Тешка срамота црно-белих у Данској

Нешто је труло у држави Днакој, али то свакако није екипа Нордсјеланда, која је вечерас, у првом мечу плеј-офа лиге конференције, понизила и у парампарчад рабила Партизан са 5:0 и бруку која се не памти добрих 25 година. Голове за домаћина су постизали Ингвартсен (два), Фрезе и Виладсен, а “подебљао” Михајло Илић аутоголом, уз Николу Антића, али и остатак тима, трагичар утакмице.
​
Ако је неко помислио да Партизан не може да понови очајно полувреме налик ономе против Сабаха, црно-бели су се својски потрудили да га демантују у дуелу са Нордсјеландом, у коме су после 45 минута били срећни са само два примљена гола.

Ништа од првог тренутка није функционисало у игри београдског тима, ако се то игром уопште могло и назвати, јер од првог жвиждука до одласка на одмор Партизан није одиграо “крштену” акцију, није спојио више од три паса, ретко је прелазио на половину Данаца, предао је “море” лопти у ноге противнику, деловао је смушено, без идеје, самопоуздања,  плана Б...

На све то, дошле су и индивидуалне грешке појединаца, конкретно Михајла Илића и Николе Антића, које су кумовале головима Нордсјеланда, но, оне су биле само “кап у мору” очаја из кога се тим Игора Дуљаја до полувремена “довукао” са само два гола минуса, јер је претило да буде далеко бламантније.

Можда сценарио и не би био тако мрачан да је Партизан у тих првих 15-так минута издржао да не прими гол, мада је и то тема за размишљање, јер су бекови и крила ривала развлачили одбрану црно-белих као хармонику, користећи једноставност и брзину да направе вишак.

Тим из Хумске је солидно изгледао само првих десетак минута, чак и запретио преко Квинсија Менига са дистанце, а онда је кобна грешка Михајла Илића из последње линије одвела целу екипу ка провалији.

Био је то 11. минут, млади штопер је помислио да ће пасом без гледања провући лопту између линија, уместо тога ју је предао у ноге противнику. Уследила је муњевита контра, у којој се поново Илић оклизнуо, у покушају корекције, да би Антић слабо избацио лопту из петерца, која је на 20-так метара дошла до Мартина Фресеа чији ударац је само погледом испратио Александар Јовановић – 1:0.

Све после тога је био озбиљно мучење и за играње, директних актера у црно-белим дресовима, али и за гледање, јер Партизан није показивао знаке фудбалског живота.

Константно у дефанзиви и то неуспешној, без јасне идеје у организацији напада, која је бар 15 пута форсирана преко Антића, да би се у тренутку, “лупањем” насумице, губио посед и онда грчевито бранило под налетима Нордсјеланда.
Салдања и Северина су били потпуно одсечени, Натхо далеко од противничког гола, Мениг тек на тренутке у функцији, док су дефанзивни део везног реда и одбрана “висили” из напада у напад.

Осман и Нигрен су по боковима “убијали” црно-беле, Тверсков, Свенсон и Диоманд били права подршка држећи лопту као у сефу и права је срећа да Партизан није примио и више голова, јер су Нигрен и Ингвартсен промашивали колосалне прилке.

Међутим , срећа је напустила Дуљајев тим у смирају, иако га је добрано пратила цело полувреме, када је из наизглед не превише опасне ситуације, после центаршута Виладсена лопта у руку погодила неопрезног Антића. Судија је показао на белу тачку, а Маркус Ингвартсен није пропустио прилику да дуплира предност – 2:0 у 43. минуту... Да кошмар буде потпун.

Почетак наставка донео је период нешто боље игре Партизана, за нијансу смисленије у пољу, опасније на противничкој половини али се испоставило да је све то било кратког даха, јер како је изгледала одбрана Дуљајевог тима, поготово на стани коју је покривао Никола Антић, јасно је да се гостима није писало добро.

У том почетном периоду црно-бели су имали два покушаја преко Стојковића са дистанце, односно Марковића после корнера Натха, где су били и најближе голу, а онда је наступила пропаст.

Враћање у “мод” из првог дела, очајан говор тела и низ грешака, пре свега поменутог Антића, али и осталих дефанзиваца који су само погледом пратили брзоноге играче Нордсјеланда.

Антман је у неколико наврата “прегазио” Антића као да га нема, слао употребљиве центаршутеве, али су готово немогуће промашивали Диоманд, Осман, Игвартсен...

Срећа је тада била на страни Партизана, но, није у 66. минуту када је опет испао Антић у дуелу са Виладсеном за њим и Марковић да би Александар Шћекић закачио лоптзу руком, после чега је досуђен још један једанаестерац. Лопту је поново узео Маркус Ингвартсен и лагано погодио за – 3:0.

Тај гол је потпуно “одсекао” Партизан и у минутима који су уследили било је само питање да ли ће се Нордсјеланд задржати на томе или ће црно-бели упутити ка катастрофи.

Сваки напад домаћина је био пола гола, Осман је радио шта је хтео, Диомонд и Нигрен такође, а онда је у 75. минуту Дуљајев тим још једном капитулирао.

Управо је Осман прошао неколико играча црно-белих, упутио лопту ка петерцу, Тверсков је закачио петом, а Оливеру Виладсену остало је да само убаци лопту у празну мрежу, јер Антић ни овога пута није био “у кадру” приликом праћења играча – 4:0.

За крај, после неколико статива, срећних офсајда, одбрана Јовановића које су спасавале причу, лопту је у своју мрежу послао и Михајло Илић, после ударца Хансена са дистанце за катастрофу од 5:0, коју клуб из Хумске не памти од времена када је Љубиша Тумбаковић седео на клупи црно-белих...

(Телеграф)