Полазећи од принципа да је истина највиша вриједност научног и академског дјеловања и да наметање, прикривање и искривљивање историјских чињеница и истине представља флагрантну злоупотребу,

Подсјећајући да се у случају предложене Резолуције о Сребреници ради о инструментализацији људског страдања,

Истичући да је живот сваког човјека неприкосновен и да свака жртва, без обзира на расну, етничку, вјерску и другу припадност, захтијева максимални пијетет и једнак правни и политички приступ, без прејудицирања и волунтаристичких политичких циљева,

Наглашавајући да је сваки злочин за осуду и да је правично и објективно истраживање у случају злодјела и страдања народа током грађанског рата у БиХ изостало, јер се овим питањима на међународном плану годинама касније приступало селективно, пристрасно и паушално,

Сматрајући да само објективна и научно утемељена истина може бити основ за помирење, заједнички живот и даљи напредак народа у БиХ и да ће политички волунтаризам у вези са овом резолуцијом дубоко нарушити и овако крхко стање у БиХ и произвести још веће тензије,

Посебно истичући да ће у случају усвајања ове резолуције Генерална скупштина УН и државе чланице Уједињених нација подлећи притисцима и прихватити релативизацију истине о грађанском рату у БиХ, због које ће бити угрожене историјске чињенице, као и жртве и њихово страдање, уз произвољну колективну осуду једног народа, што није дозвољено међународним правом,

Академска заједница Републике Српске:

1. Најоштрије осуђује покушај злоупотребе Уједињених нација, а нарочито Генералне скупштине, од стране појединих чланица Уједињених нација и интересних група у вези са  најављеном Резолуцијом о Сребреници, а која претендује да српском народу и Републици Српској наметне квалификацију геноцидног народа и за геноцид одговорних субјеката. Академска заједница Републике Српске чврсто је опредијељена да не дозволи процес дезинтеграције и укидања Републике Српске путем стигматизације њеног настанка методама културног, политичког или симболичког конструисања нових наратива.

2. Позива све државе чланице Уједињених нација, као и међународне организације, да се упознају са релевантним историјским чињеницама о дешавањима у Сребреници у складу са највишим етичким и научним принципима и да заузму објективан став према питању грађанског рата у Босни и Херцеговини, а нарочито према класификацији појединих догађаја у периоду од 1992. до 1995. године.

3. Подсјећа на то да грађански рат у Босни и Херцеговини представља велику трагедију за сва три конститутивна народа (Србе, Хрвате и Бошњаке) и да је довео до страдања преко 100.000 људи на свим зараћеним странама, што укључује и преко 30.000 жртава српског народа сребреничке регије и Подриња, као и цијеле Босне и Херцеговине.

4. Позива све државе чланице Уједињених нација да преиспитају стварне мотиве усвајања једног оваквог документа, те упозорава на свеобухватне посљедице које би евентуално усвајање Резолуције о Сребреници произвело на међународном плану. Поред овога, усвајање оваквог документа рефлектоваће се и на односе између конститутивних народа у БиХ стварањем атмосфере неповјерења и анимозитета, те додатно продубити политичка криза у којој се БиХ већ годинама налази. Повеља Уједињених нација обавезује вас да чувате свјетски мир, штитите људска права, промовишете владавину права и демократију и да поштујете права суверених народа.

5. Скреће пажњу на покушаје ревизије историје у XX вијеку, нарочито од стране оних држава чланица УН које су починиле највећа злодјела према цивилном становништву, па и злочин геноцида, и подсјећа све државе чланице Уједињених нација да су над српским народом током Првог свјетског рата извршени масовни злочини, а током Другог свјетског рата геноцид, који га је сврстао у ред највећих страдалника.

6. Наглашава да ће се у наредном периоду кроз научни рад још активније укључити у расвјетљавање догађаја из грађанског рата у БиХ с циљем истинитог приказа ратних дешавања.