На данашњи дан прије двије године почела је руска специјална војна операција у Украјини.

Почетак операције објавио је предсједник Русије Владимир Путин, који је истакао да ће Москва тежити "демилитаризацији и денацификацији" Украјине, те позвао украјинске војнике да одложе оружје.

Русија је започела војну операцију након обраћања власти Доњецке и Луганске Народне Републике са молбом за помоћ да одбију агресију Кијева. Претходно је Москва тражила од Украјине да испоштује Минске споразуме, Донбасу пружи аутономију, те престане са гранатирањем и убијањем цивила у Доњецку.

Русија је затражила и да Кијев унесе војну неутралност у Устав Украјине. Од САД и НАТО-а затражено је да се одмакну од руске границе и прекину са ширењем Алијансе. Сви захтјеви Москве су одбијени, па је специјална воја операција почела 24. фебруара ујутро.

Да је сукоб у Украјини скупио је најгоре из Првог и Другог свјетског рата, али је и зачињен савременим достигнућима у сегменту ратовања у војној технологији, од материјала, до роботизованих платформи, беспилотних летјелица и дронова, изјавио је војни аналитичар Владе Радуловић.

Оцијенио је да Кијев и Москва нису близу било каквог примирја.

"Како време одмиче савремена достигнућа све више узимају запажено место на бојишту, не баш примат јер никада неће бити могуће запоставити човека или снагу артиљерије или снагу оклопно-механизовних јединица", рекао је Радуловић за Тањуг у специјалној емисији о две године рата у Украјини на констатацију да се чини да је овај рат по много чему специфичан, укључујући и употребу дронова.

Радуловић каже да је јако незахвално говорити о жртвама и штети.

 Могло би се, како је навео, говорити оковирно о више од 500.000 страдалих са обје стране, укључујући и повријеђене и рањене и оне који су морали да изађу са ратишта и на које више не може да се рачуна.
Војни аналитичар Срђан Перишић сматра да ће се овај рат добити "на поене" и да се прије јесени не може очекивати било какав епилог.

"Овај рат ће још да траје. Неће доћи до неке велике експлоатације успеха у Авдејевци. Украјинске снаге су доживеле пораз брже него у Бахмуту зато што све мање и мање имају одспособљених војника који могу да употрбљавају све сложеније оружене системе. Зато је све мање оспособљених војника који могу да пружају отпор као што су пружали у Бахмуту у прошлој године до 21. маја када је Бахмут пао. Таквих више војника нема. Зато Русија неће предузимати никакве велике стратегијске и оперативне продоре", казао је стручњак за Еуронеwс Србија, додавши да Москва једноставно чека да власт у Кијеву падне сама од себе усљед исцрпљености ресурса.

Предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен допутовала је данас у Кијев, поводом обиљежавања двогодишњице сукоба, а у ту земљу стигли су и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, премијер Белгије Александар Де Кро и и канадски премијер Џастин Трудо.

Лајен је у објави на X платформи написала да Европска унија чврсто стоји уз Украјину, док, како је навела, та земља не буде коначно слободна.

"У Кијеву на обиљежавању двогодишњице рата Русије против Украјине. И у част изузетног отпора украјинског народа. Више него икад, чврсто стојимо уз Украјину. Финансијски, економски, војно, морално. Док зема не буде коначно слободна", навела је Фон дер Лајен.

У Кијеву поводом двогодишњице сукоба борави и италијанска премијерка Ђорђа Мелони, која ће као предсједавајућа групе Г7 одржати видео конференцију Г7 на којој ćе говорити и украјински предсједник Володимир Зеленски, преноси Анса.

Мелони је у престоницу стигла истим возом којим су путовали предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, премијер Белгије Александар Де Кро, који је ротирајуćи предсједник Савјета ЕУ, и канадски премијер Џастин Трудо, а из безбедносних разлога тек сада је објављено да су они допутовали у Кијев, наводи италијанска агенција.

(Танјуг)                                                               ​