Огњен Ранкић из Бијељине, млади асистент на Факултету пословне економије у Бијељини, о свом путу образовања и радном мјесту говори за ,,Семберија инфо’’

Ранкић: Пут до мог радног мјеста су моје оцјене и јавни конкурс


Завршио сам Факултет пословне економије у Бијељини, смјер Пословна информатика. Мој академски успјех током студирања одражава се у просјеку оцјена од 9,85. Пут до тренутног радног мјеста пронашао сам пријавом на расписани конкурс. Кроз академско усавршавање стицао сам знање из области пословне информатике, стварајући основу за разумијевање како информационе технологије доприносе пословним процесима. Ова прилика омогућила ми је примјену стеченог знања и вјештина у стварном пословном окружењу. Рад на конкретним пројектима и сарадња са стручњацима у индустрији представљају изазов који ме мотивише да стално унапређујем своје вјештине и доприносим тимским циљевима. Спреман сам на континуирано учење и прилагођавање промјенама како бих остварио позитиван утицај на радном мјесту и помогао успјеху тима’’, овако своју животну причу за ,,Семберија инфо’’ представља Огњен Ранкић, који је своју професионалну каријеру на Факултету пословне економије започео на радном мјесту асистента.



Како се сналазите на радном мјесту, с обзиром да је ово Ваш први посао, али врло одговоран и захтјеван? 
-Рад на Факултету пословне економије доживљавам као изузетно инспиративно и охрабрујуће искуство. Наш факултет се издваја високим стандардима образовања, пружајући студентима обимно знање из области пословне економије. Импресиониран сам преданим радом наставног особља које с љубављу преноси своје знање на студенте. Овај колектив је, заиста, посебан. Колегијалност и тимски дух стварају атмосферу у којој се осјећам да сам добродошао, а сарадња с колегама доноси додатну вриједност мом професионалном искуству. Отвореност за дијељење идеја, заједнички рад на унапређењу наставе и подршка међусобном професионалном развоју чине рад на факултету посебним. Поносан сам што сам дио ове образовне заједнице која, не само да тежи високим академским стандардима, већ и гради позитивно и подржавајуће окружење за све запослене.

Рад на факултету је захтјеван има ли треме?
-Узимајући у обзир динамичност радног окружења на факултету, свакодневно се суочавам са различитим задацима који изискују висок ниво одговорности и преданости. Постоји потреба за сталним прилагођавањем новим информацијама и методама, што чини радно искуство захтјевним, али изузетно стимулативним. Рокови знају бити изазовни, али мој приступ послу је орјентисан на систематичност и ефикасност, а не на осјећај треме. Вјерујем да је кључно одржавати баланс између професионалног ангажмана и личног благостања, што ми помаже да се носим са изазовима, без сувишног стреса. У раду с колегама примјећујем узајамну подршку и тимски дух који чини факултетску заједницу посебном. Свјестан сам да је рад на факултету динамичан процес који подразумијева стално учење и прилагођавање  и то ме додатно мотивише да континуирано радим на сопственом професионалном усавршавању. Без обзира на изазове, сваки дан на факултету представља прилику за раст и допринос, чинећи радно искуство изузетно испуњавајућим.

Каква је сарања са старијим колегама?
-Сарадња са старијим колегама на факултету је, заиста, изузетна. Они, са својим богатим искуством, увијек су спремни да подијеле своје знање и пруже подршку. Осјећам се привилегован што сам дио тима гдје су старији колеге спремни да менторишу и дијеле своје стручне савјете. Они нису само колеге, већ и узори који својим посвећењем и ентузијазмом према раду додатно мотивишу цјелокупни колектив. Увијек су доступни за конструктивне разговоре, било да се ради о предавањима, истраживачким пројектима или савјетима за унапређење наставе. Њихова отвореност и спремност на сарадњу чине радно окружење још бољим и подстичу ме да ,,растем’’ као стручњак. Поред тога, прихватање у колективу је било изузетно топло. Старије колеге су ме дочекале са одушевљењем и пружиле подршку мом професионалном развоју. Осјећам се као дио једног великог тима гдје је међусобно поштовање и сарадња кључ успјеха. Срећан сам што радим са таквим стручњацима који, не само да дијеле своје знање, већ и подстичу атмосферу узајамног учења и подршке.

