БиХ у марту почиње преговоре о чланству ЕУ?
- БиХ би у марту могла добити зелено свјетло за почетак преговора о приступању ЕУ.
Наиме, БиХ је прошле седмице на нивоу Савјета министара БиХ у тишини и без пуно буке усвојила принципе за модел програма интегрисања БиХ у ЕУ.
Без програма интегрисања практично је немогуће водити преговоре о приступању, а до усвајања овог документа протеклих година није дошло јер се Република Српска и ниво БиХ нису могли усагласити о надлежностима свих нивоа власти.
Неколико година трајали су преговори о Механизму координације између БиХ и ентитета и нижих нивоа власти, који је тек предуслов за програм интегрисања. Ако се покаже да су нивои власти сада спремни да овај документ коначно и усвоје, то би могло значити да су можда добили неформални сигнал из Брисела да је зелено свјетло за почетак преговора близу.
И у Дирекцији за европске интеграције БиХ су за "Независне" практично потврдили да без овог програма нема почетка преговора БиХ и ЕУ.
"То је алат који институцијама у БиХ треба да помогне да брже и усклађено на свим нивоима у БиХ испуњавају обавезе у процесу приступања у ЕУ, а без њега тешко је и замислити успјешно вођење преговора о чланству у ЕУ", кажу они. Истовремено, како истичу, овај програм ће дати јавности добар алат за праћење динамике рада институција на свим нивоима власти на испуњавању обавеза на европском путу.
Такође, индиректно су потврдили да су главни политички фактори коначно показали озбиљност и почели озбиљно радити на стварању предуслова за успјешан почетак преговора.
"Захваљујући ангажману Колегијума за европске интеграције, у којем сједе шефови извршне власти са свих нивоа у БиХ, и Комисије за европске интеграције која је тијело на техничком нивоу, на финализацији израде овог документа преостале три од 36 радних група за европске интеграције раде ужурбано", кажу за "Независне" из ДЕИ-ја.
Појаснили су да је на задњем састанку Колегијума за европске интеграције, који је одржан почетком прошле седмице, утврђен модел, чиме су, како су објаснили, створене претпоставке да након што радне групе заврше посао, овај документ буде упућен у даље процедуре осталим тијелима Механизма координације.
Након тога, како је наглашено, слиједе консултације с Европском комисијом, те усвајање, а у складу с раније утврђеном методологијом израде овог документа.
Оно што се у јавности представља као "датум почетка преговора" вјероватно би могао бити датум одржавања прве међувладине конференције између ЕУ и БиХ, на којој би требало да буду договорене основе за преговарачки оквир.
Наиме, сама чињеница да је одобрен почетак преговора ни на који начин не значи да преговори почињу сутра, јер Европска комисија мора припремити преговарачки оквир, који онда, опет, морају једногласно одобрити све земље чланице.
С обзиром на то да још има неколико скептичних земаља у вези с почетком преговора, компромис би могло представљати давање сагласности и датума за прву међувладину конференцију, јер формално преговори ни у најбољем случају не могу почети у року од годину дана, што оставља времена за рад на реформама.
Осим тога, промијењена методологија приступања, усвојена на иницијативу Француске, предвиђа не само груписање поглавља у кластере, него и враћање земље кандидата уназад ако дође до назатка, што поново "строжим" земљама оставља простор за притисак.
БиХ, као земља западног Балкана, има посебан однос с ЕУ кроз Споразум о стабилизацији и придруживању, који предвиђа посебне олакшане процедуре, тако да се процес БиХ донекле разликује од процеса који имају Украјина, Грузија и Молдавија, које нису обухваћене таквим типом споразума с ЕУ.
Циљ ССП-а је да промовише регионалну стабилност и помирење и да земља добије разне видове помоћи ЕУ да те циљеве лакше оствари.
Упркос томе што је БиХ Споразум о стабилизацији и придруживању добила 2008. године, он је ступио на снагу 2015, а БиХ још крши значајан број преузетих обавеза, иако је користила бенефите које јој је ССП пружао, као што су европски фондови, посебни пројекти, грантови, олакшани приступ заједничком тржишту ЕУ и бројне друге привилегије, због чега штету трпе привреда и грађани, који и даље не могу уживати пуне бенефите које им ССП нуди.
