Вршњачко насиље у порасту, превенција слаба: Ревизија показала да систем не функционише
Foto: Ilustracija
Иако од власти слушамо да је у Српској нулта толеранција на вршњачко насиље, ревизорски извјештај показао је да учинак “Превенције вршњачког насиља у РС” није на задовољавајућем нивоу.
Како се наводи у Извјештају, проведена ревизија, која је обухватила период од јануара 2019. до јула 2023. године, је показала да систем превенције вршњачког насиља није у потпуности успостављен и не функционише на начин који обезбјеђује ефикасну превенцију вршњачког насиља.
У Извјештају Главне службе за ревизију, наводи се да на нивоу Републике Српске нису донесени конкретни стратешки документи који се односе на вршњачко насиље и његову превенцију, као и да вршњачко насиље није дефинисано, нити је ова област засебно регулисана у постојећим законским и подзаконским прописима у Републици Српској.
“Посебан закон којим се уређује материја вршњачког насиља није донесен. За вршњачко насиље релевантни су протоколи закључени између надлежних министарстава. У контексту вршњачког насиља протоколи имају ограничења у примјени, а превенција, превентивно дјеловање, развијање и спровођење програма превенције се у протоколима само уопштено помињу”, стоји у овом извјештају, а на сличне пропусте недавно је за наш портал указала и Омбудсман за дјецу РС Гордана Рајић.
Ревизори такође наводе да у периоду од 2019. до 2022. године на нивоу Републике Српске није донесен и реализован свеобухватан програмско-плански документ у контексту вршњачког насиља и његове превенције, те да је први такав документ Влада Републике Српске донијела тек у јуну 2023. године.
Стручњаци постоје, али нема евиденције
Како је наведено, у свим основним и већини средњих школа у Републици Српској постоји оспособљен кадар, односно стручни сарадници, који се могу бавити питањима вршњачког насиља и његове превенције. Школе углавном имају запослена два стручна сарадника, најчешће педагога и психолога, једног запосленог стручног сарадника има 12 одсто основних и 19 одсто средњих школа, а више од два запослена стручна сарадника има 4 одсто основних школа и 18 одсто средњих школа.
“Институције планирају и проводе различите активности превенције вршњачког насиља о чему се углавном не воде функционалне евиденције, нити се прате и евалуирају остварени резултати и ефекти. У РС није успостављена јединствена функционална база података о вршњачком насиљу и проведеним мјерама и активностима превенције. Евиденције институција су углавном непотпуне и недовољно поуздане, осим Министарства унутрашњих послова које располаже информатички подржаним евиденцијама о пријавама вршњачког насиља”, истакли су ревизори.
Расте број пријава
Управо су подаци Министарства унутрашњих послова показали тренд раста пријава случајева вршњачког насиља у периоду који је обухватила ревизија. Број пријава за првих шест мјесеци 2023. године указују да ће се тренд раста наставити и у тој години. Као примјер наводи се податак да је у 2019. години евидентирано 21, а у 2022. години 48 пријава вршњачког насиља.
“У посматраном периоду, уочљив је пораст учешћа случајева који се дешавају у школи или непосредном школском окружењу, а што је нарочито изражено у основним школама. Око трећине случајева вршњачког насиља и даље се дешава изван васпитнообразовних установа. Праћење и извјештавање о вршњачком насиљу и реализацији мјера и активности превенције вршњачког насиља прописима није формално уређено, нити је адекватно успостављено. У посматраном периоду извјештаје о реализацији протокола, односно податке о вршњачком насиљу школе нису редовно достављале Министарству просвјете и културе, а што се нарочито односи на основне школе. У просјеку, свака пета основна школа достављала је податке”, подаци су ревизорског извјештаја.
Десет школа, које су обухваћене детаљнијим испитивањем, евидентирале су у школској 2022/2023. години укупно 75 случајева вршњачког насиља, уз значајне разлике у броју случајева између школа и између полугодишта, али и карактеристика случајева који су евидентирани. Подаци показују да у структури вршњачког насиља по облицима највеће учешће има физичко насиље, затим психичко, док су електронско, сексуално и други облици насиља мање заступљени.
На основу налаза и закључака ревизори су креирали препоруке које су упућене надлежним институцијама.
Подсјећамо, на посљедњем засједању Народне скупштине РС посланицима су представљени резултати истраживања које је спровео Омбудсман за дјецу РС, према којем се десет одсто средњошколаца од 5.700 испитаних изјаснило да су били жртве вршњачког насиља у првом полугодишту, а 20 одсто је навело да су били жртве током школовања. Такође, ово истраживање показало је да проблем представља чињеница да нема званичних података, односно евиденција из којих би се, поред тога, да ли је и који облик насиља у порасту, могли пратити и други параметри везани за насиље.
