РАСТ И РАЗВОЈ НАЈЛАКШЕ СЕ РАЂАЈУ ИЗ ПРОБЛЕМА И БОЛА
Др Драгана Ђермановић је савјетница на пољу дигиталне трансформације, предавачица и предузетница проглашена за ,,Жену деценије у области друштвених мрежа и лидерства” на интенационалном Женском економском форуму у Њу Делхију. Проглашена за једну од ТОП 100 предузетница Европе у Берлину, а листу на којој се нашла потврдио је најчувенији амерички пословни магазин Форбес. Могло би се још много писати о Др Ђермановић али фокус ћемо задржати на актуелним темама и предстојећем предавању на 6. Форуму менаџера у Бијељини.
Њена предавања су увијек корак испред времена и о њима се прича дуго. Овог пута тема је врло конкретна, носи наслов ,,Бизнис у 5 лекција” и преиспитује да ли цијела филозофија бизниса може да стане у пет лекција и један школски час?
Драгана Ђермановић је у реалном бизнису докторирала, баш као и на факултету, на тему постављања, вођења и развоја успешјног бизниса. Ова изузетна пословна жена вјерује да може много да се каже у мало времена и то је доказала много пута до сад. На овогодишњем Форуму подијелиће својих омиљених пет лекција како бисмо лакше превазишли изазове након пандемије.
Јесмо ли као друштво били спремни за дигиталну трансформацију у тренутку када се сама наметнула?
ДДј: Паника, страх, неизвеснот, несигурност, сумња и немаштина увукле су се у наш лични и пословни свет као ни једна зараза или вирус у досадашњој људској историји. То је баш занимљива појава и сасвим добра вест јер се раст и развој најлакше рађају из проблема и бола. Патхемата матхемата је назив ове појаве - ствари отпаћене ствари научене. Добили смо јединствену прилику да рестартујемо наше пословне моделе, начин на који радимо, да унапредимо једне те исте производе које већ годинама на исти начин продајемо. Сведочимо глобалном ресету, само што ће за неке то бити рестарт, а за многе друге ће ова криза бити смртна пресуда. Битан део рестартовања бизниса биће и примена технологије. Технологија је алат који посао треба да учини лакшим, производе квалитетнијим и јефтинијим, а односе са купцима и запосленима дубљим и смисленијим. Нисмо били спремни за такву трансформацију својевољно, сада ћемо бити принуђени вољом силе. Увек је тако. Да бисмо променили нешто велико, као што је велики троми систем, нека велика сила мора на нас извршити утицај. Од Њутна ништа ново, а за нас опет шок. Што се мора није тешко, мада многима неће бити лако. Уверена сам да је ово јединствена прилика за добре да постану бољи, за боље да постану одлични, а за просечне да добро размисле да ли им је уопште место у бизнису.
Шта је недостајало у одговору држава и институција на дигиталну трансформацију која се десила због пандемије?
ДДј: Проактивност. Не припремајмо се за проблем када проблем настане. Када смо усред кризе трошимо више енергије, новца и ресурса него да смо се за њу припремили. Импровизација, колико год креативна била, ретко је тако успешна као плански проактивни рад. Није морала да се деси корона па да добијемо е-управу, е-здравство, е-школство. Није морала да се деси корона па да развијемо системе размене научних података. Није морала да се деси корона па да покажемо одговорност и солидарност у животу и послу. Мада, када боље размислим о томе какви смо као народ можда је и морала. Како било, државе су нам адхократије и најчешће лоши ђаци, окорели кампањци којима није успело да побегну са овог часа. Узевши све у обзир, могло је бити горе. Знајући како може, уверавам вас да је могло бити боље. Идемо даље, на жалост ово није последња криза глобалног карактера. Шта смо из ње до сада научили?
Кажу да је пандемија показала да жене боље управљају у кризним ситуацијама. Мислите ли да је то заиста тако или је само изазован тренутак бацио више свјетла на ту чињеницу?
