Свјетски дан здравља 2024. године: 'Моје здравље, моје право'
ИЗВОР: БХРТ (Е.Д.)
Данас се обиљежава Свјетски дан здравља.
Широм свијета, право на здравље великог броја људи све више је угрожено. Болести, ратни сукоби и природне катастрофе узимају животе, узрокују инвалидитет и оштећују физичко и ментално здравље. Кориштење фосилних горива поспјешује климатску кризу и доводи у питање људско право на чист зрак – онечишћење зрака у затвореном и на отвореном простору сваких 5 секунди односи један живот.
Вијеће Свјетске здравствене организације (WHO-а) утврдило је да најмање 140 земаља признаје здравље као људско право у својим уставима. Ипак, најмање 4,5 милијарди људи – више од половине свјетске популације, није било у потпуности покривено основним здравственим услугама 2021. године. Како би се одговорило на ове врсте изазова, тема Свјетског дана здравља 2024. године – “Моје здравље, моје право”, одабрана је како би се заговарало право свих људи на приступ квалитетним здравственим услугама, образовању и информацијама, као и сигурној питкој води, чистом зраку, доброј прехрани, квалитетном становању, условима рада и околине те слободи од дискриминације.
Шта је здравље?
Здравље је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања, а не само одсуство болести и изнемоглости. То је најпознатија и најраширенија дефиниција здравља, коју је Свјетска здравствена организација (СЗО) описала 1948. године. Задовољство највећом могућом разином здравља је једно од темељних људских права без обзира на расу, вјеру, политичко увјерење, социјално и економско стање појединца.
Све чланице СЗО прихватиле су бар један међународни уговор о људским правима међу којима је и право на здравље законски се обвезујући на заштиту и испуњавање права везаних уз људско здравље и здравствену заштиту. Земље чланице СЗО обвезале су се развијати и проводити законодавство и политике које јамче недискриминирајући приступ квалитетним здравственим услугама и темељним одредницама здравља користећи максималне расположиве ресурсе за развој и проведбу закона, политика и програма који се темеље на људским правима.
Остваривање здравља
За остваривање здравља према наведеној дефиницији важно је осигурати темељна људска права у свим здравственим услугама и политикама здравственог сустава, а то су: једнакост, недискриминација, активно судјеловање и одговорност. Препознавањем и рјешавањем здравствених разлика у различитим и просторно удаљенијим популацијама и заједницама може се осигурати једнакост и правичност у јавном здравству. Препознавањем дискриминирајућих чимбеника (попут сполних, расних, етичних и других) могу се ријешити проблеми везани уз дискриминацију одређених популацијских скупина. Укључивање популације као корисника здравствених услуга у процесе партиципативног планирања, доношења одлука и проведбе за здравље је такођер једно од начела људских права у јавном здравству. Одговорност заједнице и појединца је не само људско право него и обвеза према себи и друштву.
Право на здравље
Право на здравље обухваћа четири темељне значајке: доступност, приступачност, прихватљивост и квалитетност. Доступност значи довољан број здравствених установа и услуга за све. Приступачност подразумијева физичку доступност свима, економску доступност (да се финанцијски може приуштити), доступност здравствених информација (посебно маргинализираним особама) и недискриминацију. Прихватљивост значи поштивање медицинске етике и примјереност културолошким традицијама како би се задовољиле специфичне потребе различитих популација. Квалитета здравствене услуге обухваћа неколико димензија, а то су: сигурност (избјегавање штетног утјецаја на особе којима је скрб намијењена), учинковитост (пружање услуга утемељене на доказима), усмјереност (пружање услуга и скрби које одговарају индивидуалним потребама), правовременост (смањено вријеме чекања на услуге како би се избјегли штетни догађаји због кашњења услуге), интегрираност (пружање цијелог спектра здравствених услуга тијеком живота), праведност (пружање скрби која не варира у квалитети због доби, спола, етничке припадности, инвалидитета, географског положаја и социоекономског статуса), дјелотворност (максимизирање користи од расположивих ресурса и избјегавање расипања).
