Врсан фудбалер са истанчаним нагоном  за постизање голова због чега је и добио надимак Дуре, по познатом играчу  Црвене Звезде Дурковићу. Нажалост, због болести, рано је напустио активно играње фудбала, а био је у највећој снази и ко зна гдје би завршио.

Међутим, остао је уз фудбал. Првобитно је преузео бригу о млађим категоријама и окупљао дјецу на игралишту у Дворовима, којим је преносио своја знања и учио их да буду спортисти и добри људи. Био је тренер и писцу ових редова. Треба напоменути да је он оформио и селектирао играче пионирске екипе која је 1975. године освојила прво мјесто на завршном  турниру за БиХ у Тузли, чиме се уписала у историју Пролетера.

Дуре је био неизбјежни гледалац и навијач свих селекција Пролетера и остаће  запамћен као навијач који је утакмице увјек гледао са сјеверне стране терена, имао комичне, а и стручне коментаре на игру појединаца или суђење судија.
У полувремену је улазио у терен и са висине шеснаестерца шутирао лопту, увијек прецизно, погађао пречку гола, за шта је добијао аплаузе публике.

Стево Дуре Томић, припада плејади заслужних појединаца јер је, као помоћни тренер екипе, учествовао у освајању првог мјеста у Подручној лиги и пласману у 3. лигу СФРЈ те 1972. године.

Боем по убјеђењу, са наглашеним смислом за хумор, често је засмијавао присутне у кафанама у Дворовима разним пошалицама или смицалицама. Постоји  једна урбана анегдота која се и данас препричава код старих мјештана Дворова.

Наиме, једног дана је Дуре са пријатељима сједио у старој кафани у Дворовима када је наишао неки човјек из сусједног села. Застао је и питао да ли неко у Дворовима има јарца за приплод. Дуре је одмах реаговао и рекао му да се јави у засеок Гајеви код Жике Мијатовића па је човјек сретан продужио пут и отишао до назначеног мјеста. Након извјесног времена у кафану, љут, долази Жико и псује Дурета због тога што је човјека послао код њега. Жико је у селу био познат по надимку „ЈАРАЦ“. Али све се лијепо завршило уз шалу и смјех па је Жико наставио дружење са Дуретом и друговима.

Такав је био наш Дуре.

Поред фудбала, Дуре је био страствени риболовац и често је одлазио на језера и ријеке у риболом, а неријетко и у Босут путујући шинобусом. Нажалост, судбина је тако одредила да у риболову, на Босуту умре  и напусти овоземаљски живот. Сахрањен је на гробљу у Дворовима.



Стоје: Перо Ђорђић, Славко Шиљо Ракић, Томо Лазаревић, Драго Јовичић, Жико Стевић, Миро Ранкић, Сретен Максимовић Пилица; Чуче: Богдан Ранкић, Ацо Остојић, Стево Дуре Томић, Јован Тодић, Мићо Живановић, година 1968.

Богдан Ранкић