- Лидери политичких партија које чине власт на нивоу БиХ данас ће у Мостару покушати да договоре законе неопходне за отварање преговора између БиХ и ЕУ, и уколико не успију, готово је извјесно, БиХ неће добити позитивну оцјену из Брисела.

Наиме, пред БиХ је недавно стављен услов да за отварање преговора мора да усвоји Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма, затим отвори преговоре са Фронтеxом, те усвоји законе о судовима БиХ и сукобу интереса. Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма је усвојен, а преговори са Фронтеxом отворени, али су из ЕУ већ стигли сигнали да то неће бити довољно. У суштини, да би БиХ отворила преговоре са ЕУ, неопходно је да се усвоје још закон о судовима и закон о сукобу интереса. 

"Било је увјеравање од свих европских званичника који су долазили у посјету да требамо показати спремност на договор, политички напредак и да покажемо да желимо ући у европски круг земаља и да ће преговори бити отворени 21. марта. Имамо времена да донесемо законе, вјерујем да ће састанак у Мостару донијети резултате", рекао је Маринко Чавара, предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, који ће уз лидера Драгана Човића, предсједника ХДЗ-а, бити један о домаћина данашњег састанка.

Што се тиче закона о судовима и закона о сукобу интереса, разговори о њима трају већ мјесецима, али договор није постигнут. Проблем код закона о судовима је у надлежностима Суда БиХ, али и о сједишту тог новог вишег суда који би био формиран.

Партије из Републике Српске инсистирају на томе да његово сједиште буде у Бањалуци, на шта Бошњаци не пристају, охрабрени појединим међународним званичницима који су такође против тога да сједиште тог суда буде у Бањалуци.
Слично је и са законом о сукобу интереса, на којем Бошњаци инсистирају да важи за све нивое власти, док с друге стране Срби кажу да тај закон може да важи само за ниво БиХ, а никако и за ентитете.

Поред два закона која су неопходна да би ЕУ 21. марта донијела позитивну одлуку, представници Републике Српске инсистирају и на томе да се усвоји закон о Уставном суду БиХ или закон којим би се ријешило питање страних судија у Уставном суду БиХ. С друге стране, Хрвати инсистирају на томе да се усвоје и измјене Изборног закона БиХ и то на начин да сваки народ бира себи своје представнике, али ниједан од ова два закона није прихватљив за Бошњаке, иако су и они међу 14 приоритета које је пред БиХ поставила ЕУ.

"За овај европски корак потребна је, осим искреног опредјељења за ЕУ интеграције, одлучност, одговорност и политичка воља владајуће коалиције, без балканских "ако" и "осим", како би преостала два закона, а ријеч је о закону о сукобу интереса и закону о судовима, била усвојена у наредних пар седмица. Дакле, потребно је потпуно се фокусирати на ова два закона, без ширења листе на друге законе који у овом моменту нису европска него политичка агенда појединих странака у саставу коалиције. Осим ова два закона, потребно је финализирати усвајање техничких измјена Изборног закона с циљем јачања интегритета и транспарентности изборног процеса", рекао је Денис Звиздић, замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, а који је и замјеник предсједника НиП-а.

(Независне)