Звездина зарада преко 47 милиона евра
Српски првак у 2018. години остварио не само спортски, већ и најбољи финансијски резултат од 1991. Улазак у фудбалску елиту донио више од 15, од продаје играча преко 20 милиона евра.
Година за понос и историју је иза Црвене звезде. Српски првак је од вјероватно непоновљиве 1991. године, када се попео на кров Европе и свијета, у 2018. остварио најбољи спортски резултат освајањем титуле и пласманом у групну фазу Лиге шампиона. Међутим, са финансијске стране, остварен је сигурно највећи приход од такмичења и продаје играча, јер је инкасирано, према незваничним подацима, за наше услове нестварних - више од 47 милиона евра.
Црвено-бијели су приходовали од Лиге шампиона, освојених бодова, улазница (укључујући и прољећни меч нокаут-фазе ЛЕ са ЦСКА), бонуса, према доступним подацима, 26.710.000 евра, а од продаје играча у овој години још 20.350.000 (по "Трансфермаркту"). Никад црвено-бијели нису зарадили оволики новац и, како је рекао генерални директор Звездан Терзић, клуб већ стаје на зелену грану, јер је план да се укупан дуг смањи на пристојних 10 до 15 милиона евра.
- Приливима смо финансијски стабилизовали клуб и увели га у границе које не оптерећују нормално пословање. Не треба изоставити ни инфраструктурне радове који су извршени, попут гријања терена, паркинга иза источне трибине, нових капија на улазу у стадион, а много тога је још у плану да се заврши, попут интерната и медицинског блока. Све ово не бисмо успјели да није било спортских резултата, сјајне атмосфере. Зато се захваљујем свима, прије свега играчима, шефу стручног штаба и спортском директору Митру Мркели - истакао је Терзић на обиљежавању краја успјешне црвено-бијеле године.
Можда су Терзићеве ријечи, али и план који је на Скупштини клуба прочитао председник Светозар Мијаиловић (мандат продужен на још четири године) прије двије године ђеловале као научна фантастика у моменту с готово 50 милиона евра дуга. Али остварен је фантастичан резултат. Црвено-бијели су разријешили највећу омчу око врата, "спортске дугове" према бившим играчима, клубовима и менаџерима (скоро 17 милиона евра), скинули су терет милионског дуга према Агробанци, а због посебног мониторинга УЕФА пословање је вођено по свим прописима, па су само од продаје играча платили порез држави Србији од преко пет милиона евра.
Звезда је улагала и у инфраструктуру, сигурно више од два милиона евра: укључени су гријачи (600.000 евра), постављени "чешљеви" на улазима (700.000 евра), урађени паркинзи на југу, ВИП трибина за госте на "западу", чак и све сијалице на ободу стадиона раде. Све су то били ефекти Лиге шампиона.
Продали су Немању Радоњића за 12 милиона евра Марсељу (клубу припало шест) оног момента кад се ушло у плеј-оф Лиге шампиона, али су зато после Салцбурга уложили пет у Боаћија, Марина и Чаушића последњег дана прелазног рока. И то им се готово вратило кроз четири освојена бода.
Црвено-бијели су имали у 2018. и рекордно улагање у играче, јер су на 13 фудбалера утрошили преко осам милиона евра. Са бољим играчима, растао је и буџет за плате, лимит од 240.000 евра по сезони (Вијеира, Доналд, Ле Талек...) прије двије године порастао је на готово 850.000 евра, колико зарађује прва звезда тима. Буџет клуба је сада сигурно преко 20 милиона евра.
- Звезда не смије да стане на овоме, мора да настави са улагањима и развијањем - поручио је Терзић.
Свјесни су у Љутице Богдана да су последње двије сезоне, које су стабилизовале клуб на свим нивоима, вратиле дио изгубљеног имиџа, ставиле су и велики терет, подигли све стандарде. Звезда може да се развија само ако игра Европу. То ће бити све тежи задатак, али управа црвено-бијелих, тренер Владан Милојевић и играчи су показали да је то једини пут...
