Пољопривредници се још увијек боре са вјетрењачама
Већа издвајања за пољопривреду требала би, прије свега, значити и веће инвестиције које су неопходне да се повећа конкурентност бх. пољопривредних производа.
Годинама су пољопривредници у нашој земљи, бар ови у Федерацији, тражили да се износ намијењен за пољопривреду у буџету повећа јер издвајања једноставно нису довољна за опстанак пољопривреде. И може се рећи коначно се нешто десило, нацрт федералног буџета за наредну годину предвидио је преко 18 милиона КМ више у односу на ранији буџет управо за потицаје пољопривреди.
Дио пољопривредника је задовољан, дио баш и није и сумња да ће се нешто круцијално десити. Ипак, ствари се полако мијењају па ако су сад кренули са повећањем, пољопривредницима остаје нада да ће се тај тренд задржати и наредних година и да ће сваке године издвајања у буџету за пољопривреду бити све већа, што ће потаћи и све више људи да се окрену животу на селу. И данас је поприличан број бх. становника окренут управо према тој, како се често чује, перспективи и будућности БиХ, те је за пољопривреду БиХ везан велики број радних мјеста.
У току ове године писали смо о бројним пољопривредним дјелатностима, а људи који су у пољопривреди говорили су нам како им понестаје снаге да се сами боре, да иду, што би се рекло, уз воду јер неке веће помоћи од надлежних немају, а они сами тешко да могу да дођу, освоје и опстану на неком тржишту, било да је ријеч о домаћем или иностраном.
Стога би већа издвајања за пољопривреду требала, прије свега, значити и инвестиције које су неопходне да се повећа конкурентност бх. пољопривредних производа. Све то би у коначници требало резултирати смањењем трговинског дефицита који је у сектору пољопривреде и даље велики.
И даље несмањеном брзином увозимо све и свашта, од воћа, поврћа, преко воде, пива до млијека и млијечних производа, меса и тако даље да не набрајамо. Превише је тога на листи. Један од производа који увозимо, а који имамо и у БиХ је мед. Како је на недавно одржаним Данима меда ФБиХ у Мостару речено, просјечна цијена бх. меда који иде у извоз је 14,62 марке, док је цијена увезеног меда у просјеку 7,58 марака по килограму, што упућује на то да БиХ производи висококвалитетан мед препознат на међународном тржишту, док се на домаћем тржишту пчелари и даље суочавају с изазовима конкурентности. И пчелари, као и остали пољопривредници нису задовољни потицајима и сматрају да немају помоћ какву заслужују.
На Данима меда допредсједница Владе ФБиХ Јелка Милићевић нагласила је како производња меда досад није имала подршку, те су пчелари били препуштени сами себи.
Ипак, то се мијења те је, како је речено, ресорно министарство на основу Закона о сточарству донијело правилник и уредило област пчеларске производње. Урађен је регистар пчелара и пчелињака у којем досад има скоро 150.000 регистрираних кошница.
Ово је почетак уређења ове области у којој имамо велики потенцијал који досад нисмо скоро никако користили, а статистички подаци говоре да на килограм меда извезеног из БиХ увеземо 30,5 килограма. Такође, подаци који су изнесени у току ове године говоре да је најнижа забиљежена цијена увозног меда износила свега 3,29 КМ по килограму, што свакако доводи у питање квалитет тог меда. Овакви подаци су и више него довољни да мало боље размислимо када купујемо и да се упитамо зашто је нешто што је увозно тако јефтино или, боље речено, зашто домаћи пољопривредници имају тако мало подршке, тако мало подстицаја, тако мало помоћи па су њихови производи много скупљи од увозних.
Све, кажу, крећу од потрошача, од тржишта па смо и ми више пута током ове године писали о (не)конкуретности бх. производа, о покушају бх. пољопривредника да се за мјесто на тржишту изборе квалитетом, па и ако то значи нешто већу или једнаку цијену увозним производима требамо апеловати на потрошаче да се опредијеле за домаће јер куповином домаћег јачамо и пољопривредника и државу. Стварамо позитивно окружење за све нас.
