1421. - Више од 100.000 људи удавило се када је море у Холандији пробило заштитне насипе.

1492. - Шпански краљевски пар - Фернандо Пети и Изабела Прва сагласио се да финансира прво путовање у Америку, односно Индију - како се тада мислило - шпанског морепловца италијанског поријекла Кристофора Колумба. Дали су му три једрењака, звање адмирала океана и вицекраља земаља које освоји. Обећана му је и десетина робе коју донесе и власништво осмине земље коју открије.

1790. - Умро амерички политичар, писац, физичар и филозоф Бенџамин Френклин, борац за независност Америке. Био је и штампар, књижар, новинар, гувернер Пенсилваније, посланик у Лондону и Паризу. Основао је прву јавну читаоницу у Америци, филозофско друштво Пенсилваније и Академију која је прерасла у Пенсилванијски универзитет. Био је члан Краљевског друштва у Лондону. С трећим предсједником САД Томасом Џеферсоном написао је "Декларацију независности". Учествовао је у писању устава САД, залажући се за демократско друштво и укидање ропства. Истраживао је феномен електрицитета, доказао постојање позитивног и негативног електрицитета, пронашао громобран и открио ток и карактеристике Голфске струје. Дјела: "Нови експерименти и опажања о електрицитету", "Живот Бенџамина Френклина".

1814. - Рођен српски ботаничар и природњак Јосиф Панчић (на фотографији), први предсједник Српске краљевске академије. Медицину је завршио у Пешти, а у Бечу је усавршавао ботаничке студије и ту је упознао Вука Караџића, који га је убиједио да 1846. дође у Србију. Радио је као љекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. је постао професор Лицеја и потом Велике школе /универзитет/ у Београду, чији је ректор био шест пута. С изванредним познавањем природних наука, проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је око 80 биљних и животињских врста до тада непознатих науци. Открио је нову врсту ендемско-реликтног четинара, познату као "Панчићева оморика" и реликтне рамондије. Основао је и уредио Ботаничку башту у Београду. Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Дјела: "Флора Краљевине Србије", "Птице Србије", "Рибе Србије".

1860. - Црна Гора и Отоманско царство су, двије године послије тешког турског пораза на Грахову, потписали протокол о разграничењу. У границама Црне Горе остали су Грахово, дио Бањана, никшићке Рудине, Жупа никшићка, већи дио Дробњака, Липово, дио Куча, Горњи Васојевићи и Додоши. Тада су фактички велике силе, мада не још формално, признале независност Црне Горе.

1894. - Рођен руски државник Никита Сергејевич Хрушчов, шеф совјетске Комунистичке партије од 1953. до 1964. године, упамћен по раскиду са стаљинистичком верзијом социјализма, али и по изузетној ревности у Украјини у вријеме најцрњег стаљинистичког терора. Од 1918. борио се у Црвеној армији у грађанском рату. Члан Централног партијског комитета постао је 1934, шеф Московског комитета 1935, први секретар партије у Украјини 1938, члан Политбироа 1939. Организовао је партизанску борбу у Украјини и био члан војних савјета неколико фронтова у Другом свјетском рату. Послије смрти Јосифа Стаљина 1953. постао је први секретар партијског Централног комитета, а као совјетски премијер 1958. потписао је 1955. Београдску и 1956. Московску декларацију, којима су нормализовани односи Југославије и СССР послије периода Информироа. На 20. партијском конгресу поднио је реферат "О култу личности и његовим посљедицама" и започео процес дестаљинизације и одбацивања Стаљинових метода у унутрашњој политици и у међународном радничком покрету. Као шеф партије самовољном одлуком је издвојио руско полуострво Крим из састава Русије и припојио га Украјини, што је послије распада СССР постало јабука раздора између те двије бивше совјетске републике. Пленум Централног комитета Комунистичке партије у октобру 1964. смијенио га је са свих функција.

1916. - Рођена Сиримаво Бандаранаике, која је у јулу 1960. постала премијер Цејлона (садашња Шри Ланка), прва жена у историји на том положају.

1919. - Умро српски писац и публициста Светозар Ћоровић, који је са српским писцима Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо у Мостару лист "Зора", у којем је развио плодан приповједачки и уреднички рад. Био је међу водећим српским националистима који су се борили против окупаторског аустроугарског режима у БиХ. У Првом свјетском рату интерниран је и потом мобилисан. Отпуштен је пошто је оболио и убрзо је умро. У приповијеткама, драмама и романима описивао је живот у Херцеговини, пишући непосредним стилом, који се одликује живописношћу казивања и лакоћом. Дјела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина Султанија", збирке приповиједака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани", драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".

1924. - Рођен српски вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета умјетности у Београду и ректор ове високошколске установе од 1971. до 1973. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионској несрећи, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. У младости је био врхунски спортиста - прије Другог свјетског рата првак Југославије у пливању, а послије рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог мјеста на свјетском стрељачком првенству.

