Возни парк у ЕУ све старији, а гдје је онда БиХ?
- Возни парк у Европи је све старији, те просјечна старост аутомобила тренутно износи 12 година и три мјесеца, показују подаци Европског удружења произвођача аутомобила (АЦЕА).
У оквиру 28 чланица ЕУ, Велике Британије и чланица ЕФТА, најстарији возни парк има Грчка, те се у овој земљи возе аутомобиле који су просјечно стари 17 година и три мјесеца.
Након Грчке, најстарији возни парк има Естонија са просјечном старошћу аутомобила од 16 и по година.
Слиједи Чешка са 15 година и девет мјесеци, Летонија са 15 година и два мјесеца и Пољска са 14 година и девет мјесеци.
Најјача економија ЕУ Њемачка има просјечну старост аутомобила од тачно 10 година.
У овим подацима види се да чак 21 земља има просјечну старост аутомобила већу од 10 година.
Луксембург има најмлађи возни парк, са просјечном старошћу аутомобила од седам година и девет мјесеци, те Аустрија и Данска са осам година и девет мјесеци.
Ипак, иако је возни парк у Европи све старији, БиХ није ни близу овог просјека.
Тако је, према подацима БИХАМК-а, просјечна старост аутомобила у Босни и Херцеговини око 19 година, 60 одсто возног парка је старије од 13 година, док је готово 20 одсто возила старије од 26 година.
Судски вјештак саобраћајне струке Шевал Ковачевић, казао је за "Независне новине" да је сигурно да старија возила више угрожавају безбједност саобраћаја од новијих.
"Колико она више угрожавају безбједност саобраћаја, то би требало да видимо на основу неких других параметара. Ако се раде редовно технички прегледи и ако се прате и одржавају и старија возила, ту ће се смањити број саобраћајних несрећа. И ново возило, ако се запусти, може изазвати угрожавање безбједност саобраћаја", навео је Ковачевић.
На питање постоји ли могућност да се Босна и Херцеговина приближи европском просјеку, Ковачевић каже да је прелазак на хибридна и електрична возила нагло кренуо.
"Мислим да ми нећемо моћи да испунимо стандарде који се заговарају годинама, али и Европа је себи задала жесток темпо. Неће се моћи смањити тако лако употребе фосилних горива како они мисле. Мора се нешто урадити на овим роковима који су задати, односно да се они пролонгирају. Видимо и у Европи протесте због таквих стања. Земље у развоју не могу такве ствари испунити одједном, те сам мишљења да се морају неке ствари редуковати", нагласио је Ковачевић.
Подсјећамо, Европски парламент и чланице Европске уније постигли су договор да на територији ЕУ од 2035. године буде забрањена продаја нових путничких аутомобила и лаких комерцијалних возила на фосилна горива.
Према подацима Европске уније, саобраћај је једини сектор у којем је емисија штетних гасова у три деценије, од 1990. до 2019. године порасла, и то за 33,5 одсто.
Највећи загађивач су путничка возила, на која у ЕУ отпада 62 одсто укупног загађења угљен-диоксидом у друмском саобраћају.
(Независне)
У оквиру 28 чланица ЕУ, Велике Британије и чланица ЕФТА, најстарији возни парк има Грчка, те се у овој земљи возе аутомобиле који су просјечно стари 17 година и три мјесеца.
Након Грчке, најстарији возни парк има Естонија са просјечном старошћу аутомобила од 16 и по година.
Слиједи Чешка са 15 година и девет мјесеци, Летонија са 15 година и два мјесеца и Пољска са 14 година и девет мјесеци.
Најјача економија ЕУ Њемачка има просјечну старост аутомобила од тачно 10 година.
У овим подацима види се да чак 21 земља има просјечну старост аутомобила већу од 10 година.
Луксембург има најмлађи возни парк, са просјечном старошћу аутомобила од седам година и девет мјесеци, те Аустрија и Данска са осам година и девет мјесеци.
Ипак, иако је возни парк у Европи све старији, БиХ није ни близу овог просјека.
Тако је, према подацима БИХАМК-а, просјечна старост аутомобила у Босни и Херцеговини око 19 година, 60 одсто возног парка је старије од 13 година, док је готово 20 одсто возила старије од 26 година.
Судски вјештак саобраћајне струке Шевал Ковачевић, казао је за "Независне новине" да је сигурно да старија возила више угрожавају безбједност саобраћаја од новијих.
"Колико она више угрожавају безбједност саобраћаја, то би требало да видимо на основу неких других параметара. Ако се раде редовно технички прегледи и ако се прате и одржавају и старија возила, ту ће се смањити број саобраћајних несрећа. И ново возило, ако се запусти, може изазвати угрожавање безбједност саобраћаја", навео је Ковачевић.
На питање постоји ли могућност да се Босна и Херцеговина приближи европском просјеку, Ковачевић каже да је прелазак на хибридна и електрична возила нагло кренуо.
"Мислим да ми нећемо моћи да испунимо стандарде који се заговарају годинама, али и Европа је себи задала жесток темпо. Неће се моћи смањити тако лако употребе фосилних горива како они мисле. Мора се нешто урадити на овим роковима који су задати, односно да се они пролонгирају. Видимо и у Европи протесте због таквих стања. Земље у развоју не могу такве ствари испунити одједном, те сам мишљења да се морају неке ствари редуковати", нагласио је Ковачевић.
Подсјећамо, Европски парламент и чланице Европске уније постигли су договор да на територији ЕУ од 2035. године буде забрањена продаја нових путничких аутомобила и лаких комерцијалних возила на фосилна горива.
Према подацима Европске уније, саобраћај је једини сектор у којем је емисија штетних гасова у три деценије, од 1990. до 2019. године порасла, и то за 33,5 одсто.
Највећи загађивач су путничка возила, на која у ЕУ отпада 62 одсто укупног загађења угљен-диоксидом у друмском саобраћају.
(Независне)