(Мондо.ба)
Како се наводи у Извјештају, проведена ревизија, која је обухватила период од јануара 2019. до јула 2023. године, је показала да систем превенције вршњачког насиља није у потпуности успостављен и не функционише на начин који обезбјеђује ефикасну превенцију вршњачког насиља.
У Извјештају Главне службе за ревизију, наводи се да на нивоу Републике Српске нису донесени конкретни стратешки документи који се односе на вршњачко насиље и његову превенцију, као и да вршњачко насиље није дефинисано, нити је ова област засебно регулисана у постојећим законским и подзаконским прописима у Републици Српској.
“Посебан закон којим се уређује материја вршњачког насиља није донесен. За вршњачко насиље релевантни су протоколи закључени између надлежних министарстава. У контексту вршњачког насиља протоколи имају ограничења у примјени, а превенција, превентивно дјеловање, развијање и спровођење програма превенције се у протоколима само уопштено помињу”, стоји у овом извјештају, а на сличне пропусте недавно је за наш портал указала и Омбудсман за дјецу РС Гордана Рајић.
Ревизори такође наводе да у периоду од 2019. до 2022. године на нивоу Републике Српске није донесен и реализован свеобухватан програмско-плански документ у контексту вршњачког насиља и његове превенције, те да је први такав документ Влада Републике Српске донијела тек у јуну 2023. године.
Стручњаци постоје, али нема евиденције
Како је наведено, у свим основним и већини средњих школа у Републици Српској постоји оспособљен кадар, односно стручни сарадници, који се могу бавити питањима вршњачког насиља и његове превенције. Школе углавном имају запослена два стручна сарадника, најчешће педагога и психолога, једног запосленог стручног сарадника има 12 одсто основних и 19 одсто средњих школа, а више од два запослена стручна сарадника има 4 одсто основних школа и 18 одсто средњих школа.
“Институције планирају и проводе различите активности превенције вршњачког насиља о чему се углавном не воде функционалне евиденције, нити се прате и евалуирају остварени резултати и ефекти. У РС није успостављена јединствена функционална база података о вршњачком насиљу и проведеним мјерама и активностима превенције. Евиденције институција су углавном непотпуне и недовољно поуздане, осим Министарства унутрашњих послова које располаже информатички подржаним евиденцијама о пријавама вршњачког насиља”, истакли су ревизори.
Расте број пријава
Управо су подаци Министарства унутрашњих послова показали тренд раста пријава случајева вршњачког насиља у периоду који је обухватила ревизија. Број пријава за првих шест мјесеци 2023. године указују да ће се тренд раста наставити и у тој години. Као примјер наводи се податак да је у 2019. години евидентирано 21, а у 2022. години 48 пријава вршњачког насиља.
“У посматраном периоду, уочљив је пораст учешћа случајева који се дешавају у школи или непосредном школском окружењу, а што је нарочито изражено у основним школама. Око трећине случајева вршњачког насиља и даље се дешава изван васпитнообразовних установа. Праћење и извјештавање о вршњачком насиљу и реализацији мјера и активности превенције вршњачког насиља прописима није формално уређено, нити је адекватно успостављено. У посматраном периоду извјештаје о реализацији протокола, односно податке о вршњачком насиљу школе нису редовно достављале Министарству просвјете и културе, а што се нарочито односи на основне школе. У просјеку, свака пета основна школа достављала је податке”, подаци су ревизорског извјештаја.
Десет школа, које су обухваћене детаљнијим испитивањем, евидентирале су у школској 2022/2023. години укупно 75 случајева вршњачког насиља, уз значајне разлике у броју случајева између школа и између полугодишта, али и карактеристика случајева који су евидентирани. Подаци показују да у структури вршњачког насиља по облицима највеће учешће има физичко насиље, затим психичко, док су електронско, сексуално и други облици насиља мање заступљени.
На основу налаза и закључака ревизори су креирали препоруке које су упућене надлежним институцијама.
Подсјећамо, на посљедњем засједању Народне скупштине РС посланицима су представљени резултати истраживања које је спровео Омбудсман за дјецу РС, према којем се десет одсто средњошколаца од 5.700 испитаних изјаснило да су били жртве вршњачког насиља у првом полугодишту, а 20 одсто је навело да су били жртве током школовања. Такође, ово истраживање показало је да проблем представља чињеница да нема званичних података, односно евиденција из којих би се, поред тога, да ли је и који облик насиља у порасту, могли пратити и други параметри везани за насиље.
(Мондо.ба)
