ИНТЕРВЈУ: КОШАРКАШКИ ТРЕНЕР ИГОР МИХАЈЛОВИЋ
Кошаркашки тренер из Бијељине Игор Михајловић посљедњих дана постао је познат широј публици због доброг вођења екипе КК ,,Дрина Принцип’’ из Зворника, са којом је остварио сарадњу у оквиру Прве лиге Републике Српске. То је био повод да са Михајловићем разговарамо о његовој каријери, кошаркашком позиву, стању у кошарци и даљим плановима.
Ево шта је за портал Семберија инфо рекао познати спортиста:
Тренутно обављате неколико функција у различитим кошаркашким клубовима. Како успијевате да ускладите обавезе и постижете одличне резултате?
-Стицајем околности, моја функција је тренутно специфична - водим млађе селекције Партизанове школе из Београда, односно један одјељак који је организован у Републици Српској. Ријеч је о школи која постоји већ осам година, а у Бијељини радимо три године. У посљедње вријеме направили смо сарадњу са бијељинским Кошаркашким клубом ,,Радник’’, у којем водим јуниоре. Осим тога, однедавно сам тренер првог тима ,,Дрине Принцип’’ из Зворника, гдје сам прије седам кола позван да пробамо да се спасимо од испадања из Прве лиге РС. То смо успјели и сада се налазимо на осмом мјесту. Све ове функције захтијевају вријеме и професионалност, али успијевам да се посветим свима подједнако.
Како су изгледали Ваши почеци у кошарци? Да ли сте планирали да Ваша професија буде везана за спорт?
-У КК ,,Радник’’ сам играо кошарку од 1992. године до 1999, прошао сам све млађе селекције, а затим играо за први тим и са 18 година био капитен. Након тога сам почео да радим као тренер 2003. године. Видио сам себе као тренера, јер је цијели мој живот обиљежила кошарка, спорт који заиста волим. Дванаест година сам радио у КК ,,Радник’’, са свим категоријама, и неке највеће успјехе које је овај клуб постигао, направио је под мојим водством. Били смо пети у БиХ са сениорима, једну годину смо ушли из Прве лиге у Премијер лигу, а са јуниорима сам био првак БиХ 2007. године, што је тада био заиста велики успјех. Имао сам част да двије године учествујем у европским првенствима, гдје сам био помоћни тренер у јуниорској репрезентацији БиХ.
Како у данашње вријеме, када клубови често имају проблеме са финансијама и простором за тренирање, одржати спортски дух и дати наду младима?
-Основни предуслов да младе приближимо спорту јесте да имамо простор за тренинге. Ми се сналазимо на разне начине, успјели смо прије три године да неким својим средствима реновирамо спортску салу у Основној школи ,,Јован Дучић’’, те два вањска терена посредством пројекта који смо реализовали са УНДП. Када би Градска управа и други надлежни успјели да направе још двије-три школске дворане, али и градску дворану, мислим да би спорт у Бијељини процвјетао. Што се тиче финансија, ту је ствар углавном иста у већини клубова, сви се финансирају од чланарина. Међутим, мислим да би спортски дух требало његовати још у основној школи, гдје би наставници селектирали дјецу, усмјеравали их, што је некада и био случај, али то се изгубило у међувремену.
Да ли је Ваша генерација дала још неке успјешне играче или тренере?
-Изњедрила је многе квалитетне спортске раднике и незахвално је набрајати њихова имена, јер бих неке ненамјерно изоставио. Од два човјека која су играла са мном, један је тренутно спортски директор у Кошаркашком клубу ,,Радник’’, а други је члан управе. Један другар је у Француској гдје ради као тренер, а још један је у Аустрији гдје, такође, успјешно води младе играче. Поносан сам на оно што смо дали Бијељини у спорту, али драго ми је да су неки од нас наставили каријере у Европи и свијету.
Како је дошло до сарадње са КК ,,Дрина Принцип’’ из Зворника и јесте ли се надали оволиком успјеху за релативно кратак период?
