Никшићанка, Милка Мирковић, како за себе каже поносна Српкиња из рода Копривица, дочекала је да, у добром здравственом стању, у 96. години шара и кува јаја за Васкрс, по рецепту њених прамајки, што је пренијела и преноси генерацијама млађих жена.

Успјела је  да побједи опаки корона вирус, како истиче уз Божју помоћ, и захваљујући великој пажњи њених синова, кћери, снаха, зетова унука и праунука и здравственог особља.

 -Уз молитву и ријечи „Христос ваксрсе“ све је лакше и боље – каже бака Милка, док спрема лиске  које користи за кување васкршњих јаја. -У тим ријечима је љубав.Нема ништа без љубави, без слоге и међусобног поштовања. Моје је срце веће од Ловћена кад видим љубав према мени моје чељади и кад видим како се између себе воле, поштују и помажу на разне начине.Без љубави нема ни здравља ни дугог живота.То моје огромно искуство сведочи.

 И, заиста, каже наша саговорница,успјела је да спреми васкршња јаја за кување, онако како кажу њене кћерке и снахе“како само она зна“. Томе је научила, не само њих, већ“више од пола никшићке миле јој и драге србадије“.

 Бака, осим у Црној Гори, има чељад у Србији и Републици Српској. Сви јој се јаваљу и сваком се обрадује.Њена праунука Александра у Бијељини најбољи је ђак у Семберији и спрема се за Спортску гимназију, а, као и њен отац Милош, прослављени кошаркашки ас, жари и пали на кошаркашким теренима као „звезда“ међу „звездама“. Бриљантан ђак је и праунук Александар, који, како кажу наставници, иде даље и по три копља од знања за свој узраст, што важи и за најмлађу унуку Теодору…

 Мада су у Бијељини, чланови породице њеног сина Драга, увијек, како веле, осјећају се као да су сваког часа са драгом бака Милком, о чему свједоче, осим праунука, сина и унука, и дивне снахе Роса из чувене Рађевине и  рођена Београђанка Јована, које су, такође, из дивних породица у којима царује љубав и слога.