Вратио се из Белгије па постао највећи произвођач трешања
FOTO: Ilustracija
Када је одлучио да се бави производњом трешања, прво је ископао језеро из којег црпи воду за наводњавање, што су га посавјетовали људи у Белгији.
Модрички крај, увијек је био познат по производњи трешања, а сада је препознатљив по трешњама Сакиба Сарвана. Прије 13 година, овај домаћин се са супругом Мумом вратио из Белгије, и подигао засад у Таревцима код Модриче.
"Прије 50 година овај крај је био познат по трешњи, која је била профитабилна врста воћа, а мој дјед и амиџа, који су били најбољи трешњари, возили су преко Саве тада трешње. Тако да традиција постоји, али ја нисам био тога свјестан да су то они радили. Стицајем околности, у Белгији сам упознао човјека који узгаја трешње и онда када сам се вратио покренуо сам овај бизнис", прича Сакиб.
На три дунума засадио је око три хиљаде садница 20 различитих сорти већином на подлози гизела.
"Трешња је крупна и релативно доброг квалитета, а приноси по стаблу иду чак и до 10, а неке Бога ми немају ни три четири килограма", додаје овај домаћин и каже како све зависи у којој фази је била оплодња "када су биле оне велике јаке температуре у априлу 30 до 32 степена".
Тада је, додаје, јако сунце вјероватно спржило неке од елемената цвата.
"Многи се жале на већу штету, али ово је некако крај погодан за трешњу, успио сам доста сачувати", каже Сараван, додајући је било и бољих година, али је задовољан.
Када је одлучио да се бави производњом трешања, прво је ископао језеро из којег црпи воду за наводњавање, што су га посавјетовали људи у Белгији.
"Током година, падавине су све рјеђе, па је систем за наводњавање неопходан. Само од почетка године, плантажу сам наводњаво пет пута. Трешња не воли затворене котлине неке, више јој одговара брдо. Воли да вода дође и прође, не воли забарене терене. Мораш имати наводњавање, без наводњавања не иде", говори овај Модричанин.
У његовом трешњику, како каже, најбоље успијева и највише је задовољан сортом маркант или марчант, која је у литератури оцијењена са три звјездице, док нема добра искуства са једном од најбољих, па и најбољом сортом Кордиа.
"Прије неке двије или три године имао сам посјету из Њемачке, искусни трешњари, да обиђу мој засад. Тада сам имао питање коју сорту не би никада садио, рекао сам им да Кордиу, најбољу свјетску сорту не би никада више садио. За 13 година само три пута ми је родила и мислим да ћу је чупати. И то је баш чудо за све", прича Сакиб.
Ако се трешња узгаја на већој површини, може се и фино зарадити. Овај произвођач их сортира у прву и другу класу, због чега су стекли повјерење купаца, па 95 одсто рода продају на плантажи.
"У Европи сад тренутно или ево у Хрватској у најближем сусједству, 12 евра је килограм трешања, то све каже. Добро, код нас то није тако, код нас је три евра у просјеку. Али већ је то од Загреба према Бечу и не знам ни ја то је жара цијена", истиче Сарван.
Код Сарвана на плантажи, радне снаге не мањака, а тренутно има да 10 берача, док у јеку сезоне тај број буде далеко већи, чак и до 50. Према ријечима овог домаћина, посао није захтијеван, бере се од 7 до 12 сати, а понекад се уз бербу и по нека запјева.
Већ четврту годину у берби је Санела Фазлић из Тареваца, која има лијепа искуства.
"Вјероватно зато сам се и вратила, и враћам се сваке године. Оно што је важно приликом бербе јесте да су са петељком, да се не ломе гране приликом бербе и да се бере зрела трешња", каже Санела.
Да је Сарван добар домаћин, и да се сви радо враћају, сагласна је и Аида Гушић из Модриче.
"Услови су екстра, ја сам овдје дошла да се одморим, то радим сваке године, као годишњи ми дође, нађем друштво. Ко хоће радити ништа му није тешко", наводи Аида.
