Жене се морају боље организовати и изборити за свој статус
Иако као друштво мислимо да смо се одмакли од дискриминације на основу пола, свакодневница нас често демантује. Јесу ли мушкарци довољно освијештени када су у питању права жена и на који начин могу пружити подршку женама у настојањима да ово друштво учине равноправнијим и праведнијим, говори за ,,Семберија инфо” профeсор др Драго Вуковић, социолог и редовни професор Унивезитета у Источном Сарајеву
Како би сте, генерално, оцијенили данашњи положај жена у друштву на нашим просторима?
-Не мислим да је тај положај лош. Видан је напредак постигнут у том погледу. Ево само једног индикатора: На првој години Педагошког факултета у Бијељини од 40 студената 38 су особе женског пола.
Постигнут је, дакле, велики искорак у погледу права жена, у њиховој самоодрживости, образованости, и разним улогама које оне имају у нашем друштву.
Разумије се да то још није довољно, посебно у неким областима друштвеног и политичког живота. Потпуно подржавам жене које квалитетно носе своје улоге, а посебно оне које су на адекватан начин спојиле модерне улога и оне које се односе на мајчинство и породицу.
Јесу ли мушкарци довољно освијештени када су у питању женска права?
Како могу пружити подршку женама у настојањима да ово друштво учине равноправнијим и праведнијим?
-Не мислим да мушкарци у том смислу треба да имају одлучујућу улогу. Овдје се ради о приступима рјешавања проблема. Данас жене имају иста права као мушкарци, али је питање да ли то оне довољно користе и да ли су оспособљене за то. Дакле, жене могу да се такмиче у разним областима све до највећих политичких и државних улога, у области бизниса, здраства и образовања. Наравно, ту им проблеме стварају мушкарци.
Сјећам се госпође Видовић из Модриче која је основала Сељачку странку, али је била неуспјешна. Али, имате примјера да су неке велике странке препознале квалитет жене, па су оне постале предсједници, министри и слично. Наравно, да то није довољно. Али, тај процес не треба одвојено посматрати као мушки или женски, него као процес у коме има и побједа и пораза. Напр. на прошлим општим изборима Жељка Цвијановић је надмоћно побиједила Мирка Шаровића, а Милора Додик је врло тијесно побиједио Јелену Тривић. Е, сада то што је Жељка Цвијановић побиједила то је ок, а што је Јелена Трвић изгубила, то је политички криминал и лош однос према жени. Ето, то су класичне манипулације.
У Босни и Херцеговини више од половине гласачког тијела чине жене. Међутим, евидентно је да равноправно са мушкарцима и даље не учествују у доношењу одлука, ни на једном нивоу власти. Сматрате ли да би требало да буде више жена у политици и на важним функцијама?
-Свакако да треба да буде више жена у политици и да оне требају бити видљивије у том смислу. Не бих се сложио да их уопште нема на различитим нивоима власти, али је тачно да их треба више бити. На нивоу БиХ имате двије жене на највишим функцијама - Жељку Цвијановић и Борјану Кришто. Ја на то гледам мало другачије. Мислим да се негативна селекција мање одразила на жене, него на мушкарце. Мање је залуталих, рекао бих и криминализованих жена у политици и институцијама власте, него мушкараца. Тај морал и одговрност више примјећујем код жена, него мушкараца. Можда баш због тога, због овог лошег друштвеног и политичког, у доброј мјери криминализованог амбијента, жене се мање опредјељују за те посебно велике улоге.
Пут до највиших политичких позиција, углавном, долази уз подршку странке. А, управо се недостатак подршке странака процјењује као разлог недовољног броја жена у политици и одлучивању. Постоји ли, заиста, избиљна политичка воља да се ту, коначно, направе неки озбиљни помаци или је све још увијек само на нивоу деклеративног?
-Свакако да је ту више декларатвног, него суштинског политичког приступа. Политички актери, посебно политички лидери, се само у одређеним ситуацијама, посебно изборним, позивају на поштовање жена, породице, брака, равноправности.
