Поводом Дана жена, кроз приче о двије успјешне жене у Бијељини, провјерили смо како су постигле то што јесу,  колико је било тешко, јесу ли и какве препреке имале због тога што су жене. На њиховим смо примјерима покушали сазнати да ли су у трци за успјехом биле равноправне са мушкарцима или су морале уложити много више труда да би успјеле.



Јасна Абдулахагић, директорица Туристичке организације Града Бијељина, за ,,Семберија инфо’’ говори о пословним успјесима, поразима, односима у друштву, увријеженом традиционализму и односима према женској популацији.
 
Успјешна сте пословна жена, колико је било тешко све то постићи и да ли сте можда на том путу успјеха некада  наилазили на препреке, само зато јер сте жена?

-Хвала на лијепим ријечима, прије свега. Ниједан успјех не долази преко ноћи, успони и падови су саставни дио пута, па тако није баш једноставно одговорити ни на ово питање. И јесте и није... Некада је било лако, некада баш и не, али с обзиром да сам спортиста, дуги низ година сам провела у спорту, тако да знам добро да се носим и са успјесима и са поразима. У складу с тим, „фер-плеј“ је начин на који ја функционишем кроз живот. Моје искуство каже да се поштовање враћа поштовањем и искреност искреношћу и то је принцип по коме ја радим и живим, тако се односим према животу и свима онима са којима се срећем, на краће или дуже стазе. Дугорочно, то доноси позитивне резултате, али и миран сан и моралну сатисфакцију. Такође, нисам мегаломан, сматрам да човјек у малим стварима, малим корацима, полако и сигурно може пуно више постићи, него ако жели све, сада и одмах, јер то обично брзо и нестане, како је и дошло.
 
У којој мјери друштвени традиционализам искључује пословне амбиције и политичку каријеру  жена  на нашим просторима?

-Не можемо рећи да предрасуде и даље не постоје, али, евидентно је да године доносе промјене и што се друштвеног традиционализма тиче. Све је више жена које су успјешне у послу којим се баве, у политици и другим друштвеним сферама, тако да се и друштво све више отвара, неумањујући успјех и достигнућа, само зато што се ради о жени.  Женама, које су биле зачетнице и пионири у областима које су биле резервисане за мушкарце, свакако, није лако, али данас, овим већ сада утабаним стазама, није, нарочито, тешко ићи.


 
Колико је тешко ускладити пословне и породичне обавезе?

-Нећете ово чути по први пут, сигурно, када је усклађивање пословног и приватног, односно породичног живота у питању, али чињеница јесте да је, заправо, све ствар добре организације. Има дана када је све то и терет, нарочито када су жене у питању, хтјели ми то да признамо или не, али ако се добро организујемо и ако има довољно добре воље, не можемо рећи да нема довољно времена за све. Свакако, лијепо је, али и неопходно да имате подршку ближњих за обје сфере живота, онда је већ све пуно лакше.
 
Мислите ли да се жене, генерално, недовољно боре за своја права?

-За ово питање бих могла рећи да је то, ипак, индивидуално. Борба за лично право потиче из самопоуздања и самопоштовања, што женама на овим просторима традиционално, често и није баш усађено у генетски код. И та борба је стихијска, на дневном нивоу, свакодневна, за мале ствари. Једино тако, помало, можемо доћи до великих помака и признања.
   
Власница и директорица школе страних језика ,,Англиа” Верица Амиџић одговара на питања какав је пут успјеха жене у овом окружењу, доказивањима слабијег пола, те какво је мјесто жене предузетнице.


 
 
Успјешна сте пословна жена, колико је било тешко све то постићи и да ли сте можда на том путу успјеха некада наилазили на препреке, само зато јер сте жена?

-У овом послу, а то је настава страних језика, углавном, доминирају жене. Ја се лично нисам никада осећала угрожена од стране мушкараца. Не би било поштено да кажем да сам наилазила на било какве препреке, јер сам жена. То се, просто, никада није дешавало. Било је понекад тешко из других разлога. Ништа се не може поредити са тешкоћама кроз које смо прошли у току короне, када је настава прекинута, а када смо наставу могли наставити само онлајн, за шта је требало претходно уложити силан труд да бисмо дигитализовати све часове.
 
Сматрате ли да се жене, за разлику од мушкараца, двоструко више морају доказивати и радити да би биле примијећене?

-Мислим да живимо у друштву у коме владају необичне економске законитости и да, ако неко хоће да се у неком послу доказује, није најбитније да ли је жена или мушкарац. Можда је важније то што жене придају већи значај неким другим стварима у животу, нпр. породици и деци, него мушкарци, али то је, онда, њихова ствар и избор. Мада, када би друштво боље организовало систем вртића и када би то било још повољније, женама које су запослене би се омогућило да се више посвете својој каријери.


 
Како успијевате ускладити пословне и породичне обавезе?

-Просто, ја и радим и живим у ,,Англији’’, мени је колектив ,,Англије’’ као породица. Заједно ручамо, заједно бринемо и веселимо се, заједно смо прошли неке од најтежих момената у нашем послу и, наравно, заједно радимо на унапређењу наставе. Колектив је, углавном, женски, што је често у овој врсти посла, тако да се лако разумемо око многих ствари.  Ускоро улазимо у 29. годину постојања и ја само желим  да буде још боље и полазницима и свим запосленима у ,,Англији’’.
 
Без обзира на неке евидентне помаке на боље, чињеница је до је жена у предузетништву на нашим просторима и даље мање уочљиво у односу на мушкарце. Зашто је тако?

-Можда зато што су женама породица и деца битнији, као што сам рекла, али, нисам сигурна.

(Семберија инфо)