- У Босни и Херцеговини је први пут успостављена власт с коалиционим програмом који има чврст фокус на европске интеграције, наведено је у редовном кварталном извјештају Европске комисије о економском напретку земаља западног Балкана, први пут након што је БиХ и званично кандидат за чланство.

Међутим, они кажу су три главне "етнонационалистичке" странке поново освојиле највише гласова, те се истиче да ће оне и даље наставити да играју важну улогу у наредном легислативном периоду.

"На државном нивоу успостављено је Предсједништво БиХ и оперативно је, док је Савјет министара БиХ у финалној фази успостављања, а чиниће га СНСД, ХДЗ и група од осам странака из ФБиХ", каже се у извјештају, који је закључен прије формалне потврде успостављања новог сазива.

Подсјећа се да су 15. децембра земље чланице одобриле препоруку Европске комисије да додијели кандидатски статус БиХ, уз разумијевање да ће бити ојачане реформе из области владавине права, борбе против корупције и организованог криминала, менаџмента миграција и у области темељних права.

Што се тиче запослености, нагласили су да је дошло до успоравања раста који је у трећем кварталу износио 2,1 одсто, док је у претходном кварталу, како је наглашено, износио 2,8 одсто. Осим тога, како је наглашено, број новозапослених је порастао за 15.100 радника.

"Број регистрованих незапослених у трећем кварталу је за око 27.700 радника или осам одсто мањи него претходне године", нагласили су они и додали да је у октобру број незапослених био за 25.000 нижи него у истом периоду лани, односно 6,5 одсто.

"Ово је добар знак смањења нестабилности на тржиштима рада. Међутим, пад броја незапослених је значајно већи него број новозапослених, што доводи до стварног смањења броја радника, односно људи који активно учествују на тржишту рада", наглашено је.

Осим тога, у Европској комисији биљеже и смањење економске активности, јер истичу да је раст већи за 0,5 одсто у трећем кварталу у односу на исти период лани, док је та цифра у претходном кварталу износила један одсто.

"Најважнији фактори раста су извоз, инвестиције и приватна потрошња. Због јаког раста увоза и слабљења извоза и даље је негативан раст допринос извоза. У поређењу с годином раније, бруто домаћи производ је био за 2,6 одсто виши у трећем кварталу након повећања од 5,8 одсто у другом кварталу", нагласили су.

Што се тиче директних страних инвестиција, они истичу да су нешто мање него прошле године, нагласивши да су износиле 1,4 одсто брутодомаћег производа, у поређењу с 1,5 одсто у претходном кварталу.

У претходној години је, како су нагласили, инфлација у првих 11 мјесеци износила 13,9 одсто.

"Најважнији инфлаторни фактори су више цијене хране и безалкохолних пића, што је износило трећину потрошачке корпе", наглашено је.

Игор Гавран, економски аналитичар, каже за "Независне" да је кључни предуслов за економски раст успостављање функционалног система и преузимање власти од стране људи који су спремни да тај посао преузму.

"Прави људи на правим мјестима су једино рјешење и ништа друго нам не може помоћи. Али искрено након вишедеценијског искуства 'распада система' у којем се једино корупција успјешно ширила и развијала чини ми се реалнијим да сви такви људи временом напусте регију прије него да преузму власт и поведу је напријед", сматра он.
 
(Независне)