Велики играчи страхују од нових ратова
ЊУЈОРК - Општа неизвјесност, која и даље влада на глобалном нивоу када је у питању безбједност, тјера велике играче, инвеститоре, да са својим капиталом све више бјеже у неке сигурније луке, улажући свој новац прије свега у криптовалуте и злато, покушавајући на тај начин сачувати оно што имају.
Каже ово за “Глас Српске” професор са Економског факултета у Београду Љубодраг Савић коментаришући актуелна дешавања на свјетским берзама те (не)очекивани и готово историјски раст цијена злата, али и криптовалута.
Према његовим ријечима, свијет се данас налази у изузетно хаотичној и неизвјесној ситуацију, јер постоји све већа блоковска подјела свијета, која је довела до егзистенцијалних страхова са којима се човјечанство посљедњих година никако не успијева изборити. Како каже, те глобалне процесе нико не може да држи под контролом.
- Не треба нимало да нас зачуди што у последње време све већи број великих глобалних играча, мултимилијардера, продаје своје акције у компанијама које су их учиниле богатим и тај новац данас улажу у куповину злата и криптовалута. Излазе из једне валуте и улазе у другу. Они се данас воде логиком, како да сачувају, односно спасу свој новац од пропадања, минимизирају губитак, јер немогуће је предвидети шта ће бити сутра. Када би се на једном месту сакупио труст мозгова, верујем да ни он не би могао да са сигурношћу предвиди шта ће бити сутра, а камоли у некој даљој будућности. Бојим се да ни у наредном периоду неће бити ништа боље те да ће се ови страхови само продубити, јер не постоји ниједна сигурна лука - сматра Савић.
Шарена лажа
Додаје како је индикативно да се овај раст цијена злата и криптовалута дешава у вријеме када нас из ЕЦБ и других институција, попут Феда, увјеравају да је борба са инфлацијом све успјешнија те да би ускоро, можда половином ове или почетком наредне године, могло доћи до пада референтних каматних стопа, које су тренутно на историјском максимуму. Савић сматра како се ради о шареној лажи, јер да је тако идилично, односно да је инфлација стављена под какву-такву контролу, ваљда би већ дошло до корекција референтних каматних стопа наниже.
- Мислим да је пред нама један врло опасан период, који ће обележити неки нови ратови. Тога су вероватно свесни и сами инвеститори, велики играчи који вероватно процењују да свет задуго неће бити уведен у стање глобалне равнотеже. А глобални мир је једино право решење за садашње страхове. Бојим се да ће наредни период бити још гори, него што нам се на прву чини. Све то ће довести дош још већих турбуленција на финансијском тржишту и бегова из једне у другу валуту - наводи Савић.
Економиста Радмила Грбић каже да учесталост економских флуктуација узрокованих спољним факторима, као што су ратови, кретање, цијена нафте и кретање курса, доводи до све већих настојања улагача да врше дисперзију ризика, све с циљем да заштите свој капитал, али истовремено и остваре задовољавајуће приносе. Наводи како су то можда главни разлози који су довели до тога да власници и директори великих свјетских компанија продају своја учешћа у тим компанијама, а вјероватно су одлукама допринијеле и рекордне цијене акција.
- Цијене неких свјетских компанија су достигле годишње максимуме. С друге стране, свједоци смо негативног утицаја инфлације на вриједност новца, што је довело до тога да штедња у банкама више није први избор када је ријеч о избору у шта уложити новац. Да би капитал стварно растао, потребно је да је његов принос буде већи од инфлације. Разлог због којег се све више инвеститора окреће инвестирању у злато је тај што је знатно исплативије од класичне штедње у банци, а у поређењу са криптовалутама је доста сигурније. За разлику од других облика улагања, попут акција и некретнина, не постоји обавеза плаћања пореза - каже Грбићева за наш лист.
Истиче и како се све ово може објаснити и очекивањима да ће каматне стопе падати, што значи да ће падати и приноси на обвезнице, усљед чега се инвеститори окрећу сигурнијим видовима улагања као што је злато. Поред тога, наводи она, могући разлози раста цијена су куповина злата од стране централних банака, али и неповјерење у амерички долар.
Слично мишљење има и инвестициони менаџер Бранко Кецман који појашњава да је у протеклом периоду тржиште акција пребрзо расло те да ускоро вјероватно треба очекивати њихов пад, поготово уколико Фед ускоро не снизи каматне стопе.
Неизвјесност
Инвестициони савјетник Борис Мајсторовић сматра да се иза ове велике и готово дириговане и синхронизоване распродаје акција у некада профитабилним компанијама и улагање тог новца у неке друге, наводно сигурније луке, као што су злато и криптовалуте, крије интерес великих играча да у данашњим несигурним и непредвидивим временима наплате свој профит, односно нереализовану зараду који су остварили у неком претходном периоду.