КОЕФИЦИЈЕНТ 16,75
Црвена звезда је успјела знатно да поправи и клупски коефицијент. Освојила је ове сезоне седам бодова (прошле чак осам) и наредну дочекује са коефицијентом од 16,75.
За српског првака је значајно то што наредне сезоне не губи ниједан бод, јер у сезони која се брише 2014/2015. није учествовала због казне. Уколико настави овим трендом и заигра у групној фази неког од еврокупова, Звезда би ону важну сезону 2020/2021, када стартује и Лига Европе 2, а долази и до трансформације Лиге Европе, могла да дочека са коефицијентом од преко 20, што би јој драстично олакшало такмичење.
ПРИХОД
Улазак у ЛШ: 15.250.000
Приход од улазница: 4.500.000
Приход од бодова у ЛШ: 3.600.000
УЕФА бонус: 2.200.000
Зарада од квалификација: 660.000
Приход од маркетинга: 100.000
Бонус од "Гаспрома": 400.000
УКУПНО: 26.710.000
ПРИХОД ОД ТРАНСФЕРА
Боаћи (Ђангсу) 5.500.000
Канга (Спарта) 1.000.000
Радоњић (Марсељ) 6.000.000
Пешић (Итихад) 4.200.000
Рачић (Валенсија) 2.200.000
Аџић (Андерлехт) 800.000
Фримпонг (Ференцварош) 300.000
Спајић (Краснодар) 350.000
УКУПНО: 20.350.000
ПРИХОДИ: 47.060.000
УЛАГАЊА У ИГРАЧЕ: 8.510.000
УЛАГАЊА У ИГРАЧЕ
Боаћи (Ђангсу) 3.000.000
Чаушић (Арсенал) 1.000.000
Бабић (Сосиједад) 800.000
Јирка (Трнава) 750.000
Марин (Олимпијакос) 700.000
Кафу (Бордо, поз.) 700.000
Ебисилио (АПОЕЛ) 600.000
Сумаила (Ал Кација, поз.) 260.000
Симић (Земун) 200.000
Дегенек (Јокохама) 200.000
Стојиљковић (Брага, поз.) 200.000
Поповић (Бодо) 80.000
Чупић (ОФК Београд) 20.000
УКУПНО: 8.510.000 евра
Izvor: www.novosti.rs
Година за понос и историју је иза Црвене звезде. Српски првак је од вјероватно непоновљиве 1991. године, када се попео на кров Европе и свијета, у 2018. остварио најбољи спортски резултат освајањем титуле и пласманом у групну фазу Лиге шампиона. Међутим, са финансијске стране, остварен је сигурно највећи приход од такмичења и продаје играча, јер је инкасирано, према незваничним подацима, за наше услове нестварних - више од 47 милиона евра.
Црвено-бијели су приходовали од Лиге шампиона, освојених бодова, улазница (укључујући и прољећни меч нокаут-фазе ЛЕ са ЦСКА), бонуса, према доступним подацима, 26.710.000 евра, а од продаје играча у овој години још 20.350.000 (по "Трансфермаркту"). Никад црвено-бијели нису зарадили оволики новац и, како је рекао генерални директор Звездан Терзић, клуб већ стаје на зелену грану, јер је план да се укупан дуг смањи на пристојних 10 до 15 милиона евра.
- Приливима смо финансијски стабилизовали клуб и увели га у границе које не оптерећују нормално пословање. Не треба изоставити ни инфраструктурне радове који су извршени, попут гријања терена, паркинга иза источне трибине, нових капија на улазу у стадион, а много тога је још у плану да се заврши, попут интерната и медицинског блока. Све ово не бисмо успјели да није било спортских резултата, сјајне атмосфере. Зато се захваљујем свима, прије свега играчима, шефу стручног штаба и спортском директору Митру Мркели - истакао је Терзић на обиљежавању краја успјешне црвено-бијеле године.
Можда су Терзићеве ријечи, али и план који је на Скупштини клуба прочитао председник Светозар Мијаиловић (мандат продужен на још четири године) прије двије године ђеловале као научна фантастика у моменту с готово 50 милиона евра дуга. Али остварен је фантастичан резултат. Црвено-бијели су разријешили највећу омчу око врата, "спортске дугове" према бившим играчима, клубовима и менаџерима (скоро 17 милиона евра), скинули су терет милионског дуга према Агробанци, а због посебног мониторинга УЕФА пословање је вођено по свим прописима, па су само од продаје играча платили порез држави Србији од преко пет милиона евра.