Овај пут смо навели само проблеме произвођача меда, у сличној ситуацији су годинама и произвођачи воћа, поврћа, јагодичастог воћа... сви они који се баве пољопривредом и који се на крају скоро сваке сезоне питају да ли вриједи и даље се борити са вјетрењачама у БиХ.
oslobođenje.ba
Годинама су пољопривредници у нашој земљи, бар ови у Федерацији, тражили да се износ намијењен за пољопривреду у буџету повећа јер издвајања једноставно нису довољна за опстанак пољопривреде. И може се рећи коначно се нешто десило, нацрт федералног буџета за наредну годину предвидио је преко 18 милиона КМ више у односу на ранији буџет управо за потицаје пољопривреди.
Дио пољопривредника је задовољан, дио баш и није и сумња да ће се нешто круцијално десити. Ипак, ствари се полако мијењају па ако су сад кренули са повећањем, пољопривредницима остаје нада да ће се тај тренд задржати и наредних година и да ће сваке године издвајања у буџету за пољопривреду бити све већа, што ће потаћи и све више људи да се окрену животу на селу. И данас је поприличан број бх. становника окренут управо према тој, како се често чује, перспективи и будућности БиХ, те је за пољопривреду БиХ везан велики број радних мјеста.
У току ове године писали смо о бројним пољопривредним дјелатностима, а људи који су у пољопривреди говорили су нам како им понестаје снаге да се сами боре, да иду, што би се рекло, уз воду јер неке веће помоћи од надлежних немају, а они сами тешко да могу да дођу, освоје и опстану на неком тржишту, било да је ријеч о домаћем или иностраном.
Стога би већа издвајања за пољопривреду требала, прије свега, значити и инвестиције које су неопходне да се повећа конкурентност бх. пољопривредних производа. Све то би у коначници требало резултирати смањењем трговинског дефицита који је у сектору пољопривреде и даље велики.
И даље несмањеном брзином увозимо све и свашта, од воћа, поврћа, преко воде, пива до млијека и млијечних производа, меса и тако даље да не набрајамо. Превише је тога на листи. Један од производа који увозимо, а који имамо и у БиХ је мед. Како је на недавно одржаним Данима меда ФБиХ у Мостару речено, просјечна цијена бх. меда који иде у извоз је 14,62 марке, док је цијена увезеног меда у просјеку 7,58 марака по килограму, што упућује на то да БиХ производи висококвалитетан мед препознат на међународном тржишту, док се на домаћем тржишту пчелари и даље суочавају с изазовима конкурентности. И пчелари, као и остали пољопривредници нису задовољни потицајима и сматрају да немају помоћ какву заслужују.
На Данима меда допредсједница Владе ФБиХ Јелка Милићевић нагласила је како производња меда досад није имала подршку, те су пчелари били препуштени сами себи.
Ипак, то се мијења те је, како је речено, ресорно министарство на основу Закона о сточарству донијело правилник и уредило област пчеларске производње. Урађен је регистар пчелара и пчелињака у којем досад има скоро 150.000 регистрираних кошница.
Ово је почетак уређења ове области у којој имамо велики потенцијал који досад нисмо скоро никако користили, а статистички подаци говоре да на килограм меда извезеног из БиХ увеземо 30,5 килограма. Такође, подаци који су изнесени у току ове године говоре да је најнижа забиљежена цијена увозног меда износила свега 3,29 КМ по килограму, што свакако доводи у питање квалитет тог меда. Овакви подаци су и више него довољни да мало боље размислимо када купујемо и да се упитамо зашто је нешто што је увозно тако јефтино или, боље речено, зашто домаћи пољопривредници имају тако мало подршке, тако мало подстицаја, тако мало помоћи па су њихови производи много скупљи од увозних.
Све, кажу, крећу од потрошача, од тржишта па смо и ми више пута током ове године писали о (не)конкуретности бх. производа, о покушају бх. пољопривредника да се за мјесто на тржишту изборе квалитетом, па и ако то значи нешто већу или једнаку цијену увозним производима требамо апеловати на потрошаче да се опредијеле за домаће јер куповином домаћег јачамо и пољопривредника и државу. Стварамо позитивно окружење за све нас.
Овај пут смо навели само проблеме произвођача меда, у сличној ситуацији су годинама и произвођачи воћа, поврћа, јагодичастог воћа... сви они који се баве пољопривредом и који се на крају скоро сваке сезоне питају да ли вриједи и даље се борити са вјетрењачама у БиХ.
oslobođenje.ba
