СЛАВИША МАЛИЋ БАТА - Од фудбалера до тренера
Још један Даздарац, а афирмисани Дворовљанин је Славиша Малић Бата. Остварио је врло успјешну фудбалску каријеру у којој је знатан период провео у ФК ,,Пролетер“ Дворови као играч или као тренер екипе.
Као млад играч започео је фудбалску каријеру у ФК ,,Слога“ Даздарево, самоук и упоран. Добре игре нису остале незапажене, па је прије одласка у ЈНА добио неколико примамљивих понуда да настави фудбалску каријеру у ФК ,,Радник“ Бијељина или ФК ,,Боксит“ Власеница. По повратку из ЈНА одлучио се за бијељински фудбалски клуб и није погријешио. Успио се наметнути као поуздани центарфор и заузео је мјесто у првој постави тада друголигаша ФК ,,Радник“ Бијељина. Пружио је запажене игре, а и занимљиве ситуације као што је она када су Бијељинци играли 1/8 финала ЈУГО КУП-а против ,,Динама’’ из Загреба, а Бата био задужен за чување, тада изванредног играча Богдана. Колико је озбиљно то схватио, морао се служити и недозвољеним радњама, па га је познати судија Максимовић из Ниша, искључио из игре.
Послије једне кризе фудбала у Бијељини Славиша прелази у ФК ,,Подриње“ из Јање, гдје игра неколико сезона, а онда долази у Дворове гдје се задржао све до распада бивше СФРЈ. У ,,Пролетеру’’, скупа са одабраним играчима, пружа изваредне партије, овог пута као центархалф /штопер/ и својим залагањем доприноси да се у неколико година остварује опстанак у Регионалној лиги БиХ. Својим понашањем је заслужио и капитенску траку, а често је био укључен и у рад Управе и стварање услова за такмичење. Са голманом Нихадом Ибрахимовићем Ћосом, штоперима Сакибом Мустафићем и Савом Пантићем чинио је непрелазни бедем ,,Пролетерове’’ одбране у готово свим утакмицама.
У само праскозорје Отаџбинског рата одлази као афирмисани играч у ФК ,,Лозница“, која се тада такмичи у Медјурепубличкој лиги СФРЈ и ту остварује неизбрисив траг незамјењивог играча о коме лозничка штампа пише славоспјеве.
Због рата прекида фудбалску каријеру и укључује се у српску војску, а по завршетку рата се укључује у тренерски рад, најприје у ФК ,,Радник“ из Бијељине, гдје је помоћник Живораду Миражићу, а потом у ФК ,,Пролетер“ Дворови гдје је неколико сезона главни тренер и гдје, такодје, оставља упечатљив успјех. Потом прелази за тренера у ФК ,,Јединство“ из Бродца, гдје завршава своју фудбалску каријеру и посвећује се пензионерским данима.
За остварене заслуге у стварању историје ФК ,,Пролетер“ Дворови, Славиша Бата Малић је од 1999. године носилац „БРОНЗАНЕ ПЛАКЕТЕ ФК ,,ПРОЛЕТЕР“ДВОРОВИ“ забиљежио је из Архива ФК ,,Дворови’’ Владан Симеуновић.
Као млад играч започео је фудбалску каријеру у ФК ,,Слога“ Даздарево, самоук и упоран. Добре игре нису остале незапажене, па је прије одласка у ЈНА добио неколико примамљивих понуда да настави фудбалску каријеру у ФК ,,Радник“ Бијељина или ФК ,,Боксит“ Власеница. По повратку из ЈНА одлучио се за бијељински фудбалски клуб и није погријешио. Успио се наметнути као поуздани центарфор и заузео је мјесто у првој постави тада друголигаша ФК ,,Радник“ Бијељина. Пружио је запажене игре, а и занимљиве ситуације као што је она када су Бијељинци играли 1/8 финала ЈУГО КУП-а против ,,Динама’’ из Загреба, а Бата био задужен за чување, тада изванредног играча Богдана. Колико је озбиљно то схватио, морао се служити и недозвољеним радњама, па га је познати судија Максимовић из Ниша, искључио из игре.
Послије једне кризе фудбала у Бијељини Славиша прелази у ФК ,,Подриње“ из Јање, гдје игра неколико сезона, а онда долази у Дворове гдје се задржао све до распада бивше СФРЈ. У ,,Пролетеру’’, скупа са одабраним играчима, пружа изваредне партије, овог пута као центархалф /штопер/ и својим залагањем доприноси да се у неколико година остварује опстанак у Регионалној лиги БиХ. Својим понашањем је заслужио и капитенску траку, а често је био укључен и у рад Управе и стварање услова за такмичење. Са голманом Нихадом Ибрахимовићем Ћосом, штоперима Сакибом Мустафићем и Савом Пантићем чинио је непрелазни бедем ,,Пролетерове’’ одбране у готово свим утакмицама.
У само праскозорје Отаџбинског рата одлази као афирмисани играч у ФК ,,Лозница“, која се тада такмичи у Медјурепубличкој лиги СФРЈ и ту остварује неизбрисив траг незамјењивог играча о коме лозничка штампа пише славоспјеве.
Због рата прекида фудбалску каријеру и укључује се у српску војску, а по завршетку рата се укључује у тренерски рад, најприје у ФК ,,Радник“ из Бијељине, гдје је помоћник Живораду Миражићу, а потом у ФК ,,Пролетер“ Дворови гдје је неколико сезона главни тренер и гдје, такодје, оставља упечатљив успјех. Потом прелази за тренера у ФК ,,Јединство“ из Бродца, гдје завршава своју фудбалску каријеру и посвећује се пензионерским данима.
За остварене заслуге у стварању историје ФК ,,Пролетер“ Дворови, Славиша Бата Малић је од 1999. године носилац „БРОНЗАНЕ ПЛАКЕТЕ ФК ,,ПРОЛЕТЕР“ДВОРОВИ“ забиљежио је из Архива ФК ,,Дворови’’ Владан Симеуновић.