-У тим из Зворника су ме позвали како бих спасио испадање екипе из Прве лиге РС. Људи који воде клуб мислили су да ће то бити веома тешко, а камоли да постигнемо нешто више. Прихватио сам посао, јер сам вјеровао у те играче и видио сам да је тим постављен како треба. Уз моје искуство, и уз коректан однос играча, у посљедњих седам кола успјели смо да готово са зачеља дођемо на осму позицију. Прије неколико дана успјели смо да у Зворнику побиједимо ,,Леотар’’ из Требиња, екипу која је у том моменту била лидер на табели, што је највећи досадашњи успјех. Сутра играмо против КК ,,Будућност’’ у Бијељини, и ако их добијемо, можемо заузети седму позицију. Сагласан сам да је постигнут одређен успјех, али само зато што смо на терену испоштовали све оно што смо претходно договорили. Надам се и даљим успјесима, а Зворник заиста има много младих талената за које ће се чути у будућности.
Шта бисте поручили младима који тек улазе у свијет спорта?
-Важно је да се труде, да дају све од себе, али морају да схвате да не можемо сви да будемо врхунски спортисти и да у животу постоје и друге ствари које су важне, попут образовања. Битно је и да тренирају, који год то спорт био, јер ће тако водити здрав живот. У спорту ће упознати и велики број пријатеља, са некима неће остати у контакту, али са другима ће постати пријатељи за цијели живот. На примјер, ја дјеци на тренинзима говорим да није важно само одрадити тренинг или утакмицу, него и бити добар у школи. Често одлазим до њихових наставника и трудим се да разријешимо неке проблеме ако постоје, или да се боље припреме за одређени предмет и добију добре оцјене. То видим као један начин помоћи родитељима, у ово савремено доба када сви негдје журе и немају времена.
Постоји ли још начина да се промовише спорт у Бијељини?
-Осим изградње инфраструктуре која ће пратити потребе спортиста, мислим да би требало направити спортски архив или обезбиједити једну просторију у којој би се могла прочитати имена и видјети фотографије успјешних спортиста из овог града. Подсјетићу пратиоце портала Семберија инфо да из Бијељине потиче Нихад Изић, који је са ,,Босном’’ био првак Европе 1979. године, а сада је координатор за све млађе селекције турске репрезентације. Ту су нпр. и Небојша Лазаревић, те Мирослав Тодић који је прије три године играо Евролигу и још је активан. Ту је још много имена која би требало истаћи, али надам се да ће неко реализовати ову идеју.
Семберија инфо
Ево шта је за портал Семберија инфо рекао познати спортиста:
Тренутно обављате неколико функција у различитим кошаркашким клубовима. Како успијевате да ускладите обавезе и постижете одличне резултате?
-Стицајем околности, моја функција је тренутно специфична - водим млађе селекције Партизанове школе из Београда, односно један одјељак који је организован у Републици Српској. Ријеч је о школи која постоји већ осам година, а у Бијељини радимо три године. У посљедње вријеме направили смо сарадњу са бијељинским Кошаркашким клубом ,,Радник’’, у којем водим јуниоре. Осим тога, однедавно сам тренер првог тима ,,Дрине Принцип’’ из Зворника, гдје сам прије седам кола позван да пробамо да се спасимо од испадања из Прве лиге РС. То смо успјели и сада се налазимо на осмом мјесту. Све ове функције захтијевају вријеме и професионалност, али успијевам да се посветим свима подједнако.
Како су изгледали Ваши почеци у кошарци? Да ли сте планирали да Ваша професија буде везана за спорт?
-У КК ,,Радник’’ сам играо кошарку од 1992. године до 1999, прошао сам све млађе селекције, а затим играо за први тим и са 18 година био капитен. Након тога сам почео да радим као тренер 2003. године. Видио сам себе као тренера, јер је цијели мој живот обиљежила кошарка, спорт који заиста волим. Дванаест година сам радио у КК ,,Радник’’, са свим категоријама, и неке највеће успјехе које је овај клуб постигао, направио је под мојим водством. Били смо пети у БиХ са сениорима, једну годину смо ушли из Прве лиге у Премијер лигу, а са јуниорима сам био првак БиХ 2007. године, што је тада био заиста велики успјех. Имао сам част да двије године учествујем у европским првенствима, гдје сам био помоћни тренер у јуниорској репрезентацији БиХ.
