Чак и у сезони прољећних радова, кад се зидови жбукају, а куће и остали објекти крече, мајстори би добили строго упутство да ластино гнијездо мора остати недирнуто и неузнемирено.

Ластавица ужива велики углед код становника села. Иако се каже да "једна ласта не чини прољеће" људи су се и тој једној, првој коју виде, радовали као роду рођеном. Њена појава је значила да је зими крај, а то је било драгоцјено у доба кад се сељак бојао зиме.

Ова љупка птица с угодним гласом из неког разлога се настањује у близини људи, чак прави гнијездо под стрехом, на тавану или у штали пољопривредног газдинства. Када би видјели њено гнијездо, па још кад се из њега зачује карактеристично пиштање младунаца, сељаци су се радовали, јер је тај призор њима представљао поуздан знак среће, напретка и богатства.

Мало дијете - "лашче"

Посебно су се радовали старији због вјеровања да ластавице доносе унучад. Када се унуче роди, у првим седмица живота, негдје и годинама, звало се "лашче" (мала ласта). Кад дијете прохода, старији га хватају за руке, подижу, врте у круг, изговарајући благослове у којима се обавезно спомињала и ова птица пјевачица.

Њено гнијездо се не дира. Чак и у сезони прољећних радова, кад се зидови жбукају, а куће и остали објекти крече, мајстори би добили строго упутство да ластино гнијездо мора остати недирнуто и неузнемирено. Оном ко би га оштетио или нашкодио младунцима, догодила би се, по вјеровању, велика несрећа, што јасно доказује оно што етнолози добро знају: ова птица је "гласник" предака, а кад су преци задовољни, пољопривредно домаћинство напредује.

Перје олакшава пород

Кад долети на прозор, стићи ће писмо или лијепе вијести. Ко је види први пут у години, треба одмах додирнути новац у џепу, да би се имовина увећавала. Кад ласте ниско лете, биће кише. Ово је и разумљиво, јер тада и инсекти којима се ове птице хране храни силазе ближе земљи. Њихово перје (никако откинуто, него оно које је само пало с птице), спаљено у прах, по вјеровању олакшава пород.

Постоји, истина ријетко, и женско име Ласта, још рјеђе за дјечака - Ластан, како се звао легендарни јунак часописа Модра ласта. За разлику од многих малих птица - сјеница, врабаца, које су у давна времена лако могле завршити у ручку, посебно код сиромашнијих сељака, ова птица селица се не једе. Изостанак или смањење броја ластавица изазивао би страх чак и у та давна времена кад људи нису знали за екологију. Занимљиво је да је управо ова птица у великом поштовању код већине народа на свијету, од Јапана и Хаваја до Ирске.

Симбол одане љубави

Сматра се симболом одане љубави, брачне вјерности и брижљивог посвећеног родитељства, а свако од ових вјеровања знанственици су доказали као точно. Чест је мотив у сликарству и графици, особито у Кини и Јапану. Појављује се на поштанским маркицама диљем свијета, вјероватно зато да би пошиљке брже стизале.
​
Познате су, у различитим варијантама, народне приче о сељаку који је његовао повријеђену ластавицу, а она се опоравила и наградила га срећом и богатством. Обрве и трепавице лијепе дјевојке или момка упоређују се с њеним крилима. Ушла је у народне пјесме.

Данас је законом заштићена врста, јер се број јединки драстично смањио. Ко је жели отјерати, смије за то користити само еколошка средства. Догађа се ипак да ова њежна птица, врло значајна за равнотежу у природи, страда од отрова намијењеног другим врстама.

(Агро клуб)