МЕДИЈИМА ПРИЈЕТИ ГАШЕЊЕ, БОРБА ЗА СВАКО РАДНО МЈЕСТО :: Semberija INFO ::

 

МЕДИЈИМА ПРИЈЕТИ ГАШЕЊЕ, БОРБА ЗА СВАКО РАДНО МЈЕСТО


Тешка ситуација изазвана пандемијом вируса корона погодила је и медијске куће, тако да је и овој бранши, као и другима, потребна помоћ како би пребродила кризу и сачувала радна мјеста.

Поручују то из новинарске заједнице у Српској, која се нада да ће бити слуха и за проблеме у медијима, који су објективно и благовремено информисали јавност упркос отежаним, али и ризичним условима рада.

Милорад Лабус, предсједник Удружења новинара Републике Српске (УН РС), истиче да је новинарска заједница дубоко погођена новонасталом ситуацијом. Остали су медији, истиче Лабус, без бројних оглашивача.

"На другој страни, новинари раде више него иначе, а питање је да ли ће њихове матичне куће имати новца за априлску плату", наводи Лабус.

Како додаје, због тога је УН РС у контакту с Бироом за информисање Владе РС, те очекује састанак ради изналажења начина да РС помогне новинарској заједници.

"Јер, уколико дође до отпуштања новинара, па и гашења медија, становништво би се могло наћи у информативној блокади, а онда знамо какве би то посљедице донијело. Медији плаћају велики број доприноса за раднике, као и пореза на приходе од маркетинга, тако да Влада РС треба да учини све да медијска заједница успије да премости овај тежак тренутак", истиче Лабус у изјави за "Независне новине".

И Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бањалука, наглашава да се у ово доба пандемије показало колико су значајни професионални медији.

"Са друге стране, медији раде у никад тежој ситуацији. Пословни приходи медија су пали и до 80 одсто", навео је Вукелић, који додаје да је ситуација врло тешка.

Медији су, напомиње, почели да смањују број запослених те отказују ангажман хонорарних сарадника, док су они који се нису одлучили на тај корак, умањили плате.

Вукелић као једно од могућих рјешења наводи и да би власт могла да позове медије и од њих купи огласни простор, који би она онда дала бесплатно малим и средњим производним предузећима да оглашавају своје производе, и то онима који до сада нису могли себи финансијски приуштити такве рекламе.

"Овим се постиже троструки ефекат, медији добијају помоћ, произвођачи рекламу и повећава се тражња за домаћим производима", појашњава Вукелић.

Диана Радић, извршна директорица "Независних", истиче да је компанија значајан привредни субјект у чијем систему је запослено 107 радника и немали број спољних сарадника.

"Свјесни смо да је велики дио одговорности и на нама као најчитанијем медију у Републици Српској, јер нас редовно прати више од три милиона људи у земљи и иностранству. Ти људи нам вјерују и ми им морамо обезбиједити правовремену и провјерену информацију. Све своје ресурсе ставили смо у функцију што квалитетнијег информисања јавности и комуникацију са грађанима и то даје видљиве резултате", наводи Радићева.

Како додаје, у отежаним условима све то захтијева додатне напоре за запослене и додатне трошкове за компанију.

"Радимо пуним капацитетом, а приходи рапидно падају. Реализација наших планираних прихода је сведена на 50 одсто, а наплате потраживања готово да и нема", истакла је Радићева.

Синиша Тркуља, одговорни уредник "ЕуроБлица" и портала Српска Инфо, истиче да је основни проблем то што нема оглашивача и очекује да ће се посљедице тек осјетити.

"Угрожена су многа радна мјеста у појединим редакцијама. Што се тиче нас, ми засад нећемо отпуштати људе, али видим да су други медији у великом проблему. Сматрам да би држава у овом тренутку требало да нађе начин и средства и помогне медијима, јер су они један од важних стубова демократије у сваком модерном друштву", рекао је Тркуља.

Борис Дмитрашиновић, генерални директор "Гласа Српске", каже да у овом листу ради 86 стално запослених радника и 20 хонорарних сарадника и да током кризе нико није добио отказ. Ипак, додаје, ситуација је сваким даном све тежа.

"Иако смо у тешкој ситуацији, поштујемо одлуку Владе РС. Раднике који су у ризичној групи послали смо да раде од куће, а понеки су и на одмору. Остали редовно обављају своје задатке и чине све да квалитетно информишу грађане о тешкој ситуацији која нас је све задесила", наводи Дмитрашиновић.

Дејан Ракита, главни и одговорни уредник ЕЛТА телевизије, такође истиче да је ситуација у вези са пандемијом вируса корона утицала и на медије, а поготово финансијски, јер привреда је стала, нико се не оглашава, а медији раде.

"Медијима уопште, а поготово медијима у Српској и БиХ, хитно је потребна помоћ да преброде овај период, иначе сви можемо очекивати отпуштање медијских радника, па и гашење неких медија. Рад новинара и медијских радника је управо сада и у оваквој ситуацији показао колико је улога медија битна за друштво", каже Ракита.

Независне новине / РТВ Слобомир