Увоз житарица 23 пута већи од извоза
САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Извоз житарица из БиХ у првом полугодишту ове године износио је непуних 4,8 милиона КМ, док је увоз у истом периоду премашио 111 милиона КМ.
Подаци су то Спољнотрговинске коморе БиХ, који, дакле, показују да је увоз био чак 23 пута већи од извоза, док пољоприведници тврде да је највећи разлог томе неповољан положај у којем се налазе произвођачи житарица у БиХ.
"У првој половини ове године увоз житарица је порастао за 25,5 одсто у односу на прву половину прошле године. Поред раста увоза, порастао је и извоз житарица из БиХ за 207,2 одсто", показују подаци Спољнотрговинске коморе БиХ.
Они кажу да смо имали повећање увоза пшенице и суражица од 40,9 одсто и вриједносно он је био виши од 62,8 милиона КМ. Када је у питању извоз, највише је порастао извоз пшенице и суражица, што се приписује извозу у Турску у вриједности од готово 2,84 милиона КМ.
"Овај раст засигурно можемо приписати пандемији корона вируса, када је дошло до повећања потражње за брашном, а самим тим и пшеницом, како на домаћем, тако и на свјетским тржиштима", појаснили су у Спољнотрговинској комори БиХ и додали да је највише пшенице и суражице увезено из Мађарске у вриједности од 36,6 милиона КМ, Србије 17,4 милиона КМ, те Хрватске 8,6 милиона КМ.
"Кукуруза смо највише увозили из Србије 29,2 милиона КМ, Хрватске 7,9 милиона КМ, а риже највише из Италије 2,6 милиона и Словеније преко милион КМ у првих шест мјесеци текуће године", кажу у Комори.
Драган Мандић из Завода за стрна жита при Пољопривредном институту РС истиче да је увоз далеко већи од извоза, јер се наши произвођачи налазе у неповољном положају.
"Код нас су генерално тешки услови за производњу, првенствено климатски, технолошки, односно наша механизација је мање учинковита и ствара веће трошкове. Наши пољопривредници имају лошије субвенције у односу на иностране, те је, када се све сабере и одузме, тежа домаћа производња и мања зарада. Уколико још квалитет можда буде лошији, онда имамо овакво стање", рекао је Мандић.
Како каже, данас је једноставније нешто увести, него организовати производњу и улазити у потенцијалне ризике.
"На свјетском, односно европском тржишту постижу се и већи приноси и остварају се и тржишни вишкови. Поред тога, њихови произвођачи су довољно субвенционисани да имају додатну зараду уз реалне тржишне зараде", каже Мандић.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, рекао је да се доста домаћих житарица користи за властите потребе за сточну храну.
"Претпостављам да се највише увози пшеница и то за потребе пекарског сектора, који сматра да наш производ није довољно квалитетан и да нема квалитетне пекарске особине. Највише се увозе те сорте побољшивачи, основне сорте које су им потребне за постизање квалитета пецива", каже Маринковић.
Он каже да током посљедње двије-три године имају асортиман који одговара пекарским својствима, али да постоје одређени анимозитети према свему томе.
Додао је да је, иако је извоз повећан за више од 200 одсто, он и даље занемарив.
Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ, каже да се мора подвући црта при увозу, који треба на неки начин зауставити, односно смањити.
"Није нормално да се толико увози, а да наша пољопривреда пропада. Један од разлога томе је небрига државе, нема заштите пољопривредног произвођача и заштите домаће пољопривредне производње. Наша производња је изузетно скупа у односу на иностране земље. Наш свијет је сиромашан и купује оно што му цијена диктира, а имамо вриједне људе, али и квалитет наших производа", каже Бићо.
Независне новине
Подаци су то Спољнотрговинске коморе БиХ, који, дакле, показују да је увоз био чак 23 пута већи од извоза, док пољоприведници тврде да је највећи разлог томе неповољан положај у којем се налазе произвођачи житарица у БиХ.
"У првој половини ове године увоз житарица је порастао за 25,5 одсто у односу на прву половину прошле године. Поред раста увоза, порастао је и извоз житарица из БиХ за 207,2 одсто", показују подаци Спољнотрговинске коморе БиХ.
Они кажу да смо имали повећање увоза пшенице и суражица од 40,9 одсто и вриједносно он је био виши од 62,8 милиона КМ. Када је у питању извоз, највише је порастао извоз пшенице и суражица, што се приписује извозу у Турску у вриједности од готово 2,84 милиона КМ.
"Овај раст засигурно можемо приписати пандемији корона вируса, када је дошло до повећања потражње за брашном, а самим тим и пшеницом, како на домаћем, тако и на свјетским тржиштима", појаснили су у Спољнотрговинској комори БиХ и додали да је највише пшенице и суражице увезено из Мађарске у вриједности од 36,6 милиона КМ, Србије 17,4 милиона КМ, те Хрватске 8,6 милиона КМ.
"Кукуруза смо највише увозили из Србије 29,2 милиона КМ, Хрватске 7,9 милиона КМ, а риже највише из Италије 2,6 милиона и Словеније преко милион КМ у првих шест мјесеци текуће године", кажу у Комори.
Драган Мандић из Завода за стрна жита при Пољопривредном институту РС истиче да је увоз далеко већи од извоза, јер се наши произвођачи налазе у неповољном положају.
"Код нас су генерално тешки услови за производњу, првенствено климатски, технолошки, односно наша механизација је мање учинковита и ствара веће трошкове. Наши пољопривредници имају лошије субвенције у односу на иностране, те је, када се све сабере и одузме, тежа домаћа производња и мања зарада. Уколико још квалитет можда буде лошији, онда имамо овакво стање", рекао је Мандић.
Како каже, данас је једноставније нешто увести, него организовати производњу и улазити у потенцијалне ризике.
"На свјетском, односно европском тржишту постижу се и већи приноси и остварају се и тржишни вишкови. Поред тога, њихови произвођачи су довољно субвенционисани да имају додатну зараду уз реалне тржишне зараде", каже Мандић.
Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, рекао је да се доста домаћих житарица користи за властите потребе за сточну храну.
"Претпостављам да се највише увози пшеница и то за потребе пекарског сектора, који сматра да наш производ није довољно квалитетан и да нема квалитетне пекарске особине. Највише се увозе те сорте побољшивачи, основне сорте које су им потребне за постизање квалитета пецива", каже Маринковић.
Он каже да током посљедње двије-три године имају асортиман који одговара пекарским својствима, али да постоје одређени анимозитети према свему томе.
Додао је да је, иако је извоз повећан за више од 200 одсто, он и даље занемарив.
Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ, каже да се мора подвући црта при увозу, који треба на неки начин зауставити, односно смањити.
"Није нормално да се толико увози, а да наша пољопривреда пропада. Један од разлога томе је небрига државе, нема заштите пољопривредног произвођача и заштите домаће пољопривредне производње. Наша производња је изузетно скупа у односу на иностране земље. Наш свијет је сиромашан и купује оно што му цијена диктира, а имамо вриједне људе, али и квалитет наших производа", каже Бићо.
Независне новине
