- Босна и Херцеговина не производи довољно хране да би задовољила потребе сопственог становништва и недостаје јој довољних количина сировина за прераду, због чега увози готово све врсте пољопривредних производа.

Наводи се то у Анализи трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа БиХ са свијетом за 2023. годину, документу Министарства спољне трговине и економских односа БиХ.

"То се може констатовати на основу структуре производа који су заступљени у увозу попут пшенице, свјежег или расхлађеног говеђег меса, шећера за рафинисање, сјемена сунцокрета и др. Такође, у увозу је заступљена и луксузна роба са значајно високим цијенама попут цигарета, кафе, пива, које утичу и на високе вриједности увоза", наводи се у анализи.

БиХ је, како се додаје, нето увозник пољопривредних и прехрамбених производа, што указује и константно повећавање вриједности дефицита из године у годину.

"Вриједност дефицита у размјени пољопривредно-прехрамбених производа БиХ са свијетом је у 2023. години достигла 3,5 милијарди КМ, што је и највећа забиљежена вриједност у посљедњих пет година. Дефицит од 3,5 милијарди КМ и покривеност увоза извозом од 23 одсто указује на високу осјетљивост БиХ на нагле промјене и поремећаје у трговини храном", упозорено је у овој анализи.

Чињеница је, додаје се, да пољопривредни сектор у БиХ до сада није успио да се преструктурира и модернизује, прије свега у развојном дијелу, нити да ојача конкурентност пољопривредне производње и смањи изразито неповољан спољнотрговински дефицит у размјени пољопривредно-прехрамбених производа.

"Додатно, у БиХ није формирано стабилно тржиште пољопривредних и прерађених пољопривредних производа путем којег ће се нудити храна која је по квалитету, обиму, асортиману понуде и цијенама усклађена са нутритивним потребама и нивоом куповне снаге потрошача", наглашено је у анализи.

Посебно је забрињавајуће то што увоз константно расте.

"Иако је укупан обим трговинске размјене пољопривредно-прехрамбеним производима у сталном порасту, извоз стагнира на нивоу од милијарду КМ посљедње двије године, док увоз расте и достигао је вриједност од 4,5 милијарди КМ у 2023. години", наглашено је у анализи.

Европска унија је традиционално кључни трговински партнер БиХ у овом сектору.

"Око 55 одсто увоза пољопривредно-прехрамбених производа у БиХ је увезено из Европске уније, док се на тржиште Европске уније из БиХ пласира око 46 одсто укупног извоза пољопривредно-прехрамбених производа. Покривеност увоза извозом износила је 19 одсто, док се спољнотрговински дефицит са ЕУ константно повећава из године у годину те је достигао вриједност од двије милијарде КМ у току 2023. године", наглашено је у Анализи трговинске размјене пољопривредно-прехрамбених производа

БиХ са свијетом за 2023. годину.

Прецизирано је и да око 85 одсто укупног увоза пољопривредно-прехрамбених производа из Европске уније на тржиште БиХ стиже из Хрватске, Њемачке, Италије, Пољске, Мађарске, Низоземске, Аустрије и Словеније.

Занимљиво је да БиХ све више губи тржишну утакмицу и са Турском. Наиме, како је констатовано, висока стопа инфлације и енорман раст цијена хране у Турској током пандемије и постпандемијском периоду утицали су на пад потражње, а посљедично и на значајно смањење извоза производа из БиХ у Турску.

"Укупна вриједност извоза пољопривредно-прехрамбених производа из БиХ на тржиште Турске у 2023. години је износила 41 милион КМ и за 27 одсто је мања у поређењу са претходном годином. Истовремено, увоз пољопривредно-прехрамбених производа из Турске је достигао рекордну вриједност од 148 милиона КМ и забиљежио је повећање од 14 одсто", наглашено је у анализи.

На бх. извоз утицала је и украјинска криза, односно отежани услови транспорта и значајан раст цијена транспорта.
"Они су негативно утицали на извоз свјежег воћа и поврћа на руско тржиште, што је резултирало извозом од свега два милиона КМ током 2023.", наводи се у анализи.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС, каже да је најмањи проблем у пољопривредницима, који деценијама уназад указују на проблем прекомјерног и неконтролисаног увоза, а који је у ствари уназадио домаћу производњу.

"Људи нису начисто да ли производити или не, када имамо готово свакодневну ситуацију да не можемо пласирати оно што произведемо, јер нам долазе знатно јефтинији производи из окружења или из ЕУ, а који су тамо додатно субвенционисани и ми не можемо то да поднесемо све и да имамо три пута веће субвенције", рекао је Маринковић за "Независне новине".

Неџад Бићо, предсједник Удружења пољопривредника ФБиХ, поручује да ми не производимо ни 30 одсто хране у односу на властите потребе.

"Све остало је увоз. Преко мјере увозимо. То је сраман податак", каже Бићо за "Независне новине".

(Независне)