Да ли ће БиХ остати без двије милијарде марака инвестиција из ЕУ?
Извор: БХРТ/Зорица Вујмиловић (Х.С.)
Посљедњи дан априла је крајњи рок да се финализује Реформска агенда да би Босна и Херцеговина могла учествовати у Плану раста за Западни Балкан, на основу чега би имали могућност повлачења више од двије милијарде марака инвестиција из Еуропске уније.
Да ли ће бити пролонгирања рока да би домаћи носиоци власти испунили свој дио посла, још се не зна. Истовремено, из Дирекције за европске интеграције у нашој земљи саопштено је да је БиХ почела прву фазу припрема за преговоре са Европском унијом.
Документ конкретних реформи у Босни и Херцеговини предуслов је учешћа у Плану раста за Западни Балкан. Све земље су овај стратешки документ већ предале, изузев БиХ. Рок је крај априла, а непоштовање рока показало би само да и оно што се само нуди, неспособношћу или намјерним опструкцијама носиоци власти у Босни и Херцеговини нису у стању реализовати. Посљедице би, наравно, највише осјетили грађани.
ЈОСИП ЈУРАТОВИЋ, заступник у Бундестагу
"То ће осјетити цијело друштво, али то би требао бити повод да друштво тражи дијалог и компромис, јер су то основна правила компромиса, некоме нешто понудити да би добио. Кључно је питање ко је коме шта понудио."
Оно што је усаглашено извјештајем биће послано Европској комисији, у петак је истакла предсједавајућа Вијећа министара БиХ Борјана Кришто.
БОРЈАНА КРИШТО, предсједавајућа Вијећа министара БиХ
"О свему ономе што је усуглашено и јединствено ћемо послати према Еуропској комисији кроз један консолидирани извјештај. Ја сам послала једно писмо свим члановима радног тима повјеренства и упозорила их, али наравно не можете утицати. Уставна структура Босне и Херцеговине је таква да свако има право кад су у питању његове надлежности да се изјасни и да достави одређене примједбе."
Када је ријеч о немогућности усаглашавања реформи, претходно је министар вањске трговине и економских односа Босне и Херцеговине Сташа Кошарац навео да одређена питања, која су у уставној надлежности Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, не могу бити пренесена на државни ниво под плаштом амбициозности према Европској унији.
Двије милијарде марака, уколико их БиХ на крају успије повући, могу помоћи свим сегментима привреде у Босни и Херцеговини, утицати на економски раст, укључујући функционалније институције и снажнију владавину права.
Посљедњи дан априла је крајњи рок да се финализује Реформска агенда да би Босна и Херцеговина могла учествовати у Плану раста за Западни Балкан, на основу чега би имали могућност повлачења више од двије милијарде марака инвестиција из Еуропске уније.
Да ли ће бити пролонгирања рока да би домаћи носиоци власти испунили свој дио посла, још се не зна. Истовремено, из Дирекције за европске интеграције у нашој земљи саопштено је да је БиХ почела прву фазу припрема за преговоре са Европском унијом.
Документ конкретних реформи у Босни и Херцеговини предуслов је учешћа у Плану раста за Западни Балкан. Све земље су овај стратешки документ већ предале, изузев БиХ. Рок је крај априла, а непоштовање рока показало би само да и оно што се само нуди, неспособношћу или намјерним опструкцијама носиоци власти у Босни и Херцеговини нису у стању реализовати. Посљедице би, наравно, највише осјетили грађани.
ЈОСИП ЈУРАТОВИЋ, заступник у Бундестагу
"То ће осјетити цијело друштво, али то би требао бити повод да друштво тражи дијалог и компромис, јер су то основна правила компромиса, некоме нешто понудити да би добио. Кључно је питање ко је коме шта понудио."
Оно што је усаглашено извјештајем биће послано Европској комисији, у петак је истакла предсједавајућа Вијећа министара БиХ Борјана Кришто.
БОРЈАНА КРИШТО, предсједавајућа Вијећа министара БиХ
"О свему ономе што је усуглашено и јединствено ћемо послати према Еуропској комисији кроз један консолидирани извјештај. Ја сам послала једно писмо свим члановима радног тима повјеренства и упозорила их, али наравно не можете утицати. Уставна структура Босне и Херцеговине је таква да свако има право кад су у питању његове надлежности да се изјасни и да достави одређене примједбе."
Када је ријеч о немогућности усаглашавања реформи, претходно је министар вањске трговине и економских односа Босне и Херцеговине Сташа Кошарац навео да одређена питања, која су у уставној надлежности Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, не могу бити пренесена на државни ниво под плаштом амбициозности према Европској унији.
Двије милијарде марака, уколико их БиХ на крају успије повући, могу помоћи свим сегментима привреде у Босни и Херцеговини, утицати на економски раст, укључујући функционалније институције и снажнију владавину права.
