ЕТНО - СЕЛО СТАНИШИЋИ: ПОНОС СЕМБЕРИЈЕ И СРПСКЕ
Етно - село ,,Станишићи’’, изван садашњег времена и простора, враћа нас прецима и природи и буди у нама дивљење према једноставности некадашњег начина живота. Овдје се одмарају очи и душа, човјек постаје племенитији, али и мудрији слушајући жуборење потока и рад воденице. Овај кутак, као из бајке, основан је 2003. године, захваљујући инспирацији Бориса Станишића. Велики број туриста посјетио је ову дестинацију и сви, препуни утисака, топло је препоручују другима.
Из године у годину број посјета овом ко0мплексу расте. И по подацима Туристичке организације у Бијељини ово је најпосјећенија туристичка дестинација у Семберији коју посјећује више од 70 одсто страних туриста који дођу у Бијељину, јер оно што се госту ту нуди, ријетко ко може у туризму да приушти. Труд и рад у Етно-селу препознала је и Градска управа Града Бијељина која је за Дан Републике Српске наградила и Бориса Станишића, власника овог туристичког комплекса. Иначе, Борис Станишић је више од неколико година путовао по српским селима средње Босне у потрази за старим кућама и предметима, који ће сачувати представу о једном времену и култури живљења са краја 19. и почетка 20. вијека. Резултат тог труда је аутентично планинско село у семберској равници. У селу се издвајају двије цјелине. Једна приказује свјетовни живот и изграђена је од дрвета. Чине је дрвене куће – брвнаре са покућством које им је вијековима припадало. Куће повезују поплочане камене стазе, а у центру су два језера. Друга цјелина је духовног карактера и представљена је средњевијековном архитектуром грађеном у камену, која је скуп реплика историјског и религијског значаја. Село чине воденице, мљекарник, камени бунар, амбар и аутентичне дрвене куће, са приказом покућства и народних ношњи. Млин поточар је направљен 1937. године и још је у употреби, као и воденица из 1917. године у којима се меље брашно за погачице које се служе у ресторану. Унутра се налази све што је млинару било потребно за боравак у њему за вријеме сезоне мљевења жита. Мљекарник је из 1948. године. Куће припадају динарксом типу, прављене су од дрвета и са високим кровом. То је апартманско насеље гдје су куће споља аутентичне, а ентеријер је прилагођен савременим потребама гостију. У једној од кућа смјештена је сувенирница која нуди производе старих заната и домаће радиности. Сви објекти смјештени су у близини језера и потока који између њих вијуга, а повезани су стазама поплочаним каменом. Са извора стално дотиче чиста вода која је свуда по комплексу и својим током симболизује извор живота, постојање и трајање. Духовна цјелина нас враћа још дубље у прошлост и сачињена је од реплика објеката са разних мјеста, обиљежених православљем. Са световним дијелом села повезано је великим каменим мостом који је реплика Козје ћуприје из Сарајева. Преко њега се долази до Крстионице која је рађена по узору на малу цркву на Аљасци. У срцу ове цјелине је манастир Светог оца Николе, реплика манастира Куманице. Такође се налази кивот са честицама моштију Светог оца Николе. Поред манастира је конак који представља изузетан примјерак средњевијековне градње. У близини монашке куће, на језеру, је камени амфитеатар са 380 мјеста, предвиђен за културне манифестације под ведрим небом. Комплекс Етно - села обухвата и хотеле Пирг и Рас, два ресторана - коноба Станишић и ресторан Елас, те три конгресне сале Москва, Волга и Санкт Петербург.
Гостима су на располагању собе и апартмани високе класе који се налазе у хотелима и кућама за одмор. Конференцијске сале Москва, Волга и Санкт Петербург су изграђене по највишим свјетским стандардима. Ове сале представљају одличну опцију како за организовање разних врста свечаности, тако и за организовање научних скупова, презентација, конгреса, сајмова, свадни и низа других славља.
Конференцијске сале су засебне цјелине, које се за веће догађаје могу спојити. Поред низа садржаја ту су и велики спортски терени, играоница за најмлађе, спа центар и много чега другог. Најбитније од свега је што и они који живе у непосредној близини ове, надалеко чувене, туристичке дестинације примјећују да се она непрекидно шири и да ниво услуга брзо диже на скали у плусу.
