БиХ упркос кризи поправља биланс са овим тржиштима
FOTO: Ilustracija
Иако је спољнотрговинска размјена Босне и Херцеговине у прошлој години била доста мања у односу на 2022. годину, биланс је поправљен са земљама ЕФТА и осталим тржиштима.
Према анализи Спољнотрговинске коморе БиХ, обим спољнотрговинске размјене Босне и Херцеговине у 2023. години износио је 45.413.586.000 КМ и мањи је за 4,39%, односно 2,08 милијарди КМ у односу 2022. годину.
Пад извоза у 2023. години је за 1,20 милијарди КМ или 6,57% у односу на годину раније.
"Увоз у Босну и Херцеговину у 2023. години биљежи пад за 875,60 милиона КМ или 3,01% у односу на 2022. годину. Покривеност увоза извозом је 60,8% и мањи је за 3,68% у односу на 2023. годину. Смањен је извоз робе из Босне и Херцеговине у 16 земаља ЕУ, али је и даље настављен тренд повећаног обима извоза на кључна тржишта: Њемачку и Аустрију.
Смањење укупног обима размјене резултат је смањења тражње и пада привредних активности на нивоу ЕУ, геополитичке тензије, те смањене потражње за енергентима", навели су из СТК БиХ.
Тако је укупан обим размјене са земљама ЕФТА износио 1,16 милијарди КМ.
"Извезено је робе на тржиште ЕФТА у вриједности од 465,26 милиона КМ, што је више за 4,57% у односу на 2022. годину. Истовремено је увезено робе у укупној вриједности од 701,06 милиона КМ, што представља смањење од 36,33%. Дефицит у робној размјени износи 235,80 милиона КМ, а покривеност увоза извозом 66,4%", пише у овим подацима.
Са такозваним осталим тржиштима обим размјене у прошлој години износио је 5,61 милијарду КМ.
"Извоз је износио 1,23 милијарде КМ и већи је у односу на 2022. годину за 3,30%. Увоз је износио 4,37 милијарди КМ и мањи је за 2,23% у односу на 2022. годину. Дефицит са осталим тржиштима је износио 3,2 милијарде КМ, а покривеност увоза извозом 28,3%", стоји у подацима.
Обим размјене са ЕУ је износио 31,25 милијарди КМ, што је мање за 6,71 одсто у односу на 2022. годину.
"Укупан обим ЕУ размјене представља 68,8% укупног обима размјене БиХ са свијетом. У 2023. години је на тржиште ЕУ извезено робе у укупној вриједности од 12,4 милијарде КМ, што је мање за 6,71% у односу на претходну годину. Из ЕУ је увезено робе у вриједности од 18,8 милијарди КМ, што је мање за 0,59% у поређењу са претходном годином. У укупном извозу ЕУ учествује са 72,3%, а у увозу са 66,7%. Дефицит са ЕУ износи 6,4 милијарде КМ, а покривеност увоза извозом 65,9%.
Економиста Миленко Станић каже за "Независне новине" да повећан извоз БиХ у поједине земље показује да није све било лоше за домаћу економију у прошлој години.
"Чињеница је да је било одређеног смањења извоза, али је дошло и до смањења увоза. Унутар структуре размјене дошло је до расподјеле. У земљама ЕУ је био већи пад због чињенице да је у већем броју економија због многих криза смањена привредна активност. Финансијски кад се гледа, због раста цијена, односно високих стопа инфлације, дошло је до повећања у размјени са појединим земљама. Тај ниво раста треба везати за раст цијена, а не за физичко повећање извоза и увоза. Ипак, одржавање привредне активности на нивоу претходних година велики је резултат, с обзиром на озбиљне падове привредне активности које имамо на нивоу ЕУ", закључио је Станић.
(Независне)
Према анализи Спољнотрговинске коморе БиХ, обим спољнотрговинске размјене Босне и Херцеговине у 2023. години износио је 45.413.586.000 КМ и мањи је за 4,39%, односно 2,08 милијарди КМ у односу 2022. годину.
Пад извоза у 2023. години је за 1,20 милијарди КМ или 6,57% у односу на годину раније.
"Увоз у Босну и Херцеговину у 2023. години биљежи пад за 875,60 милиона КМ или 3,01% у односу на 2022. годину. Покривеност увоза извозом је 60,8% и мањи је за 3,68% у односу на 2023. годину. Смањен је извоз робе из Босне и Херцеговине у 16 земаља ЕУ, али је и даље настављен тренд повећаног обима извоза на кључна тржишта: Њемачку и Аустрију.
Смањење укупног обима размјене резултат је смањења тражње и пада привредних активности на нивоу ЕУ, геополитичке тензије, те смањене потражње за енергентима", навели су из СТК БиХ.
Тако је укупан обим размјене са земљама ЕФТА износио 1,16 милијарди КМ.
"Извезено је робе на тржиште ЕФТА у вриједности од 465,26 милиона КМ, што је више за 4,57% у односу на 2022. годину. Истовремено је увезено робе у укупној вриједности од 701,06 милиона КМ, што представља смањење од 36,33%. Дефицит у робној размјени износи 235,80 милиона КМ, а покривеност увоза извозом 66,4%", пише у овим подацима.
Са такозваним осталим тржиштима обим размјене у прошлој години износио је 5,61 милијарду КМ.
"Извоз је износио 1,23 милијарде КМ и већи је у односу на 2022. годину за 3,30%. Увоз је износио 4,37 милијарди КМ и мањи је за 2,23% у односу на 2022. годину. Дефицит са осталим тржиштима је износио 3,2 милијарде КМ, а покривеност увоза извозом 28,3%", стоји у подацима.
Обим размјене са ЕУ је износио 31,25 милијарди КМ, што је мање за 6,71 одсто у односу на 2022. годину.
"Укупан обим ЕУ размјене представља 68,8% укупног обима размјене БиХ са свијетом. У 2023. години је на тржиште ЕУ извезено робе у укупној вриједности од 12,4 милијарде КМ, што је мање за 6,71% у односу на претходну годину. Из ЕУ је увезено робе у вриједности од 18,8 милијарди КМ, што је мање за 0,59% у поређењу са претходном годином. У укупном извозу ЕУ учествује са 72,3%, а у увозу са 66,7%. Дефицит са ЕУ износи 6,4 милијарде КМ, а покривеност увоза извозом 65,9%.
Економиста Миленко Станић каже за "Независне новине" да повећан извоз БиХ у поједине земље показује да није све било лоше за домаћу економију у прошлој години.
"Чињеница је да је било одређеног смањења извоза, али је дошло и до смањења увоза. Унутар структуре размјене дошло је до расподјеле. У земљама ЕУ је био већи пад због чињенице да је у већем броју економија због многих криза смањена привредна активност. Финансијски кад се гледа, због раста цијена, односно високих стопа инфлације, дошло је до повећања у размјени са појединим земљама. Тај ниво раста треба везати за раст цијена, а не за физичко повећање извоза и увоза. Ипак, одржавање привредне активности на нивоу претходних година велики је резултат, с обзиром на озбиљне падове привредне активности које имамо на нивоу ЕУ", закључио је Станић.
(Независне)