- Инвеститори, поготово велики играч, покушавају сачувати вриједност свог новца у вријеме када инфлација још није побијеђена. Зато су и сада окренути ка високоризичним улагањима, која им обезбјеђују више приносе. Они траже инвестиције које им процентуално гледајући доносе већи профит од стопе актуелне инфлације. Таквих инвестиција је данас јако мало - наводи Мајсторовић додајући да један овакав сценарио може само продубити тренутну неизвјесност на глобалном тржишту, али и изазвати неку нову и већу финансијску кризу.
Наводи и да када је у питању посљедњи раст вриједности неких од највећих криптовалута, он је очекиван, јер, како је појаснио, неке ствари су се некако једноставно посложиле. Опоравак је, како каже, био очекиван, јер је америчка комисија за хартије од вриједности недавно одобрила трговину са биткоином и неким другим валутама, на шта су одмах реаговали и из Блек рока, највећег инвестиционог фонда у свијету.
- Такође недавно је и у самој Европској унији донесен закон који регулише криптовалуте. Он би требало да ступи на снагу негдје крајем ове године. Ово је био сигнал великим инвестиционим фондовима да почну улагати огромне своте новца у куповину дигиталних валута. Они то до сада нису смјели, односно закони су им онемогућавали да улажу у тако високоризичне финансијске инструменте - каже Мајсторовић за “Глас Српске”.
Чега се боје Безос и Закерберг
Да се нешто дешава на финансијском тржишту, односно да се међу великим инвеститорима увукао велики страх, могло се наслутити још крајем фебруара, када је објављено да је Џеф Безос продао акције “Амазона” у вриједности од 8,5 милијарди долара. Слично је урадио и Џејми Дајмон, извршни директор и предсједник “Џеј-Пи Морган Чејса” и Леон Блек, суоснивач и бивши извршни директор “Аполо глобал менаџмента”. И Марк Закерберг је продао велики број својих акција “Мете” вриједних отприлике 638 милиона долара. Интересантно након тога вриједности злата на свјетском тржишту кренуле су узлазном путањом, достигавши историјски врхунац, што је вјероватно најбољи знак да су инвеститори у страху новог круга инфлације. Након злата, дошло је и до раста вриједности појединих криптовалута па је тако јуче један биткоин коштао више од 71.000 долара, што је раст од чак 245 одсто у односу на прошлу годину.
Каже ово за “Глас Српске” професор са Економског факултета у Београду Љубодраг Савић коментаришући актуелна дешавања на свјетским берзама те (не)очекивани и готово историјски раст цијена злата, али и криптовалута.
Према његовим ријечима, свијет се данас налази у изузетно хаотичној и неизвјесној ситуацију, јер постоји све већа блоковска подјела свијета, која је довела до егзистенцијалних страхова са којима се човјечанство посљедњих година никако не успијева изборити. Како каже, те глобалне процесе нико не може да држи под контролом.
- Не треба нимало да нас зачуди што у последње време све већи број великих глобалних играча, мултимилијардера, продаје своје акције у компанијама које су их учиниле богатим и тај новац данас улажу у куповину злата и криптовалута. Излазе из једне валуте и улазе у другу. Они се данас воде логиком, како да сачувају, односно спасу свој новац од пропадања, минимизирају губитак, јер немогуће је предвидети шта ће бити сутра. Када би се на једном месту сакупио труст мозгова, верујем да ни он не би могао да са сигурношћу предвиди шта ће бити сутра, а камоли у некој даљој будућности. Бојим се да ни у наредном периоду неће бити ништа боље те да ће се ови страхови само продубити, јер не постоји ниједна сигурна лука - сматра Савић.
Шарена лажа
Додаје како је индикативно да се овај раст цијена злата и криптовалута дешава у вријеме када нас из ЕЦБ и других институција, попут Феда, увјеравају да је борба са инфлацијом све успјешнија те да би ускоро, можда половином ове или почетком наредне године, могло доћи до пада референтних каматних стопа, које су тренутно на историјском максимуму. Савић сматра како се ради о шареној лажи, јер да је тако идилично, односно да је инфлација стављена под какву-такву контролу, ваљда би већ дошло до корекција референтних каматних стопа наниже.
- Мислим да је пред нама један врло опасан период, који ће обележити неки нови ратови. Тога су вероватно свесни и сами инвеститори, велики играчи који вероватно процењују да свет задуго неће бити уведен у стање глобалне равнотеже. А глобални мир је једино право решење за садашње страхове. Бојим се да ће наредни период бити још гори, него што нам се на прву чини. Све то ће довести дош још већих турбуленција на финансијском тржишту и бегова из једне у другу валуту - наводи Савић.
