Иако смо сви свједоци тога да је за већину производа посљедњих година смањена грамажа, па тако купујемо рижу, шећер и сличне производе од 800 или 900 грама, умјесто од килограм, и то по истој или вишој цијени, бх. грађани ипак се не одлучују да се жале неком произвођачу, као што је то случај у развијеним земљама.
 
Свим овим производима је смањена грамажа, па су чак и домаћи произвођачи прихватили тај тренд, а према ријечима Мурисе Марић, извршне директорице Удружења грађана ДОН Приједор, постоје државе које се боре против тога, али то су земље ЕУ, попут Француске, Белгије и сл.
 
"Њихови грађани, путем удружења потрошача, траже да се врате грамаже на које су навикли, али то код нас није тако", истиче Марићева за "Независне новине" и додаје да наши грађани никад неће неком произвођачу написати да није у реду да тако ради.
 
"Жалосно је што нашег потрошача не може ништа пробудити нити подстакнути да заједно направимо акцију и захтијевамо од наших произвођача да врате грамажу. У развијеним земљама жале се на све", истиче Марићева.
 
Према њеним ријечима, већина произвођача смањује грамажу, али оставља идентично паковање, на које су купци навикли.
 
"Све је легално, на производу пише грамажа, али свјесни смо да је веома мали број производа остао на нпр. 100 грама, или да је паковање од једног килограма, онако како је то било прије. Све је почело са чоколадом, која је смањена на 80 гр, а затим су почели да смањују и други произвођачи, па тако сада, нпр. имамо кафу од 375 грама. Када видите паковање једно поред другог, некако и не обратите пажњу да је једно знатно мање. То прикривено подизање цијена кроз смањено паковање се, како кажу стручњаци, дешава највише у периоду инфлације, јер произвођачи тада мисле да ће са мањом грамажом продати више производа и тако зарадити, али засигурно неће. Но, потрошач данас нема избора, тако да ће се вјероватно још задржати овакво стање", појашњава Марићева.
 
Гордана Булић из Удружења "Клуб потрошача" Тузланског кантона, наводи да је таква пракса смањења грамаже започела са слаткишима који се налазе поред касе.
 
"Када смо питали трговце, дошли смо до информација да је то било уобичајено дужи период у земљама западне Европе, гдје су имали превише претиле дјеце, а како би изашли у сусрет родитељима, смањивали су грамажу. Међутим, то није пратило смањење цијена, производи нису били јефтинији, што економисти опет правдају трошковима производње. Но, то се почело умножавати, па се примјењивало на кафу, рижу, шећер, а већина тога више није пакована по килограм, већ 900 или мање грама. Добијали смо жалбе и питања зашто се то ради, међутим, у контакту са инспекцијама, рекли су нам да они не могу ништа урадити, јер су произвођачи навели тачну нето тежину", појашњава Булићева.
 
Како наводи, они се с тим не слажу, јер из искуства знају да промјена одређеног производа у суштини представља нови асортиман, који мора да се разликује на неки начин од претходног.
 
"Овдје нема разлике, јер када купујете нпр. неку чоколаду, остаје исти омот, само је нето тежина различита. Значи, инспектори би могли посегнути за тим да сваки производ мора имати свој идентитет, бити различито означен и сл.", наводи она.
 
Додаје да су људи навикли на све то, али да сада пажљивије гледају нето тежину.
 
"У Федерацији БиХ се сада доноси нови закон о трговини и ми ћемо покушати да ставимо акценат на то да се у оквиру тог закона посвети пажња таквим појавама", закључује Булићева.
 
(Независне)