Звезда је улагала и у инфраструктуру, сигурно више од два милиона евра: укључени су гријачи (600.000 евра), постављени "чешљеви" на улазима (700.000 евра), урађени паркинзи на југу, ВИП трибина за госте на "западу", чак и све сијалице на ободу стадиона раде. Све су то били ефекти Лиге шампиона.
Продали су Немању Радоњића за 12 милиона евра Марсељу (клубу припало шест) оног момента кад се ушло у плеј-оф Лиге шампиона, али су зато после Салцбурга уложили пет у Боаћија, Марина и Чаушића последњег дана прелазног рока. И то им се готово вратило кроз четири освојена бода.
Црвено-бијели су имали у 2018. и рекордно улагање у играче, јер су на 13 фудбалера утрошили преко осам милиона евра. Са бољим играчима, растао је и буџет за плате, лимит од 240.000 евра по сезони (Вијеира, Доналд, Ле Талек...) прије двије године порастао је на готово 850.000 евра, колико зарађује прва звезда тима. Буџет клуба је сада сигурно преко 20 милиона евра.
- Звезда не смије да стане на овоме, мора да настави са улагањима и развијањем - поручио је Терзић.
Свјесни су у Љутице Богдана да су последње двије сезоне, које су стабилизовале клуб на свим нивоима, вратиле дио изгубљеног имиџа, ставиле су и велики терет, подигли све стандарде. Звезда може да се развија само ако игра Европу. То ће бити све тежи задатак, али управа црвено-бијелих, тренер Владан Милојевић и играчи су показали да је то једини пут...
КОЕФИЦИЈЕНТ 16,75
Црвена звезда је успјела знатно да поправи и клупски коефицијент. Освојила је ове сезоне седам бодова (прошле чак осам) и наредну дочекује са коефицијентом од 16,75.
За српског првака је значајно то што наредне сезоне не губи ниједан бод, јер у сезони која се брише 2014/2015. није учествовала због казне. Уколико настави овим трендом и заигра у групној фази неког од еврокупова, Звезда би ону важну сезону 2020/2021, када стартује и Лига Европе 2, а долази и до трансформације Лиге Европе, могла да дочека са коефицијентом од преко 20, што би јој драстично олакшало такмичење.
ПРИХОД
Улазак у ЛШ: 15.250.000
Приход од улазница: 4.500.000
Приход од бодова у ЛШ: 3.600.000
УЕФА бонус: 2.200.000
Зарада од квалификација: 660.000
Приход од маркетинга: 100.000
Бонус од "Гаспрома": 400.000
УКУПНО: 26.710.000
ПРИХОД ОД ТРАНСФЕРА
Боаћи (Ђангсу) 5.500.000
Канга (Спарта) 1.000.000
Радоњић (Марсељ) 6.000.000
Пешић (Итихад) 4.200.000
Рачић (Валенсија) 2.200.000
Аџић (Андерлехт) 800.000
Фримпонг (Ференцварош) 300.000
Спајић (Краснодар) 350.000
УКУПНО: 20.350.000
ПРИХОДИ: 47.060.000
УЛАГАЊА У ИГРАЧЕ: 8.510.000
УЛАГАЊА У ИГРАЧЕ
Боаћи (Ђангсу) 3.000.000
Чаушић (Арсенал) 1.000.000
Бабић (Сосиједад) 800.000
Јирка (Трнава) 750.000
Марин (Олимпијакос) 700.000
Кафу (Бордо, поз.) 700.000
Ебисилио (АПОЕЛ) 600.000
Сумаила (Ал Кација, поз.) 260.000
Симић (Земун) 200.000
Дегенек (Јокохама) 200.000
Стојиљковић (Брага, поз.) 200.000
Поповић (Бодо) 80.000
Чупић (ОФК Београд) 20.000
УКУПНО: 8.510.000 евра
Izvor: www.novosti.rs