Али, има ту напретка.
Требало би да буде више жена на листама, требају удружења жена да се озбиљно баве положајем женске популације. Дакле, и жене се морају боље организовати и изборити за свој статус.
Семберија инфо
Како би сте, генерално, оцијенили данашњи положај жена у друштву на нашим просторима?
-Не мислим да је тај положај лош. Видан је напредак постигнут у том погледу. Ево само једног индикатора: На првој години Педагошког факултета у Бијељини од 40 студената 38 су особе женског пола.
Постигнут је, дакле, велики искорак у погледу права жена, у њиховој самоодрживости, образованости, и разним улогама које оне имају у нашем друштву.
Разумије се да то још није довољно, посебно у неким областима друштвеног и политичког живота. Потпуно подржавам жене које квалитетно носе своје улоге, а посебно оне које су на адекватан начин спојиле модерне улога и оне које се односе на мајчинство и породицу.
Јесу ли мушкарци довољно освијештени када су у питању женска права?
Како могу пружити подршку женама у настојањима да ово друштво учине равноправнијим и праведнијим?
-Не мислим да мушкарци у том смислу треба да имају одлучујућу улогу. Овдје се ради о приступима рјешавања проблема. Данас жене имају иста права као мушкарци, али је питање да ли то оне довољно користе и да ли су оспособљене за то. Дакле, жене могу да се такмиче у разним областима све до највећих политичких и државних улога, у области бизниса, здраства и образовања. Наравно, ту им проблеме стварају мушкарци.
Сјећам се госпође Видовић из Модриче која је основала Сељачку странку, али је била неуспјешна. Али, имате примјера да су неке велике странке препознале квалитет жене, па су оне постале предсједници, министри и слично. Наравно, да то није довољно. Али, тај процес не треба одвојено посматрати као мушки или женски, него као процес у коме има и побједа и пораза. Напр. на прошлим општим изборима Жељка Цвијановић је надмоћно побиједила Мирка Шаровића, а Милора Додик је врло тијесно побиједио Јелену Тривић. Е, сада то што је Жељка Цвијановић побиједила то је ок, а што је Јелена Трвић изгубила, то је политички криминал и лош однос према жени. Ето, то су класичне манипулације.
У Босни и Херцеговини више од половине гласачког тијела чине жене. Међутим, евидентно је да равноправно са мушкарцима и даље не учествују у доношењу одлука, ни на једном нивоу власти. Сматрате ли да би требало да буде више жена у политици и на важним функцијама?
-Свакако да треба да буде више жена у политици и да оне требају бити видљивије у том смислу. Не бих се сложио да их уопште нема на различитим нивоима власти, али је тачно да их треба више бити. На нивоу БиХ имате двије жене на највишим функцијама - Жељку Цвијановић и Борјану Кришто. Ја на то гледам мало другачије. Мислим да се негативна селекција мање одразила на жене, него на мушкарце. Мање је залуталих, рекао бих и криминализованих жена у политици и институцијама власте, него мушкараца. Тај морал и одговрност више примјећујем код жена, него мушкараца. Можда баш због тога, због овог лошег друштвеног и политичког, у доброј мјери криминализованог амбијента, жене се мање опредјељују за те посебно велике улоге.
Пут до највиших политичких позиција, углавном, долази уз подршку странке. А, управо се недостатак подршке странака процјењује као разлог недовољног броја жена у политици и одлучивању. Постоји ли, заиста, избиљна политичка воља да се ту, коначно, направе неки озбиљни помаци или је све још увијек само на нивоу деклеративног?
-Свакако да је ту више декларатвног, него суштинског политичког приступа. Политички актери, посебно политички лидери, се само у одређеним ситуацијама, посебно изборним, позивају на поштовање жена, породице, брака, равноправности.
Али, има ту напретка.
Требало би да буде више жена на листама, требају удружења жена да се озбиљно баве положајем женске популације. Дакле, и жене се морају боље организовати и изборити за свој статус.
Семберија инфо