ПОРУКЕ СВЈЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗЕМљАМА ЧЛАНИЦАМА
У циљу једнакомјерног, праведног пружања здравствене заштите, Свјетска здравствена организација упућује на потребу:
улагања у здравствени систем, односно учинити здравствене услуге доступним, прихватљивим и квалитетним за све и свуда, заговарати транспарентност и одговорност те ухватити се у коштац са корупцијом јачањем управљања и интерсекторске сарадње;
укључивања шире јавности у доношење здравствених одлука – друштвено учествовање догађа се када су појединци и заједнице смислено укључени у доношење одлука о здрављу – на састанцима градских вијећа, скуповима грађана, фокусних група, здравствених вијећа те на основу заступљености у управљачким групама и оцјењивачким одборима;
анализирања и праћења здравствене потребе становништва и дјеловања у складу с њима – прикупљати, анализирати, користити и пратити податке, рашчлањивати према доби, сполу, економском статусу, нивоу образовања, мјесту становања, раси и етничкој припадности и другим карактеристикама те дјеловати на исправљању здравствених неједнакости;
адекватног дјеловања у заштити здравља у рату и сукобу – очувати право на здравље у рату и сукобу, заштитити здравствену инфраструктуру и здравствене раднике и осигурати несметан приступ здравственим услугама, у складу са међународним хуманитарним правом.
Сваки закон је важан, свако министарство и сектор треба и може донијети законе којима се остварује и штити право на здравље:
финансијски сектор – опорезивати духан, шећер и алкохол
пољопривреда – смањити количину антимикробних средстава у пољопривредно-прехрамбеном сектору за 30-50% до 2030. године
околиш – укинути субвенције за фосилна горива и субвенционирати или провести мјере ослобађања од пореза на чисту енергију (соларна, хидро и вјетроенергија)
судство – проводити забрану свих облика дискриминације
саобраћај – изградити бициклистичку инфраструктуру, подржати пјешачење
услови рада – осигурати праведне, једнаке и родно осјетљиве услове рада и заштиту права радника
социјална питања/друштвени развој – осигурати приступ услугама социјалне заштите како би се смањило сиромаштво и дјеловало против негативних утицаја неочекиваних животних догађаја на приходе и/или здравствени статус.
Данас се обиљежава Свјетски дан здравља.
Широм свијета, право на здравље великог броја људи све више је угрожено. Болести, ратни сукоби и природне катастрофе узимају животе, узрокују инвалидитет и оштећују физичко и ментално здравље. Кориштење фосилних горива поспјешује климатску кризу и доводи у питање људско право на чист зрак – онечишћење зрака у затвореном и на отвореном простору сваких 5 секунди односи један живот.
Вијеће Свјетске здравствене организације (WHO-а) утврдило је да најмање 140 земаља признаје здравље као људско право у својим уставима. Ипак, најмање 4,5 милијарди људи – више од половине свјетске популације, није било у потпуности покривено основним здравственим услугама 2021. године. Како би се одговорило на ове врсте изазова, тема Свјетског дана здравља 2024. године – “Моје здравље, моје право”, одабрана је како би се заговарало право свих људи на приступ квалитетним здравственим услугама, образовању и информацијама, као и сигурној питкој води, чистом зраку, доброј прехрани, квалитетном становању, условима рада и околине те слободи од дискриминације.
Шта је здравље?
Здравље је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања, а не само одсуство болести и изнемоглости. То је најпознатија и најраширенија дефиниција здравља, коју је Свјетска здравствена организација (СЗО) описала 1948. године. Задовољство највећом могућом разином здравља је једно од темељних људских права без обзира на расу, вјеру, политичко увјерење, социјално и економско стање појединца.
Све чланице СЗО прихватиле су бар један међународни уговор о људским правима међу којима је и право на здравље законски се обвезујући на заштиту и испуњавање права везаних уз људско здравље и здравствену заштиту. Земље чланице СЗО обвезале су се развијати и проводити законодавство и политике које јамче недискриминирајући приступ квалитетним здравственим услугама и темељним одредницама здравља користећи максималне расположиве ресурсе за развој и проведбу закона, политика и програма који се темеље на људским правима.