1941. - Опуномоћеници Врховне команде бивше југословенске Владе - шеф дипломатије Александар Цинцар - Марковић и генерал Радивоје Јанковић у Другом свјетском рату у згради чехословачког посланства у Београду потписали акт о капитулацији оружаних снага Краљевине Југославије, који им је издиктирао њемачки командант генерал Максимилијан фон Вајкс. Трећи рајх је наметнуо "безусловну, потпуну и неограничену" капитулацију, војска Југославије је углавном одведена у заробљеништво, а земља подијељена између Њемачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Југословенска ратна флота је припала Италији, изузев једне подморнице и двије моторне торпиљерке, које су умакле, и разарача "Загреб" који су успјели да потопе поручници бојног брода Милан Спасић и Сергеј Машера.

1944. - Британска влада у Другом свјетском рату донијела одлуку о ограничењу дипломатских веза страних представника - забрањено је одашиљање и примање шифрованих порука, а дипломатска пошта је отварана и цензурисана. То се није односило само на представништва СССР, САД и британских доминиона, осим Ирске. Потез без преседана у међународном праву и пракси учињен је ради очувања ратних тајни, посебно отварања другог фронта у Европи. Мјере су укинуте послије успјешног искрцавања савезника у Француској у августу 1944.
1946. - Посљедњи француски војници напустили Сирију, која је стекла независност.

1961. - Уз обилату подршку САД кубански контрареволуционари искрцали се у "Залив свиња", намјеравајући да сруше власт Фидела Кастра. Кубанске снаге су их брзо разбиле, па је предсједнику САД Џону Кенедију остало само да призна пораз и одговорност своје владе. У тродневним борбама убијено је око сто и заробљено више од хиљаду нападача.

1969. - Александер Дубчек дао оставку на положај шефа Комунистичке партије Чехословачке, на којем га је замијенио Густав Хусак.

1971. - Египат, Сирија и Либија потписали уговор о конфедерацији, али је та творевина убрзо пропала, попут других сличних арапских пројеката.

1975. - Црвени Кмери заузели главни град Камбоџе Пном Пен и одмах почели терор над сународницима, током којег су - до вијетнамске окупације Камбоџе крајем децембра 1978. - убили између милион и два милиона људи.
1977. - Жене у Лихтенштајну први пут гласале.

1983. - Са територије Индије успјешно лансиран вјештачки сателит. Први индијски сателит избачен је совјетском ракетом у орбиту око Земље с космодрома Бајконур 19. априла 1975.

1989. - Пољски синдикат "Солидарност" легализован послије седмогодишње забране.

1992. - Са Пала почело емитовање програма Радио-станице Републике Српске - Студија С. Претходно су Радио-Сарајево запосјеле снаге под контролом лидера Странке демократске акције Алије Изетбеговића.

1993. - Савјет безбједности УН усвојио Резолуцију 820 о херметичком стезању обруча економских санкција око СР Југославије уколико Срби у БиХ до 26. априла не потпишу Венс-Овенов мировни план. Резолуција је изгласана на иницијативу Француске, Велике Британије и несврстаних земаља. У њој није било нових казнених мјера, али је до крајности пооштрена примјена свих до тада усвојених санкција, најтежих у историји УН: забрана сваке трговине и транзита робе, замрзавање свих финансијских фондова, пресијецање ријечних и морских путева. Из мјера блокаде изузете су само телекомуникације, пошта и правне трансакције.

1993. - Умро турски државник Тургут Озал, предсједник Турске од 1989.

1997. - Умро израелски државник Хаим Херцог, предсједник Израела од 1983. до 1993. Завршио је права у Кембриџу и војну академију у Сендхерсту, а у Другом свјетском рату се борио у британској армији. У Палестини се потом укључио у илегални покрет Хагана, а кад је 1948. основан Израел постао је први шеф војне обавјештајне службе. Потом је био командант јужне армијске области и први војни гувернер Западне обале, окупиране у рату 1967, а од 1975. до 1978. израелски амбасадор у УН.

1999. - Авијација НАТО-а касетном бомбом усмртила трогодишњу Милицу Ракић, коју је гелер убио у купатилу, у њеном стану, у београдском приградском насељу Батајница. Истог дана бомбардовани су махом цивилни циљеви у Београду, Панчеву, Новом Саду, Сремској Митровици, Пожеги, Смедереву, Ваљеву, Приштини, Гњилану, Витини, Косовској Каменици.

2003. - Шеф УНМИК-а Михаел Штајнер издао уредбу којом је прогласио тзв. Албанску националну армију /АНА/ терористичком организацијом и упозорио да је било каква веза са овом организацијом кривично дјело.

2004. - У пуцњави у затвору у Косовској Митровици погинула три међународна полицајца - два Американца и Јорданац, а 11 повријеђено.

2014. - Умро велики колумбијски и јужноамерички писац Габријел Гарсија Маркес, који је аутор чувеног романа "Сто година самоће", као и низа других познатих новела и приповједака: "Пуковнику нема ко да пише", "Љубав у доба колере", "Јесен патријарха"..../
​
(Независне)