О улози дефектолога у школи, коју похађају дјеца с посебним потребама, говори Љиљана Лаловић, магистар специјалне едукације и рехабилитације

Љиљана Лаловић из Бијељине, ради као дефектолог у редовној Основној школи ,,Петар Петровић Његош у Великој Обарској и тврди да спада у особе које у раду не мотивишу само зарада и новац, већ помоћ и изналажење начина да се побољша квалитет живота дјеце, која су често маргинизована и за чије потребе често нема слуха.
 
Овом племенитом занимању Љиљана се посветила јер је, како каже, препознала лични потенцијал за њега, али првенствено због љубави према дјеци.
 
- Дефектолози су јако битни у редовним основним школама, јер они помажу, откривају, подучавају и оспособљавају за живот особе са тешкоћама у психофизичком и тјелесном развоју. Рад дефектолога усмјерен је на сарадњу са ученицима, родитељима и наставницима.
Дефектолог, такође, даје смјернице за поступање и подстицање развоја дјетета у породичном окружењу. У оквиру редовних основних школа проводи се потпуна интеграција у редовним одјељењима и то по редовним програмима, уз индивидуализацију, или по прилагођеном програму и по посебном програму. Поред те техничке стране васпитно-образовног процеса намијењеног ученицима са тешкоћама у развоју врло је важан и емоционални аспект, те однос који се гради са дјецом’’, објашњава Љиљана Лаловић.
 
Наглашава да је социјализација дјеце са тешкоћама важна због рушења предрасуда и баријера, те како би у складу с тим околина дјеци са тешкоћама понудила најбоље што може. Према њеном мишљењу, важно је што прије укључити дјецу са тешкоћама у развоју у друштво.
 
- Није довољно само покушавати и очекивати да ће се ситуација с временом промијенити, него треба укључити и цијелу околину. Информисањем и сарадњом околине утиче се на одбацивање предрасуда и поштовање основних људских права, јер дјеца са тешкоћама, прије свега су дјеца којој ово друштво треба да пружи најбоље што зна и може, с циљем стварања позитивног окружења и на тај начин љепшег и једноставнијег живота како за њих, тако и за све који их окружују.

Дјеца детектују радост у нама, хрле нама и ако их том искреном радошћу придобијемо, ми смо онда побједници у свом послу. Мој лични приоритет у раду јесте да моји ученици буду срећни, да ученички амбијент буде угодан и прилагођен њиховим потребама, да у раду са овом популацијом ђака увијек будем спремна на импровизацију у наставном часу, да могу препознати када им је концентрација на измаку, да пратим њихова интересовања и жеље, те да имају подршку од својих вршњака, кроз поштовање разноликости сваког појединца’’, каже Љиљана Лаловић, уз подсјећање да проблем дјеце са тешкоћама треба рјешавати системски.
 
- Прије свега, родитељи треба да науче да реагују и на најмање знакове, да прихватају проблем и одлучно крену у његово рјешавање. Даље, треба мијењати свијест код људи. Не смијемо дозволити да реагујемо само на оно што нас лично погађа, него сви, у свом домену, треба да учинимо колико можемо да дјеца са тешкоћама у развоју имају једнаке услове за игру и учење као и сва друга’’, упозорава на крају Љиљана Лаловић.   

Семберске новине - Семберија инфо