Vukašin (13) je najmlađi auto-mehaničar u Srbiji: Uči i zarađuje
Foto: Kurir
Vukašin Todorović, trinaestogodišnji dječak iz Leposavića, je najmlađi automehaničar u ovom mjestu koji poslije škole i do deset sati radi u ujakovom servisu i mjesečno zaradi oko 10.000 dinara.
Đak je Osnovne škole “Leposavić”, ide u sedmi razred, a planira i da upiše srednju policijsku školu, ali da nastavi sa zanatom, kaže za Kurir njegova majka Gordana Todorović (37).
“Od svoje prve godine počeo je da se igra sa šrafcigerom i alatom. I dan danas čuvamo njegovu fotografiju iz kanala u servisu mog brata. Nosi sandalice koje su pune ulja, a u ruci drži šrafciger. Već tada nam je bilo jasno da će ići u zanat. Kako je rastao sve češće bi odlazio tamo sa ujakom. Dete je uz njega sve više zavolelo vozila, motore, alat. Svakim danom je sve bolji i bolji, ali škola mu ne ide”, priča Todorovićeva kroz smijeh i dodaje:
“Od prvog do četvrtog razreda je bio odličan, a sada je vrlo dobar. Međutim, on ništa ne uči, jednostavno ne želi, a sve što zna pamti na časovima slušajući nastavnike i đake dok odgovaraju. Pre neki dan u elektronskom dnevniku vidim da je dobio jedinicu iz biologije. Stvarno je sramota, grdim ga, ali on samo kaže da nema vremena da uči jer radi.
Majka naglašava i da njega niko ne tjera da radi i zarađuje, već da on to sam čini iz ljubavi prema mehanici.
“Ja sam u početku bila protiv toga jer smatram da je škola na prvom mestu, a onda sam se pomirila sa tim. I ja i suprug ga podržavamo, sad smo i ponosni na njega. On ujutru ide u školu, popodne kad dođe oko 15 sati ode u servis i tamo bude do devet, deset sati uveče. Nekad ostane i do ponoći. Sve što tamo radi beleži u svoju svesku, a bogami ima i zaradu. Bude to nekada oko 500 dinara dnevno, nekada više… Dečak u servisu kao šegrt zanimljiv je svim mušterijama pa mu mnogi ostavljaju bakšiš po 100, 200, 800, 1.000 dinara dinara”.
Sve to njemu mnogo znači i daje mu vjetar u leđa. Kaže da mesečno sakupi najmanje 10.000 dinara. Dosta je sada zaradio tokom zimskog raspusta, nije propustio nijedan dan da ne radi. Taj novac on sakuplja, odvaja sa strane i jednog dana kada položi vožnju hoće sebi da kupi dobar auto”, kaže Gordana koja je svjesna toga da su ovakva djeca danas rijetkost te i da nam zbog toga zanatlije izumiru.
Ponosna majka kaže i da je Vukašin učestvovao i na republičkom takmičenju AMSS “Šta znaš o saobraćaju” i da se ove godine priprema za učestvovanje
“Zato sam ja sve ponosnija na njega. Pre neki dan ušla sam u auto i shvatila da nam akumulator ne radi. Zovem supruga, on kaže zovi Vukašina. Zovem sina koji iz servisa donosi akumulator i namešta ga, a suprug gleda. Pustićemo ga da sam odluči koju će srednju školu da upiše, zanat mu svakako neće pobeći i može samo dodatno da mu znači”.
Vukašinova želja
Mladi automehaničar kaže za Kurir da ima želju da upiše policijsku školu, ali da neće napustiti zanat.
“Ako mi se ispuni želja da upišem policijsku školu voleo bih da radim na Jarinju na punktu da bih svaki dan mogao da budem kući i radim sa ujakom. Leposavić i mehanika se ne napuštaju ni po koju cenu”.
“Zato sam ja sve ponosnija na njega. Pre neki dan ušla sam u auto i shvatila da nam akumulator ne radi. Zovem supruga, on kaže zovi Vukašina. Zovem sina koji iz servisa donosi akumulator i namešta ga, a suprug gleda. Pustićemo ga da sam odluči koju će srednju školu da upiše, zanat mu svakako neće pobeći i može samo dodatno da mu znači”.
