Данас је Свјетски дан вода, јесмо ли свјесни значаја овог ресурса?
Сваке године Свјетски дан вода (22. март) подиже свијест и инспирише акцију за рјешавање проблема кризе воде и хигијене. Обиљежавају га Уједињене нације, координирано од стране УН-Wатер и коју води једна или више чланица УН-Wатер и партнера са сродним мандатом.
Тема Свјетског дана вода 2024. године је ,,Управљање водом за мир'' и назив Извјештаја о развоју свјетских вода је ,,Употреба воде за мир и просперитет''. Свјетска кампања за Дан вода једноставно се зове „Вода за мир“, наводе из Института за здравље и сигурност хране.
Вода може створити мир или изазвати сукоб. Када нема довољно воде или је она загађена, или када људи немају једнак приступ или немају никако приступ води, тензије могу порасти између заједница и земаља.
Више од три милијарде људи широм свијета зависи о води која прелази државне границе. Ипак, од 153 државе које дијеле ријеке, језера и водоносне слојеве са својим сусједима, само 24 земље имају споразуме о сарадњи за сву заједничку воду.
Како се учинци климатских промјена повећавају, постоји хитна потреба унутар и између земаља, да се уједине око заштите и очувања нашег најдрагоцјенијег ресурса. Како популација расте, вода ће постати све важнија у борби против сиромаштва и погоршања стања животне средине.
Јавно здравље и просперитет, прехрамбени и енергетски системи, економска продуктивност и еколошки интегритет ослањају се на добро функционишући циклус воде којим се на прави начин управља.
У прошлости је било много више случајева сарадње, него сукоба око воде, али има још много тога да се уради. Морамо дјеловати у складу са спознајом да вода није само ресурс који треба користити и надметати се – то је људско право, својствено сваком аспекту живота, кажу из ИНЗ-а.
Сарадња на прекограничним водама је неопходна за мир и просперитет. Владе би требале сарађивати билатерално, регионално или глобално, на примјер кроз потписивање и имплементацију Конвенције Уједињених народа о водама и Конвенције о водотоцима.
Битни и упозоравајући подаци
И данас је двије милијарде и 200 милиона људи и даље без сигурне воде за пиће, укључујући 115 милиона људи који пију површинску воду. Отприлике половина свјетске популације доживљава озбиљну несташицу воде барем дио године. Очекује се да ће се ови бројеви повећати, погоршани климатским промјенама и растом становништва.
Само 0,5 посто воде на Земљи је употребљива и доступна слатка вода – а климатске промјене опасно утичу на то залихе. У посљедњих двадесет година, копнено складиштење воде – укључујући влагу тла, снијег и лед – опадало је стопом од 1 цм годишње, са великим посљедицама по сигурност воде.
У ИНЗ-у напомињу да су катастрофе повезане с водом доминирале на листи катастрофа у посљедњих 50 година и чине 70 посто свих смртних случајева повезаних с природним катастрофама.
Предности улагања у воду и канализацију надмашују трошкове, јер то улагање може побољшати здравље, продуктивност, животну средину и друштвене резултате. Сваки долар, евро или КМ уложен у воду и канализацију доноси поврат од 4,3 пута више, подаци су УН.
Тема Свјетског дана вода 2024. године је ,,Управљање водом за мир'' и назив Извјештаја о развоју свјетских вода је ,,Употреба воде за мир и просперитет''. Свјетска кампања за Дан вода једноставно се зове „Вода за мир“, наводе из Института за здравље и сигурност хране.
Вода може створити мир или изазвати сукоб. Када нема довољно воде или је она загађена, или када људи немају једнак приступ или немају никако приступ води, тензије могу порасти између заједница и земаља.
Више од три милијарде људи широм свијета зависи о води која прелази државне границе. Ипак, од 153 државе које дијеле ријеке, језера и водоносне слојеве са својим сусједима, само 24 земље имају споразуме о сарадњи за сву заједничку воду.
Како се учинци климатских промјена повећавају, постоји хитна потреба унутар и између земаља, да се уједине око заштите и очувања нашег најдрагоцјенијег ресурса. Како популација расте, вода ће постати све важнија у борби против сиромаштва и погоршања стања животне средине.
Јавно здравље и просперитет, прехрамбени и енергетски системи, економска продуктивност и еколошки интегритет ослањају се на добро функционишући циклус воде којим се на прави начин управља.
У прошлости је било много више случајева сарадње, него сукоба око воде, али има још много тога да се уради. Морамо дјеловати у складу са спознајом да вода није само ресурс који треба користити и надметати се – то је људско право, својствено сваком аспекту живота, кажу из ИНЗ-а.
Сарадња на прекограничним водама је неопходна за мир и просперитет. Владе би требале сарађивати билатерално, регионално или глобално, на примјер кроз потписивање и имплементацију Конвенције Уједињених народа о водама и Конвенције о водотоцима.
Битни и упозоравајући подаци
И данас је двије милијарде и 200 милиона људи и даље без сигурне воде за пиће, укључујући 115 милиона људи који пију површинску воду. Отприлике половина свјетске популације доживљава озбиљну несташицу воде барем дио године. Очекује се да ће се ови бројеви повећати, погоршани климатским промјенама и растом становништва.
Само 0,5 посто воде на Земљи је употребљива и доступна слатка вода – а климатске промјене опасно утичу на то залихе. У посљедњих двадесет година, копнено складиштење воде – укључујући влагу тла, снијег и лед – опадало је стопом од 1 цм годишње, са великим посљедицама по сигурност воде.
У ИНЗ-у напомињу да су катастрофе повезане с водом доминирале на листи катастрофа у посљедњих 50 година и чине 70 посто свих смртних случајева повезаних с природним катастрофама.
Предности улагања у воду и канализацију надмашују трошкове, јер то улагање може побољшати здравље, продуктивност, животну средину и друштвене резултате. Сваки долар, евро или КМ уложен у воду и канализацију доноси поврат од 4,3 пута више, подаци су УН.