ДДј: Неки медији су истицали земље у којима је пандемија држана под контролом знатно боље у односу на неке друге земље. У таквим наводима имплицирано је да су те такве земље вођене од стране жена. Нисам склона да у то олако поверујем, јер исти извори нису показали и примере земаља у којима су на власти мушкарци, а које су се одлично носиле са кризом. Нису наведени ни примери земаља које воде лидерке, а које су ипак неславно прошле кроз први талас пандемије. Сви, како лидери тако и лидерке, у бизнис уносе нешто јединствено јер смо сви јединствени. Можда не добијамо исте прилике у животу, не такмичимо се увек под истим правилима, али је исто важно колико смо добри менаџери онда када преузмемо лидерску функцију. Тада је битно шта знамо и ништа друго. Видели смо да мало знамо, много лажемо и лоше учимо, сви као људска врста. Да није тако корона би била наднационална тема, лечење од наднационалнг интереса, преживљавање сиромашних глобална уместо локална агенда, а наука јавно добро уместо шверцерска дисциплина. Не постоји управљање у кризним ситуацијама, постоји импровизација и припрема. Делује да су жене боље у припреми, а мушкарци у импровизацији. Ово, међутим, никако није чињеница већ пуки лични закључак. Сви смо могли више да знамо и сви можемо више да дамо. У корони, али и увек. Како мушкарци, тако и жене.
Могу ли баш сви послови да се дигитализују и колико нам фали образовања и способности да бисмо процијенили шта може и треба а шта не?
ДДј: Добар алат може да унапреди сваки посао, па тако и добар технолошки алат. Алат не сме да мења смисао задатка, већ да рад учини лакшим. Где год је технологијом могуће унапредити пословање, образовање или управљање, то се треба урадити. Овај свет неће бити мање технолошки зато што се ми бунимо, тј. они од нас који су јавно технофобични. Хајде да уместо страха покажемо доминацију управљања алатима на начин да нам служе, а не да нас поробљавају. Да ли робујемо технологији или нам је она слуга, не зависи од алата. То зависи само од нас и наше визије. Чини ми се да од визије имамо само Евровизију и слична ментална замлаћивања. Нису битни други ни систем, увек је питање шта ти лично можеш да урадиш за себе, своје људе, свој бизнис и свој народ. Таман толико рачунај и на остале.
Забиљежите, 27.10. је прилика да послушате одлично предавање а Центар за едукацију PRO EDUCA омогућиће ливе пренос догађаја путем Facebook stranice и You Tube kanala.Цијели програм можете погледати на web страници proeduca.net.
Њена предавања су увијек корак испред времена и о њима се прича дуго. Овог пута тема је врло конкретна, носи наслов ,,Бизнис у 5 лекција” и преиспитује да ли цијела филозофија бизниса може да стане у пет лекција и један школски час?
Драгана Ђермановић је у реалном бизнису докторирала, баш као и на факултету, на тему постављања, вођења и развоја успешјног бизниса. Ова изузетна пословна жена вјерује да може много да се каже у мало времена и то је доказала много пута до сад. На овогодишњем Форуму подијелиће својих омиљених пет лекција како бисмо лакше превазишли изазове након пандемије.
Јесмо ли као друштво били спремни за дигиталну трансформацију у тренутку када се сама наметнула?
ДДј: Паника, страх, неизвеснот, несигурност, сумња и немаштина увукле су се у наш лични и пословни свет као ни једна зараза или вирус у досадашњој људској историји. То је баш занимљива појава и сасвим добра вест јер се раст и развој најлакше рађају из проблема и бола. Патхемата матхемата је назив ове појаве - ствари отпаћене ствари научене. Добили смо јединствену прилику да рестартујемо наше пословне моделе, начин на који радимо, да унапредимо једне те исте производе које већ годинама на исти начин продајемо. Сведочимо глобалном ресету, само што ће за неке то бити рестарт, а за многе друге ће ова криза бити смртна пресуда. Битан део рестартовања бизниса биће и примена технологије. Технологија је алат који посао треба да учини лакшим, производе квалитетнијим и јефтинијим, а односе са купцима и запосленима дубљим и смисленијим. Нисмо били спремни за такву трансформацију својевољно, сада ћемо бити принуђени вољом силе. Увек је тако. Да бисмо променили нешто велико, као што је велики троми систем, нека велика сила мора на нас извршити утицај. Од Њутна ништа ново, а за нас опет шок. Што се мора није тешко, мада многима неће бити лако. Уверена сам да је ово јединствена прилика за добре да постану бољи, за боље да постану одлични, а за просечне да добро размисле да ли им је уопште место у бизнису.
