У Новом Селу одржане су традиционалне коњичке трке босанских брдских коња и енглеских пунокрвних галопера, под називом ,,Покладе 2019'', а овај спорт окупио је заљубљенике у коње из семберских села и са подручја Градачца.
 
Прво мјесто у трци радних грла припало је коњу Бугију са Ранча ,,Танасић'', друго мјесто освојило је грло Рамбо Коњичког клуба ,,Вранац'', док је треће мјесто заузео коњ из Штале ,,Легиновић''.


 
Џокеј Марко Стајчић, који је на Бугију однио златни пехар, дошао је из Богатића на позив Николе Танасића, како би наступио за његов ранч.
 
,,Никола ме позвао прије пет дана и рекао да дођем како бисмо тренирали и како бих наступио у овој трци. Иначе јашем у Мачви и бавим се овим професионално. Драго ми је што сам освојио пехар у Бијељини, трка је била задовољавајућа, скочио сам трећи, али сам убрзо избио на прво мјесто и ту се и задржао'', рекао је Стајчић за Семберске новине.
 
У трци енглеских пунокрвних галопера наступила су само три грла, па је публика једино могла да испрати који од коња ће освојити прво, а који неко од преостала два мјеста. Први је на циљ стигао коњ Кличко из Коњичког клуба ,,Вуковић Хиподром Градачац'', други Паво Нурми са Ранча ,,Танасић'', а трећи Сана Дор, власника Александра Ерића.
 
Џокеј Мирел Нумановић, који наступа за Коњички клуб ,,Вуковић Хиподром Градачац'', истакао је да у коњичком спорту у Босни и Херцеговини нема зараде и да су власници грла у сталном пословном минусу.
 
,,Људи се у БиХ баве коњичким спортом једино због љубави према овим животињама. Подстицаји од локалне заједнице или државе не постоје, трке се одржавају једном мјесечно, док се у Србији, на примјер, организују сваке седмице, па се тако можда може остварити и нека добит од награда. Ја сам професионални џокеј 15 година и обожавам коње јер сам одрастао уз њих'', навео је Нумановић.
 
Рамиз Камберовић власник је клуба за који наступа Нумановић и он наглашава да се овом хобију вратио тек када је остварио право на пензију, зарадивши је у иностранству.
 
,,Да немам инострану пензију, вјероватно се не бих ни вратио бављењу коњичким спортом јер не бих имао новац за улагање. Тренутно имам два коња за трке, али држим и запрежне коње. Ако желите да набавите једног расног коња, морате да издвојите 12.000 еура, док неке слабије можете наћи и за четири до пет хиљада марака. Брине ме једино што међу младима нема заинтересованих за коњички спорт. Једва сам нашао џокеја Нумановића, а када би он одустао, могао бих да распродам коње'', тврди Камберовић.
 
Предсједник бијељинског Џокеј клуба Удружења узгајивача коња енглеске пунокрвне расе Станислав Јовановић рекао је да су коњи ишчезли са семберских равница, али да нису нестали из срца семберског сељака.
 
,,Ми покушавамо да очувамо традицију узгоја расних тркаћих коња у Семберији. Жалосно је што Семберци данас држе коње по хиподромима у иностранству, по Будимпешти, Београду, затим у Шапцу, Убу, Карађорђеву, умјесто да ти коњи тренирају овдје код нас и да наступају на нашем хиподрому. Подсјетио бих да Бијељина има стогодишњу традицију бављења коњичким спортом, а након Првог свјетског рата многи официри Руске царске армије су боравили у нашем гарнизону'', навео је Јовановић.

​
 
Он је истакао да је Удружење узгајивача коња енглеске пунокрвне расе основано након што је БиХ примљена у Свјетску коњичку федерацију 2007. године.
 
,,У Свјетску коњичку федерацију смо примљени прије 12 година на једној конференцији у Бечу. То смо видјели као прилику да популаризујемо овај спорт, али то је немогуће у оваквим неусловима. Позивамо град, у чијем је власништву хиподром, да издвоји средства за његову обнову и да почнемо да доносимо приходе у Семберију'', додао је Јовановић.
 
Коњичке трке ,,Покладе 2019'' одржане су на простору у Новом Селу, који је организаторима уступило Пољопривредно добро ,,Семберија''. Трка радних коња одржана је на стази дужине 600 метара, а трка енглеских галопера на стази дужине 800 метара.
 
Семберске новине/А.Љубојевић