Поред редовних берача, и оних нешто искуснији, увијек су ту и неки нови, а ове сезоне то су Виктор и Тарик. Како кажу, ово виде као одличну прилику за зараду током распуста, а најзахтјевније је се попети, док остало иде лако све.
Супруга раме уз раме са Сакибом
Супруга Мума, раме уз раме са Сакибом је на плантажи, и једина му је помоћ у радовима ван сезоне. Сарванови имају сву неопходну механизацију, али када је орезивању ту само спретна рука и знање помаже, а све то сами обаве.
"Уз њега све, ја сам баш била радознала, да му могу помоћи, тако да сам успјела и то савладати. Иако ја не могу сад орезивати као он још увијек, још увијек мора прегледати моје дрво које ја орежем и поправити га или не поправити, тако да полако", прича Мума.
Трешња захтијева и превентиве, па ју је неопходно третирати пет пута у току године.
"Најзначајнија третирања су негдје у новембру и фебруару, то многи кажу видјећемо, касније ћемо, а то је превентива за убудуће и тиме отклањаш неких 80 одсто свих проблема који ће те снаћи. Како год, није трешња захтјевна, јер мислим да крај Модриче, Градачца, Брчког, па чак и Бијељина, Мајевица и то, то је Богом дато за производњу трешње и нема ту проблема", каже Сакиб.
Није изостала подршка
Саравани истичу да су задовољни општинским и републичким подстицајима, захваљујући којим су набавили неопходну механизацију, док су значајна средства уложили су у осавремењавање трешњика.
"Све оно што је било од државе, ентитета, ја сам добио. Душу на срце, не могу рећи да нисам задовољан што се тиче тога. За друге пољопривреднике који нису вични томе, они се жале, прође рок и онда администрација наша, треба приближити то нашем сељаку како да дође до средстава", каже Сакиб, те додаје да у годинама које долазе плантажу не планира проширивати, те ће се трудити да одрже постојећу производњу и да и даље купцима понуде квалитетне, сочне и укусне трешње.
(АгроКлуб)
Модрички крај, увијек је био познат по производњи трешања, а сада је препознатљив по трешњама Сакиба Сарвана. Прије 13 година, овај домаћин се са супругом Мумом вратио из Белгије, и подигао засад у Таревцима код Модриче.
"Прије 50 година овај крај је био познат по трешњи, која је била профитабилна врста воћа, а мој дјед и амиџа, који су били најбољи трешњари, возили су преко Саве тада трешње. Тако да традиција постоји, али ја нисам био тога свјестан да су то они радили. Стицајем околности, у Белгији сам упознао човјека који узгаја трешње и онда када сам се вратио покренуо сам овај бизнис", прича Сакиб.
На три дунума засадио је око три хиљаде садница 20 различитих сорти већином на подлози гизела.
"Трешња је крупна и релативно доброг квалитета, а приноси по стаблу иду чак и до 10, а неке Бога ми немају ни три четири килограма", додаје овај домаћин и каже како све зависи у којој фази је била оплодња "када су биле оне велике јаке температуре у априлу 30 до 32 степена".
Тада је, додаје, јако сунце вјероватно спржило неке од елемената цвата.
"Многи се жале на већу штету, али ово је некако крај погодан за трешњу, успио сам доста сачувати", каже Сараван, додајући је било и бољих година, али је задовољан.
Када је одлучио да се бави производњом трешања, прво је ископао језеро из којег црпи воду за наводњавање, што су га посавјетовали људи у Белгији.
"Током година, падавине су све рјеђе, па је систем за наводњавање неопходан. Само од почетка године, плантажу сам наводњаво пет пута. Трешња не воли затворене котлине неке, више јој одговара брдо. Воли да вода дође и прође, не воли забарене терене. Мораш имати наводњавање, без наводњавања не иде", говори овај Модричанин.
