезани са рударством. Вагнер група је после смрти Пригожина стављена под строжу контролу руске војне обавештајне службе и функционише под новим називом - Афрички корпус. Међутим, поред наставка војног деловања, настављене су и пословне активности, нарочито у области рударства и то под Пригожиновом старом холдинг компанијом Concord.
Централноафричка Република
Главни центар Вагнер групе у Африци била је Централноафричка Република (ЦАР), где руске снаге подржавају владавину председника Фостена Аршанжа Туадера, дајући му војну подршку у борби против наоружаних побуњеничких група које покушавају да га свргну.
У замену за ову заштиту, Вагнеру је дат приступ значајним минералним ресурсима, углавном злату и дијамантима као и дрвету.
У опсежном извештају прошле године, „Сива зона; Војни, плаћенички и криминални ангажман Русије у Африци“, Глобална иницијатива против транснационалног организованог криминала саопштила је да је Вагнер „развио огроман утицај у економији ЦАР“ што је било једнако „заробљавању државе“.
Прва компанија Вагнер групе у Централноафричкој Републици била је Лобаје инвест која је стигла у октобру 2017. године и добила дозволе за ископавање злата и дијаманата широм територије ове земље.
Исте године, Вагнер је запленио највећи рудник злата у ЦАР, у месту Ндасими, североисточно од главног града Бангија, од легалних власника, канадске рударске компаније Axmin, известио је The Wall Street Journal.
17. марта 2020, ЦАР је званично дала дозволу за експлоатацију у Ндасими Вагнеровој компанији Midas Resources, према извештају The Grey Zone док се канадски Аксмин се и даље бори за обештећење.
ЦАР је такође одузела концесију за сечу шума у провинцији Лобаје коју је држала локална компанија и дао је компанији Bois Rouge повезаној са Вагнером.
У извештају се наводи да су мештани рекли да су Вагнерови плаћеници и трупе ЦАР-а насилно протерали локалне рударе из лежишта додељених компанији Midas Resources.
Ово се наставило под новим руководством Афричког корпуса, наводи амерички новински сајт The Daily Beast.
Судан
Вагнеров други највећи рударски посао налази се у Судану, где су војно присутни од 2017. године, углавном као подршка генералу Мохамеду Хамдану „Хеметију“ Дагалу.
У замену за војну и политичку подршку, компаније Вагнер групе M Invest и Meroe Gold добиле су неколико концесија за злато, углавном у региону реке Нил, наводи се у извештају The Grey Zone.
Додаје се да је, кроз своје субверзивно деловање на друштвеним мрежама под окриљем Агенције за истраживање интернета, група Вагнер утицала на политичку ситуацију у земљи пласирањем различитих вести, информација и дезинформација.
Бивши председник Омар ал-Башир свргнут је народном побуном у априлу 2019. У октобру 2021. године, а Абдел Фатах ал-Бурхан шеф суданских оружаних снага успоставио је потпуно војно руководство у земљи посредством још једног пуча.
Вагнер је интензивирао своју везу са „Хеметијем“ Дагалом у тренутку када је постојао велики застој у експлоатацији злата, неопходној за финансирање војске и политичке подршке у земљи.
Вагнерове јединице су оптужене за масакрирање рудара у области Ум Дафук у западном Судану, близу ЦАР-а, у априлу и јуну 2022. године.
Вагнерове везе са војском омогућиле су велики шверц злата, за који се у појединим случајевима користе и војни авиони.
Када је реч о Судану још увек није у потпуности јасно како су Пригожинова смрт и рат који је избио између Хеметија и Бурхана у априлу прошле године утицали на Вагнерове рударске послове.
Једино што је потпуно јасно је да просечан становник Судана нема готово ништа од златних резерви своје земље, а сличну судбину доживели су готово сви народи на чијој се земљи нашла страна војска без обзира одакле долази.
Мадагаскар
Компанија повезана са Вагнером Midas Resources из Централноафричке Републике има неколико заједничких послова са компанијом Kraoma Mining чије је седиште на Мадагаскару. Обе су повезане у заједничком рударском пословном подухвату са државном Kraomita Malagasi и Ferrum Mining за коју се тврди да је била у власништву Пригожина, наводи The Grey Zone.
Заједничко предузеће је наводно основано као аранжман у којем Вагнер добија део минералних ресурса Мадагаскара у замену за мешање у председничке изборе у земљи 2018. године у корист председника Андри Раџолина.
Уочи избора 2023. године, појавиле су се непотврђене информације, да су Руси председничким кандидатима понудили новац и услуге у замену за концесије на експлоатацију минералних сировина.
Међутим, локални новинар је овог месеца рекао за Daily Maverick да су Руси преварени, да нису добили дозволе и да су потом отишли као и 99 одсто страних инвеститора у тој земљи.
Сахел
Западне обавештајне службе пажљиво прате нову руску дестинацију у Африци - Сахел.
Вагнер, односно Афрички корпус преузима контролу у земљама из којих су претходно истиснуте западне силе, посебно Француска, након војних удара у Малију, Буркини Фасо и Нигеру.
Мали је један од највећих произвођача злата у Африци и има важне резерве сребра, мангана, дијаманата, литијума и других ретких метала. Влада Малија вероватно не може да приушти да плати Вагнеру илити Афричком корпусу готовину за војну подршку у борби против исламистичких и сепаратистичких снага. У међувремену, руски геолози су примећени како извиђају златне области Малија.
Председник Гане Нана Акуфоб Адо тврдио је 2022. године да је војна хунта Буркине Фасо дала Вагнеру права на рудник злата у замену за подршку у борби против побуњеника. Ово, међутим, није потврђено.
Оно што је сасвим сигурно - тихи рат за превласт у Африци увелико траје док је наша пажња усмерена на друга светска жаришта.
