Пише:  Мр Дејан Вуковић, професор

Ових дана спортска јавност Семберије присуствује исписивању нове историје фудбала у Патковачи. Мукотрпан и дуг опоравак фудбалског живота у Патковачи трајао је око 30 година. Ратни вихор угасио је клуб у Патковачи и његов континуитет постојања. Фудбалски клуб градио је идентитет предратне Патковаче са око 600 становника. Иако се клуб пробудио послије Одбрамбено-отаџбинског рата нису остваривани запаженији резултати иако сада село има око 2.500 становника.У једном периоду патковљански младићи су правили и паузе у такмичењу због своје великодушности и приоритетнијих ствари када су свој стадион уступили основниј школи а себи градили нови стадион на новој локацији. Деветогодишња основна школа, вртић, тржни центри, пошта, банка, бензинске пумпе, привредни објекти и остала инфраструктура Патковаче више подсјећа на неку варошицу, него на село. У данашњим данима  у фудбалском расаднику Семберије ниче нови цвијет, то је фубалски клуб из Патковаче. Перспектива фудбала у Патковачи је сасвим сигурно блистава када су стубови клуба здрави и јаки. То се односи, прије свега, на омладиниски погон који води Велибор Скочо, а школу фудбала у Патковачи похађа око 40 малишана. Патковача постаје расадник младих фудбалера, па су неки већ обукли дресове и прволигаша и премијерлигаша:Немања Срдија,Неда Миладиновић, Дамјан Миладиновић, Бранко Јовановић, Петар Тодоровић, Горан Љубојевић. У омладинском погону своју прилику чекају и таленти: Коста Калас, Јован Ивић, Дарко Станишић, Милош Скочо, Алексеј Ливопољац, Урош Ристић и други. Данашњу окосницу клуба чине играчи из Патковаче на челу са предсјеником Његошем Ивицом. Праву снагу клуба чини скуп љубитеља фудбала и правих ентузиаста. Резултати у овој сезони довољно говоре. У првих пет кола Патковљани су нанизали пет побједа.  

​

Када би сеоске клубове  из Семберије оцјењивали и рангирали сасвим сигурно  једино право мјерило је такмичење сеоских клубова у купу сарајевског листа Задругар. Куп Задругара је трајао од 1962. до 1991.године. Куп је обухватао регије Семберија, Мајевица, Посавина, Славоније и Подриње. Око 150 сеоских клубова узимало је учешће на овом престижном такмичењу а „Младост“ из Патковаче никако није заостајала. Издвојићу 1977.годину у којој су патковљански младићи прошли трновит пут до завршнице такмичења. Патковача је у другом колу  избацила Дрину из Амајлија  резултатом 2:2 и 3:2. У трећем колу на регији Бијељина, у судару Младости из Патковаче  и Младости из Обарске велико изненађење су приредили Патковљани, побиједивши 3:0. На узвратној утакмици у Обарској било је тјесно 3:3, али Патковљани су били успјешнији послије једенаестераца.  Патковача је пролазак у завршницу Купа Задругара  „овјерила“ побједом над Остојићевом 3:1, док је у Патковачи резултат био 3:3. Тако је ове 1997. године у финални дио такмичења ушла и Патковача, као и клубови Семберија из Попова, Задругар из Буквика, Братство из Кораја,Звијезда из Крушковог Поља, Братство из Срница, Младост из Доње Слатине и Посавац из Угљаре. Патковљани су остварили побједу у Буквику, па је у Патковачи био довољан  и  нерјешен резултат. Гости су повели у 73. Минуту, али 10 минута касније Благојевић је изједначио и то је било довољно да Патрковача иде у полуфинале. Минимална побједе Семберије из Попова 1:0 и 0:1 зауставиле су Младост из Патковаче у даљем купу такмичењу. Семберија из Попова је ове године освојила Куп Задругара по други пут.

Ово су само цртице из прошлости које красе патковљански фудбал, а захваљујући данашњим младићима клуб поново блиста старим сјајем.