Током постојања ФК“Пролетер“ из Дворова од далеке 1929. године па све до данас, клуб је био отворен за добре и квалитетне фудбалере, добре људе из околних села и града Бијељине, Србије  и других мјеста Босне и Херцеговине, који су тражили своју афирмацију, доказивање, понекада инат, али су увјек били њихови позитивни разлози доласка.

Колико  се памти, у Дворовима су играли играчи из: Даздарева, Броца, Балатуна, Међаша, Батковића, Остојићева, Велина Села, Попова, Дијелова, Криве Баре, Пучила, Којчиновца, Драгаљевца, Чађавице, Црњелова, Граца, Трњака  Крбети код Брчког, потом Бадовинаца, Прњавора, Клења, Вишњићева, Сремске Митровице, Шида, Калесије, Милића, па све до Канаде и Аустралије и наравно Бијељине.

Сада ћемо споменути само играче из околних села који су оставили неизбрисив траг у историји фудбала у Дворовима, а неки се касније афирмисали и постали велики играчи.

ДАЗДАРЕВО:
Најстарији међу њима је неприкосновени САВИЋ СЛОБОДАН БОБАН, први голман у Семберији који је „полетио“,(правио параде). Незаборавне су његове врсне одбране па и пенала чиме је до лудила доводио противничке играче, а одушевљавао своје навијаче који су га немало пута носили на леђима у знак пажње и поштовања.
Убједљиво најбољи и најпознатији играч из овог села  је САВИЋ МИЛОРАД ЗЕКО. На једвите јаде је доведен у клуб јер му је долазак оспоравао његов стриц покојни Пано Савић. Али када је дошао направио је праву рапсодију фудбала и својим  умјећем и шармом опчинио љубитеље „бубамаре“, привукао многобројну публику и одиграо незаборавне утакмице. Његови слободни ударци су антологија. Кратко се задржао у Дворовима, отишао у ФК“Подриње“ Јања, одатле у ФК“Радник“ Бијељина, ФК “Нови Сад, ФК “Лозница“ и свуда блистао и остављао неизбрисив траг. У новој држави поново се враћа у ФК “Радник“ па у ФК “Рудар“ Угљевик и на крају играчку каријеру завршава у Дворовима. Одмах се хвата тренерског посла који му иде од руке и у коме је показао сав свој таленат и фудбалску интелигенцију. Сплетом чудних одколности није направио инострану каријеру која му је била на дохват руке. Његов син УРОШ САВИЋ је такође наступао у Дворовима.
Поред њега, наступао је и МАЛИЋ СЛАВИША  који је имао обрнут смјер па је у Дворове дошао из ФК “Радник“, а након доказаног квалитета  је прешао у ФК “Лозница“ гдје је остварио запажену каријеру. И он се посветио тренерском послу и био успјешан у Дворовима и Броцу. Његов син МАЛИЋ БОЈАН је такође наступао у Дворовима дуги низ сезона.
МАЛИЋ ГОРАН ЦВИКА, изузетан брзи шпиц играч играо неколико значајних сезона и постигао низ погодака од којих су неки врло значајни.
САВИЋ ГОРАН СРЦО је поникао у младим селекцијама Пролетера, пред рат се отиснуо у Бачку гдје је играо, а каријеру је завршио у Пролетеру у генерацији која је била у борби за пласман у 1. Лигу ФСРС.
РАНКИЋ ЉУБИША ПУЈКЕ, поуздани бек, АВАКУМОВИЋ МИЛЕ, млади играч са перспективом, али је мало наступао, КОСТИЋ ВЛАДАН, ПАЧАВРА СТЕФАН  као и НИКИЋ ЗОРАН, врсни центарфор поникао у омладинској школи у Дворова, а потом наступао за ФК “Подриње “Јања, ФК “Козара“ Градишка и ФК “Радник“ Бијељина. Проглашен за спортисту града Бијељине 2015. године .Нажалост, напустио фудбал и одселио у иностранство .Да не заборавимо и врсног стријелца МАРИНКОВИЋ СЛОБОДАНА БОБАНА који је у каснијем периоду био и члан Управе клуба. Епизоду у Дворовима је имао и ДУШАН СПАСОЈЕВИЋ. МЛАДЕН ВУКОВИЋ РУС из Карин Пута је поникао у омладинској школи Пролетера и имао је наступе у неколико сезона.

БАЛАТУН:
Најпознатији и најдуже је у Дворовима играо МИЛОРАД МИЛЕ ПОПОВИЋ ПОП, дугоноги средњи играч који је наступао код нас у неколико сезона Зонске лиге и Регионалне лиге БиХ. Имао је једну епуизоду у ФК “Радник“ у Бијељини, али је највише успјеха имао у Дворовима.
Међу првим из овог села  наступао је кратко и БОРО СТАНКИЋ из Балатуна.
Још су наступали и ЛУКИЋ ЗОРАН КИГЕН и МИХАЈЛОВИЋ СВЕТО, али у новој држави, Републици Српској и оставили су солидан утисак.

ОСТОЈИЋЕВО:
Из Остојићева је било тешко довести играча јер су они били локалпатриоте и играли су само у свом селу. Међутим, у пријератном перикоду код нас је играо ВИДАКОВИЋ ЗДРАВКО ЗЕКО, син познатог боема и навијача Пролетера „Херере“, као и један од најбољих голмана Семберије МИЛОРАД ПАВЛОВИЋ РУС. У послератном периоду запажену улогу је имао ПЕЈИЋ СИНИША из Гумњишта који је после наступао и у другим екипама као и  ПЕРИЋ СЛОБОДАН ЧАБУРА који је оставио свој траг у Дворовима и епизоду коју је имао  МАТКОВИЋ СЛАВИША МУФ  и ПЕЈИЋ СЛАВИША кога је повреда омела у напредовању.
 
 БРОДАЦ:
Најстарији и најпознатији фудбалер из Бродца који је играо у Пролетеру је био ПОПОВИЋ БОШКО БОЦА, професор физичког васпитања, врсни и префињени играч који је оставио запажену улогу. Једно врјеме је био и тренер у Пролетеру и то у годинама кризе када је извршио подмлађивање екипе и смјену тадашње генерације. Кратку епизоду голмана имао је још један професор физичког васпитања из Бродца МИОДРАГ МАРЕ МАРИЧИЋ. Запажене улоге у Пролетеру у више сезона су имали и ВУЈИЋ СЛАВИША ПИЛОТ, СИМИЋ ВУЈАДИН ВУЈО, АДАМОВИЋ ЉУБО. У послератном периоду наступали су МАКСИМОВИЋ ЈОВАН ГИЛЕ, АДАМОВИЋ ДРАГАН и  ЛЕГИНОВИЋ СЛАВИША БЈЕЛОВ, ЖЕЉКО КРСМАНОВИЋ који је у Дворовима играо као позајмљен играч на двојну регистрацију из ФК“Радник“Бијељина.

Сви наведени играчи су учествовали у писању историје ФК “Пролетер“ из Дворова и заслужују да буду поменути.


​ИЗ АРХИВА ФК “ПРОЛЕТЕР“ ДВОРОВИ / ПИШЕ ВЛАДАН СИМЕУНОВИЋ
НАСТАВИЋЕ СЕ..............