Економиста Радмила Грбић каже да учесталост економских флуктуација узрокованих спољним факторима, као што су ратови, кретање, цијена нафте и кретање курса, доводи до све већих настојања улагача да врше дисперзију ризика, све с циљем да заштите свој капитал, али истовремено и остваре задовољавајуће приносе. Наводи како су то можда главни разлози који су довели до тога да власници и директори великих свјетских компанија продају своја учешћа у тим компанијама, а вјероватно су одлукама допринијеле и рекордне цијене акција.
- Цијене неких свјетских компанија су достигле годишње максимуме. С друге стране, свједоци смо негативног утицаја инфлације на вриједност новца, што је довело до тога да штедња у банкама више није први избор када је ријеч о избору у шта уложити новац. Да би капитал стварно растао, потребно је да је његов принос буде већи од инфлације. Разлог због којег се све више инвеститора окреће инвестирању у злато је тај што је знатно исплативије од класичне штедње у банци, а у поређењу са криптовалутама је доста сигурније. За разлику од других облика улагања, попут акција и некретнина, не постоји обавеза плаћања пореза - каже Грбићева за наш лист.
Истиче и како се све ово може објаснити и очекивањима да ће каматне стопе падати, што значи да ће падати и приноси на обвезнице, усљед чега се инвеститори окрећу сигурнијим видовима улагања као што је злато. Поред тога, наводи она, могући разлози раста цијена су куповина злата од стране централних банака, али и неповјерење у амерички долар.
Слично мишљење има и инвестициони менаџер Бранко Кецман који појашњава да је у протеклом периоду тржиште акција пребрзо расло те да ускоро вјероватно треба очекивати њихов пад, поготово уколико Фед ускоро не снизи каматне стопе.
Неизвјесност
Инвестициони савјетник Борис Мајсторовић сматра да се иза ове велике и готово дириговане и синхронизоване распродаје акција у некада профитабилним компанијама и улагање тог новца у неке друге, наводно сигурније луке, као што су злато и криптовалуте, крије интерес великих играча да у данашњим несигурним и непредвидивим временима наплате свој профит, односно нереализовану зараду који су остварили у неком претходном периоду.
- Инвеститори, поготово велики играч, покушавају сачувати вриједност свог новца у вријеме када инфлација још није побијеђена. Зато су и сада окренути ка високоризичним улагањима, која им обезбјеђују више приносе. Они траже инвестиције које им процентуално гледајући доносе већи профит од стопе актуелне инфлације. Таквих инвестиција је данас јако мало - наводи Мајсторовић додајући да један овакав сценарио може само продубити тренутну неизвјесност на глобалном тржишту, али и изазвати неку нову и већу финансијску кризу.
Наводи и да када је у питању посљедњи раст вриједности неких од највећих криптовалута, он је очекиван, јер, како је појаснио, неке ствари су се некако једноставно посложиле. Опоравак је, како каже, био очекиван, јер је америчка комисија за хартије од вриједности недавно одобрила трговину са биткоином и неким другим валутама, на шта су одмах реаговали и из Блек рока, највећег инвестиционог фонда у свијету.
- Такође недавно је и у самој Европској унији донесен закон који регулише криптовалуте. Он би требало да ступи на снагу негдје крајем ове године. Ово је био сигнал великим инвестиционим фондовима да почну улагати огромне своте новца у куповину дигиталних валута. Они то до сада нису смјели, односно закони су им онемогућавали да улажу у тако високоризичне финансијске инструменте - каже Мајсторовић за “Глас Српске”.
Чега се боје Безос и Закерберг
Да се нешто дешава на финансијском тржишту, односно да се међу великим инвеститорима увукао велики страх, могло се наслутити још крајем фебруара, када је објављено да је Џеф Безос продао акције “Амазона” у вриједности од 8,5 милијарди долара. Слично је урадио и Џејми Дајмон, извршни директор и предсједник “Џеј-Пи Морган Чејса” и Леон Блек, суоснивач и бивши извршни директор “Аполо глобал менаџмента”. И Марк Закерберг је продао велики број својих акција “Мете” вриједних отприлике 638 милиона долара. Интересантно након тога вриједности злата на свјетском тржишту кренуле су узлазном путањом, достигавши историјски врхунац, што је вјероватно најбољи знак да су инвеститори у страху новог круга инфлације. Након злата, дошло је и до раста вриједности појединих криптовалута па је тако јуче један биткоин коштао више од 71.000 долара, што је раст од чак 245 одсто у односу на прошлу годину.