(Независне)
Наиме, БиХ је прошле седмице на нивоу Савјета министара БиХ у тишини и без пуно буке усвојила принципе за модел програма интегрисања БиХ у ЕУ.
Без програма интегрисања практично је немогуће водити преговоре о приступању, а до усвајања овог документа протеклих година није дошло јер се Република Српска и ниво БиХ нису могли усагласити о надлежностима свих нивоа власти.
Неколико година трајали су преговори о Механизму координације између БиХ и ентитета и нижих нивоа власти, који је тек предуслов за програм интегрисања. Ако се покаже да су нивои власти сада спремни да овај документ коначно и усвоје, то би могло значити да су можда добили неформални сигнал из Брисела да је зелено свјетло за почетак преговора близу.
И у Дирекцији за европске интеграције БиХ су за "Независне" практично потврдили да без овог програма нема почетка преговора БиХ и ЕУ.
"То је алат који институцијама у БиХ треба да помогне да брже и усклађено на свим нивоима у БиХ испуњавају обавезе у процесу приступања у ЕУ, а без њега тешко је и замислити успјешно вођење преговора о чланству у ЕУ", кажу они. Истовремено, како истичу, овај програм ће дати јавности добар алат за праћење динамике рада институција на свим нивоима власти на испуњавању обавеза на европском путу.
Такође, индиректно су потврдили да су главни политички фактори коначно показали озбиљност и почели озбиљно радити на стварању предуслова за успјешан почетак преговора.
"Захваљујући ангажману Колегијума за европске интеграције, у којем сједе шефови извршне власти са свих нивоа у БиХ, и Комисије за европске интеграције која је тијело на техничком нивоу, на финализацији израде овог документа преостале три од 36 радних група за европске интеграције раде ужурбано", кажу за "Независне" из ДЕИ-ја.
Појаснили су да је на задњем састанку Колегијума за европске интеграције, који је одржан почетком прошле седмице, утврђен модел, чиме су, како су објаснили, створене претпоставке да након што радне групе заврше посао, овај документ буде упућен у даље процедуре осталим тијелима Механизма координације.
Након тога, како је наглашено, слиједе консултације с Европском комисијом, те усвајање, а у складу с раније утврђеном методологијом израде овог документа.
Оно што се у јавности представља као "датум почетка преговора" вјероватно би могао бити датум одржавања прве међувладине конференције између ЕУ и БиХ, на којој би требало да буду договорене основе за преговарачки оквир.
Наиме, сама чињеница да је одобрен почетак преговора ни на који начин не значи да преговори почињу сутра, јер Европска комисија мора припремити преговарачки оквир, који онда, опет, морају једногласно одобрити све земље чланице.
С обзиром на то да још има неколико скептичних земаља у вези с почетком преговора, компромис би могло представљати давање сагласности и датума за прву међувладину конференцију, јер формално преговори ни у најбољем случају не могу почети у року од годину дана, што оставља времена за рад на реформама.
Осим тога, промијењена методологија приступања, усвојена на иницијативу Француске, предвиђа не само груписање поглавља у кластере, него и враћање земље кандидата уназад ако дође до назатка, што поново "строжим" земљама оставља простор за притисак.
БиХ, као земља западног Балкана, има посебан однос с ЕУ кроз Споразум о стабилизацији и придруживању, који предвиђа посебне олакшане процедуре, тако да се процес БиХ донекле разликује од процеса који имају Украјина, Грузија и Молдавија, које нису обухваћене таквим типом споразума с ЕУ.
Циљ ССП-а је да промовише регионалну стабилност и помирење и да земља добије разне видове помоћи ЕУ да те циљеве лакше оствари.
Упркос томе што је БиХ Споразум о стабилизацији и придруживању добила 2008. године, он је ступио на снагу 2015, а БиХ још крши значајан број преузетих обавеза, иако је користила бенефите које јој је ССП пружао, као што су европски фондови, посебни пројекти, грантови, олакшани приступ заједничком тржишту ЕУ и бројне друге привилегије, због чега штету трпе привреда и грађани, који и даље не могу уживати пуне бенефите које им ССП нуди.
(Независне)