Сигурно је да је овај драгуљ важно мјесто на туристичкој мапи Европе и да је ниво услуга на свјетском новоу.
портал Семберија инфо (В.Зеленовић)
Из године у годину број посјета овом ко0мплексу расте. И по подацима Туристичке организације у Бијељини ово је најпосјећенија туристичка дестинација у Семберији коју посјећује више од 70 одсто страних туриста који дођу у Бијељину, јер оно што се госту ту нуди, ријетко ко може у туризму да приушти. Труд и рад у Етно-селу препознала је и Градска управа Града Бијељина која је за Дан Републике Српске наградила и Бориса Станишића, власника овог туристичког комплекса. Иначе, Борис Станишић је више од неколико година путовао по српским селима средње Босне у потрази за старим кућама и предметима, који ће сачувати представу о једном времену и култури живљења са краја 19. и почетка 20. вијека. Резултат тог труда је аутентично планинско село у семберској равници. У селу се издвајају двије цјелине. Једна приказује свјетовни живот и изграђена је од дрвета. Чине је дрвене куће – брвнаре са покућством које им је вијековима припадало. Куће повезују поплочане камене стазе, а у центру су два језера. Друга цјелина је духовног карактера и представљена је средњевијековном архитектуром грађеном у камену, која је скуп реплика историјског и религијског значаја. Село чине воденице, мљекарник, камени бунар, амбар и аутентичне дрвене куће, са приказом покућства и народних ношњи. Млин поточар је направљен 1937. године и још је у употреби, као и воденица из 1917. године у којима се меље брашно за погачице које се служе у ресторану. Унутра се налази све што је млинару било потребно за боравак у њему за вријеме сезоне мљевења жита. Мљекарник је из 1948. године. Куће припадају динарксом типу, прављене су од дрвета и са високим кровом. То је апартманско насеље гдје су куће споља аутентичне, а ентеријер је прилагођен савременим потребама гостију. У једној од кућа смјештена је сувенирница која нуди производе старих заната и домаће радиности. Сви објекти смјештени су у близини језера и потока који између њих вијуга, а повезани су стазама поплочаним каменом. Са извора стално дотиче чиста вода која је свуда по комплексу и својим током симболизује извор живота, постојање и трајање. Духовна цјелина нас враћа још дубље у прошлост и сачињена је од реплика објеката са разних мјеста, обиљежених православљем. Са световним дијелом села повезано је великим каменим мостом који је реплика Козје ћуприје из Сарајева. Преко њега се долази до Крстионице која је рађена по узору на малу цркву на Аљасци. У срцу ове цјелине је манастир Светог оца Николе, реплика манастира Куманице. Такође се налази кивот са честицама моштију Светог оца Николе. Поред манастира је конак који представља изузетан примјерак средњевијековне градње. У близини монашке куће, на језеру, је камени амфитеатар са 380 мјеста, предвиђен за културне манифестације под ведрим небом. Комплекс Етно - села обухвата и хотеле Пирг и Рас, два ресторана - коноба Станишић и ресторан Елас, те три конгресне сале Москва, Волга и Санкт Петербург.
Гостима су на располагању собе и апартмани високе класе који се налазе у хотелима и кућама за одмор. Конференцијске сале Москва, Волга и Санкт Петербург су изграђене по највишим свјетским стандардима. Ове сале представљају одличну опцију како за организовање разних врста свечаности, тако и за организовање научних скупова, презентација, конгреса, сајмова, свадни и низа других славља.
Конференцијске сале су засебне цјелине, које се за веће догађаје могу спојити. Поред низа садржаја ту су и велики спортски терени, играоница за најмлађе, спа центар и много чега другог. Најбитније од свега је што и они који живе у непосредној близини ове, надалеко чувене, туристичке дестинације примјећују да се она непрекидно шири и да ниво услуга брзо диже на скали у плусу.
Сигурно је да је овај драгуљ важно мјесто на туристичкој мапи Европе и да је ниво услуга на свјетском новоу.
портал Семберија инфо (В.Зеленовић)