(Kurir)
Đak je Osnovne škole “Leposavić”, ide u sedmi razred, a planira i da upiše srednju policijsku školu, ali da nastavi sa zanatom, kaže za Kurir njegova majka Gordana Todorović (37).
“Od svoje prve godine počeo je da se igra sa šrafcigerom i alatom. I dan danas čuvamo njegovu fotografiju iz kanala u servisu mog brata. Nosi sandalice koje su pune ulja, a u ruci drži šrafciger. Već tada nam je bilo jasno da će ići u zanat. Kako je rastao sve češće bi odlazio tamo sa ujakom. Dete je uz njega sve više zavolelo vozila, motore, alat. Svakim danom je sve bolji i bolji, ali škola mu ne ide”, priča Todorovićeva kroz smijeh i dodaje:
“Od prvog do četvrtog razreda je bio odličan, a sada je vrlo dobar. Međutim, on ništa ne uči, jednostavno ne želi, a sve što zna pamti na časovima slušajući nastavnike i đake dok odgovaraju. Pre neki dan u elektronskom dnevniku vidim da je dobio jedinicu iz biologije. Stvarno je sramota, grdim ga, ali on samo kaže da nema vremena da uči jer radi.
Majka naglašava i da njega niko ne tjera da radi i zarađuje, već da on to sam čini iz ljubavi prema mehanici.
“Ja sam u početku bila protiv toga jer smatram da je škola na prvom mestu, a onda sam se pomirila sa tim. I ja i suprug ga podržavamo, sad smo i ponosni na njega. On ujutru ide u školu, popodne kad dođe oko 15 sati ode u servis i tamo bude do devet, deset sati uveče. Nekad ostane i do ponoći. Sve što tamo radi beleži u svoju svesku, a bogami ima i zaradu. Bude to nekada oko 500 dinara dnevno, nekada više… Dečak u servisu kao šegrt zanimljiv je svim mušterijama pa mu mnogi ostavljaju bakšiš po 100, 200, 800, 1.000 dinara dinara”.
Sve to njemu mnogo znači i daje mu vjetar u leđa. Kaže da mesečno sakupi najmanje 10.000 dinara. Dosta je sada zaradio tokom zimskog raspusta, nije propustio nijedan dan da ne radi. Taj novac on sakuplja, odvaja sa strane i jednog dana kada položi vožnju hoće sebi da kupi dobar auto”, kaže Gordana koja je svjesna toga da su ovakva djeca danas rijetkost te i da nam zbog toga zanatlije izumiru.
Ponosna majka kaže i da je Vukašin učestvovao i na republičkom takmičenju AMSS “Šta znaš o saobraćaju” i da se ove godine priprema za učestvovanje
“Zato sam ja sve ponosnija na njega. Pre neki dan ušla sam u auto i shvatila da nam akumulator ne radi. Zovem supruga, on kaže zovi Vukašina. Zovem sina koji iz servisa donosi akumulator i namešta ga, a suprug gleda. Pustićemo ga da sam odluči koju će srednju školu da upiše, zanat mu svakako neće pobeći i može samo dodatno da mu znači”.
Vukašinova želja
Mladi automehaničar kaže za Kurir da ima želju da upiše policijsku školu, ali da neće napustiti zanat.
“Ako mi se ispuni želja da upišem policijsku školu voleo bih da radim na Jarinju na punktu da bih svaki dan mogao da budem kući i radim sa ujakom. Leposavić i mehanika se ne napuštaju ni po koju cenu”.
“Zato sam ja sve ponosnija na njega. Pre neki dan ušla sam u auto i shvatila da nam akumulator ne radi. Zovem supruga, on kaže zovi Vukašina. Zovem sina koji iz servisa donosi akumulator i namešta ga, a suprug gleda. Pustićemo ga da sam odluči koju će srednju školu da upiše, zanat mu svakako neće pobeći i može samo dodatno da mu znači”.
(Kurir)