У његовом трешњику, како каже, најбоље успијева и највише је задовољан сортом маркант или марчант, која је у литератури оцијењена са три звјездице, док нема добра искуства са једном од најбољих, па и најбољом сортом Кордиа.
"Прије неке двије или три године имао сам посјету из Њемачке, искусни трешњари, да обиђу мој засад. Тада сам имао питање коју сорту не би никада садио, рекао сам им да Кордиу, најбољу свјетску сорту не би никада више садио. За 13 година само три пута ми је родила и мислим да ћу је чупати. И то је баш чудо за све", прича Сакиб.
Ако се трешња узгаја на већој површини, може се и фино зарадити. Овај произвођач их сортира у прву и другу класу, због чега су стекли повјерење купаца, па 95 одсто рода продају на плантажи.
"У Европи сад тренутно или ево у Хрватској у најближем сусједству, 12 евра је килограм трешања, то све каже. Добро, код нас то није тако, код нас је три евра у просјеку. Али већ је то од Загреба према Бечу и не знам ни ја то је жара цијена", истиче Сарван.
Код Сарвана на плантажи, радне снаге не мањака, а тренутно има да 10 берача, док у јеку сезоне тај број буде далеко већи, чак и до 50. Према ријечима овог домаћина, посао није захтијеван, бере се од 7 до 12 сати, а понекад се уз бербу и по нека запјева.
Већ четврту годину у берби је Санела Фазлић из Тареваца, која има лијепа искуства.
"Вјероватно зато сам се и вратила, и враћам се сваке године. Оно што је важно приликом бербе јесте да су са петељком, да се не ломе гране приликом бербе и да се бере зрела трешња", каже Санела.
Да је Сарван добар домаћин, и да се сви радо враћају, сагласна је и Аида Гушић из Модриче.
"Услови су екстра, ја сам овдје дошла да се одморим, то радим сваке године, као годишњи ми дође, нађем друштво. Ко хоће радити ништа му није тешко", наводи Аида.
Поред редовних берача, и оних нешто искуснији, увијек су ту и неки нови, а ове сезоне то су Виктор и Тарик. Како кажу, ово виде као одличну прилику за зараду током распуста, а најзахтјевније је се попети, док остало иде лако све.
Супруга раме уз раме са Сакибом
Супруга Мума, раме уз раме са Сакибом је на плантажи, и једина му је помоћ у радовима ван сезоне. Сарванови имају сву неопходну механизацију, али када је орезивању ту само спретна рука и знање помаже, а све то сами обаве.
"Уз њега све, ја сам баш била радознала, да му могу помоћи, тако да сам успјела и то савладати. Иако ја не могу сад орезивати као он још увијек, још увијек мора прегледати моје дрво које ја орежем и поправити га или не поправити, тако да полако", прича Мума.
Трешња захтијева и превентиве, па ју је неопходно третирати пет пута у току године.
"Најзначајнија третирања су негдје у новембру и фебруару, то многи кажу видјећемо, касније ћемо, а то је превентива за убудуће и тиме отклањаш неких 80 одсто свих проблема који ће те снаћи. Како год, није трешња захтјевна, јер мислим да крај Модриче, Градачца, Брчког, па чак и Бијељина, Мајевица и то, то је Богом дато за производњу трешње и нема ту проблема", каже Сакиб.
Није изостала подршка
Саравани истичу да су задовољни општинским и републичким подстицајима, захваљујући којим су набавили неопходну механизацију, док су значајна средства уложили су у осавремењавање трешњика.
"Све оно што је било од државе, ентитета, ја сам добио. Душу на срце, не могу рећи да нисам задовољан што се тиче тога. За друге пољопривреднике који нису вични томе, они се жале, прође рок и онда администрација наша, треба приближити то нашем сељаку како да дође до средстава", каже Сакиб, те додаје да у годинама које долазе плантажу не планира проширивати, те ће се трудити да одрже постојећу производњу и да и даље купцима понуде квалитетне, сочне и укусне трешње.
(АгроКлуб)