Како у данашње вријеме, када клубови често имају проблеме са финансијама и простором за тренирање, одржати спортски дух и дати наду младима?
-Основни предуслов да младе приближимо спорту јесте да имамо простор за тренинге. Ми се сналазимо на разне начине, успјели смо прије три године да неким својим средствима реновирамо спортску салу у Основној школи ,,Јован Дучић’’, те два вањска терена посредством пројекта који смо реализовали са УНДП. Када би Градска управа и други надлежни успјели да направе још двије-три школске дворане, али и градску дворану, мислим да би спорт у Бијељини процвјетао. Што се тиче финансија, ту је ствар углавном иста у већини клубова, сви се финансирају од чланарина. Међутим, мислим да би спортски дух требало његовати још у основној школи, гдје би наставници селектирали дјецу, усмјеравали их, што је некада и био случај, али то се изгубило у међувремену.
Да ли је Ваша генерација дала још неке успјешне играче или тренере?
-Изњедрила је многе квалитетне спортске раднике и незахвално је набрајати њихова имена, јер бих неке ненамјерно изоставио. Од два човјека која су играла са мном, један је тренутно спортски директор у Кошаркашком клубу ,,Радник’’, а други је члан управе. Један другар је у Француској гдје ради као тренер, а још један је у Аустрији гдје, такође, успјешно води младе играче. Поносан сам на оно што смо дали Бијељини у спорту, али драго ми је да су неки од нас наставили каријере у Европи и свијету.
Како је дошло до сарадње са КК ,,Дрина Принцип’’ из Зворника и јесте ли се надали оволиком успјеху за релативно кратак период?
-У тим из Зворника су ме позвали како бих спасио испадање екипе из Прве лиге РС. Људи који воде клуб мислили су да ће то бити веома тешко, а камоли да постигнемо нешто више. Прихватио сам посао, јер сам вјеровао у те играче и видио сам да је тим постављен како треба. Уз моје искуство, и уз коректан однос играча, у посљедњих седам кола успјели смо да готово са зачеља дођемо на осму позицију. Прије неколико дана успјели смо да у Зворнику побиједимо ,,Леотар’’ из Требиња, екипу која је у том моменту била лидер на табели, што је највећи досадашњи успјех. Сутра играмо против КК ,,Будућност’’ у Бијељини, и ако их добијемо, можемо заузети седму позицију. Сагласан сам да је постигнут одређен успјех, али само зато што смо на терену испоштовали све оно што смо претходно договорили. Надам се и даљим успјесима, а Зворник заиста има много младих талената за које ће се чути у будућности.
Шта бисте поручили младима који тек улазе у свијет спорта?
-Важно је да се труде, да дају све од себе, али морају да схвате да не можемо сви да будемо врхунски спортисти и да у животу постоје и друге ствари које су важне, попут образовања. Битно је и да тренирају, који год то спорт био, јер ће тако водити здрав живот. У спорту ће упознати и велики број пријатеља, са некима неће остати у контакту, али са другима ће постати пријатељи за цијели живот. На примјер, ја дјеци на тренинзима говорим да није важно само одрадити тренинг или утакмицу, него и бити добар у школи. Често одлазим до њихових наставника и трудим се да разријешимо неке проблеме ако постоје, или да се боље припреме за одређени предмет и добију добре оцјене. То видим као један начин помоћи родитељима, у ово савремено доба када сви негдје журе и немају времена.
Постоји ли још начина да се промовише спорт у Бијељини?
-Осим изградње инфраструктуре која ће пратити потребе спортиста, мислим да би требало направити спортски архив или обезбиједити једну просторију у којој би се могла прочитати имена и видјети фотографије успјешних спортиста из овог града. Подсјетићу пратиоце портала Семберија инфо да из Бијељине потиче Нихад Изић, који је са ,,Босном’’ био првак Европе 1979. године, а сада је координатор за све млађе селекције турске репрезентације. Ту су нпр. и Небојша Лазаревић, те Мирослав Тодић који је прије три године играо Евролигу и још је активан. Ту је још много имена која би требало истаћи, али надам се да ће неко реализовати ову идеју.
Семберија инфо