Остваривање здравља
За остваривање здравља према наведеној дефиницији важно је осигурати темељна људска права у свим здравственим услугама и политикама здравственог сустава, а то су: једнакост, недискриминација, активно судјеловање и одговорност. Препознавањем и рјешавањем здравствених разлика у различитим и просторно удаљенијим популацијама и заједницама може се осигурати једнакост и правичност у јавном здравству. Препознавањем дискриминирајућих чимбеника (попут сполних, расних, етичних и других) могу се ријешити проблеми везани уз дискриминацију одређених популацијских скупина. Укључивање популације као корисника здравствених услуга у процесе партиципативног планирања, доношења одлука и проведбе за здравље је такођер једно од начела људских права у јавном здравству. Одговорност заједнице и појединца је не само људско право него и обвеза према себи и друштву.
Право на здравље
Право на здравље обухваћа четири темељне значајке: доступност, приступачност, прихватљивост и квалитетност. Доступност значи довољан број здравствених установа и услуга за све. Приступачност подразумијева физичку доступност свима, економску доступност (да се финанцијски може приуштити), доступност здравствених информација (посебно маргинализираним особама) и недискриминацију. Прихватљивост значи поштивање медицинске етике и примјереност културолошким традицијама како би се задовољиле специфичне потребе различитих популација. Квалитета здравствене услуге обухваћа неколико димензија, а то су: сигурност (избјегавање штетног утјецаја на особе којима је скрб намијењена), учинковитост (пружање услуга утемељене на доказима), усмјереност (пружање услуга и скрби које одговарају индивидуалним потребама), правовременост (смањено вријеме чекања на услуге како би се избјегли штетни догађаји због кашњења услуге), интегрираност (пружање цијелог спектра здравствених услуга тијеком живота), праведност (пружање скрби која не варира у квалитети због доби, спола, етничке припадности, инвалидитета, географског положаја и социоекономског статуса), дјелотворност (максимизирање користи од расположивих ресурса и избјегавање расипања).
ПОРУКЕ СВЈЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ЗЕМљАМА ЧЛАНИЦАМА
У циљу једнакомјерног, праведног пружања здравствене заштите, Свјетска здравствена организација упућује на потребу:
улагања у здравствени систем, односно учинити здравствене услуге доступним, прихватљивим и квалитетним за све и свуда, заговарати транспарентност и одговорност те ухватити се у коштац са корупцијом јачањем управљања и интерсекторске сарадње;
укључивања шире јавности у доношење здравствених одлука – друштвено учествовање догађа се када су појединци и заједнице смислено укључени у доношење одлука о здрављу – на састанцима градских вијећа, скуповима грађана, фокусних група, здравствених вијећа те на основу заступљености у управљачким групама и оцјењивачким одборима;
анализирања и праћења здравствене потребе становништва и дјеловања у складу с њима – прикупљати, анализирати, користити и пратити податке, рашчлањивати према доби, сполу, економском статусу, нивоу образовања, мјесту становања, раси и етничкој припадности и другим карактеристикама те дјеловати на исправљању здравствених неједнакости;
адекватног дјеловања у заштити здравља у рату и сукобу – очувати право на здравље у рату и сукобу, заштитити здравствену инфраструктуру и здравствене раднике и осигурати несметан приступ здравственим услугама, у складу са међународним хуманитарним правом.
Сваки закон је важан, свако министарство и сектор треба и може донијети законе којима се остварује и штити право на здравље:
финансијски сектор – опорезивати духан, шећер и алкохол
пољопривреда – смањити количину антимикробних средстава у пољопривредно-прехрамбеном сектору за 30-50% до 2030. године
околиш – укинути субвенције за фосилна горива и субвенционирати или провести мјере ослобађања од пореза на чисту енергију (соларна, хидро и вјетроенергија)
судство – проводити забрану свих облика дискриминације
саобраћај – изградити бициклистичку инфраструктуру, подржати пјешачење
услови рада – осигурати праведне, једнаке и родно осјетљиве услове рада и заштиту права радника
социјална питања/друштвени развој – осигурати приступ услугама социјалне заштите како би се смањило сиромаштво и дјеловало против негативних утицаја неочекиваних животних догађаја на приходе и/или здравствени статус.