Шта је недостајало у одговору држава и институција на дигиталну трансформацију која се десила због пандемије?
ДДј: Проактивност. Не припремајмо се за проблем када проблем настане. Када смо усред кризе трошимо више енергије, новца и ресурса него да смо се за њу припремили. Импровизација, колико год креативна била, ретко је тако успешна као плански проактивни рад. Није морала да се деси корона па да добијемо е-управу, е-здравство, е-школство. Није морала да се деси корона па да развијемо системе размене научних података. Није морала да се деси корона па да покажемо одговорност и солидарност у животу и послу. Мада, када боље размислим о томе какви смо као народ можда је и морала. Како било, државе су нам адхократије и најчешће лоши ђаци, окорели кампањци којима није успело да побегну са овог часа. Узевши све у обзир, могло је бити горе. Знајући како може, уверавам вас да је могло бити боље. Идемо даље, на жалост ово није последња криза глобалног карактера. Шта смо из ње до сада научили?
Кажу да је пандемија показала да жене боље управљају у кризним ситуацијама. Мислите ли да је то заиста тако или је само изазован тренутак бацио више свјетла на ту чињеницу?
ДДј: Неки медији су истицали земље у којима је пандемија држана под контролом знатно боље у односу на неке друге земље. У таквим наводима имплицирано је да су те такве земље вођене од стране жена. Нисам склона да у то олако поверујем, јер исти извори нису показали и примере земаља у којима су на власти мушкарци, а које су се одлично носиле са кризом. Нису наведени ни примери земаља које воде лидерке, а које су ипак неславно прошле кроз први талас пандемије. Сви, како лидери тако и лидерке, у бизнис уносе нешто јединствено јер смо сви јединствени. Можда не добијамо исте прилике у животу, не такмичимо се увек под истим правилима, али је исто важно колико смо добри менаџери онда када преузмемо лидерску функцију. Тада је битно шта знамо и ништа друго. Видели смо да мало знамо, много лажемо и лоше учимо, сви као људска врста. Да није тако корона би била наднационална тема, лечење од наднационалнг интереса, преживљавање сиромашних глобална уместо локална агенда, а наука јавно добро уместо шверцерска дисциплина. Не постоји управљање у кризним ситуацијама, постоји импровизација и припрема. Делује да су жене боље у припреми, а мушкарци у импровизацији. Ово, међутим, никако није чињеница већ пуки лични закључак. Сви смо могли више да знамо и сви можемо више да дамо. У корони, али и увек. Како мушкарци, тако и жене.
Могу ли баш сви послови да се дигитализују и колико нам фали образовања и способности да бисмо процијенили шта може и треба а шта не?
ДДј: Добар алат може да унапреди сваки посао, па тако и добар технолошки алат. Алат не сме да мења смисао задатка, већ да рад учини лакшим. Где год је технологијом могуће унапредити пословање, образовање или управљање, то се треба урадити. Овај свет неће бити мање технолошки зато што се ми бунимо, тј. они од нас који су јавно технофобични. Хајде да уместо страха покажемо доминацију управљања алатима на начин да нам служе, а не да нас поробљавају. Да ли робујемо технологији или нам је она слуга, не зависи од алата. То зависи само од нас и наше визије. Чини ми се да од визије имамо само Евровизију и слична ментална замлаћивања. Нису битни други ни систем, увек је питање шта ти лично можеш да урадиш за себе, своје људе, свој бизнис и свој народ. Таман толико рачунај и на остале.
Забиљежите, 27.10. је прилика да послушате одлично предавање а Центар за едукацију PRO EDUCA омогућиће ливе пренос догађаја путем Facebook stranice и You Tube kanala.Цијели програм можете погледати на web страници proeduca.net.