Какав је био пут, колико захтјеван да бисте стигли да радног мјеста?
-Пут до тренутног мјеста на факултету био је изузетно захтјеван, али вјерујем да се сваки напор исплати када постоји снажна воља и посвећеност. Био је то изазован пут који је значио много труда, учења и одрицања. Међутим, вјерујем у важност личног и професионалног раста, па сам са био мотивисан да савладам све препреке. Важно је нагласити да је мој сваки тежак тренутак био прилика за учење и развој. Способност суочавања са изазовима и одлучност да се превазиђу препреке биле су кључне за мој напредак. У крајњем случају, уложени напор помогао је постизању циљева и стицању прилике да сада будем дио факултетског колектива. Увијек је важно нагласити да се вољом и упорношћу и најтежи путеви могу савладати. Срећан сам што сам имао прилику проћи кроз тај захтјеван пут, јер ми је донио вриједна искуства и омогућио да постигнем своје професионалне циљеве.



Ко је био највећи вјетар у леђа за постизање циља?
-Од малих ногу, породица и пријатељи су били мој ослонац и неопходна подршка. Међутим, када размишљам о људима који су ми били вјетар у леђа, посебно бих истакао значајну улогу моје мајке. Моја мајка је жена јаке воље и неисцрпне снаге и она представља персонификацију безусловне љубави. Од најранијих дана, посветила се мом одрастању и образовању са страшћу које ме је усмјеравале и инспирисале. Њено непрекидно залагање да пружи најбоље за нас, како емотивно, тако и материјално, било је кључно за формирање мог карактера и вриједности. Она је била неизмјерно посвећена мом развоју и образовању, увијек спремна да ме подржи и пружи ријечи подршке када су биле најпотребније. Њена снага и храброст представљали су извор инспирације током свих година. Њена вјера у моје способности и подршка у свим животним фазама били су кључни фактори који су ме водили ка постизању мог циља, конкретно тренутног мјеста на факултету. С обзиром на тешкоће са којим сам се сретао, њена енергија је била мотор који ме покретао и подстицао да идем напријед. Осјећам дубоку захвалност према њој и цијелој породици, која је била уз мене током овог захтјевног пута.

Како Видите своју генерацију и генерално младе који, у великој мјери, пут успјеха граде на други начин у односу на  Вас -преко политике, образовних установа сумњивих квалификација...
-Гледајући своју генерацију и младе уопште, примијетио сам разноликост приступа у изградњи пута ка успјеху. Свако од нас има свој јединствени сет вриједности, циљева и метода за постизање личних амбиција. Разноликост путева које смо одабрали чини нашу генерацију посебном и богатом. Поштујем различитост приступа које млади користе како би постигли своје циљеве, било да се ради о ангажовању у политици, улагању у образовање или тражењу алтернативних путева ка успјеху, вјерујем да свако има право на сопствени пут. Разноликост перспектива и искустава доприносе богатству наше генерације и омогућавају нам да учимо једни од других. Путеви се могу разликовати, важно је задржати достојанство у сваком кораку. Поштовање према различитим приступима, као и толеранција према различитим мишљењима, кључни су за изградњу позитивног и подржавајућег друштва. Свако има своју јединствену причу и допринос који може дати, а подршка једних према  другима чини нас јачим као заједницу.

Да ли сте задовољни постигнутим и какви су планови?
-Тренутно сам задовољан постигнутим, али истовремено осјећам да има још много простора за лични и професионални раст. Стицање дипломског образовања представља први корак ка остваривању мојих циљева, али планова и идеја има још много. Мој тренутни фокус је на завршетку мастер студија, што сматрам кључним кораком ка даљем усавршавању и специјализацији у области која ме посебно занима. Учење, истраживање и проширивање знања на вишем нивоу представљају основу мог професионалног пута.  Поред тога, имам и дугорочније циљеве, који укључују активно учешће у струци, допринос заједници и стални рад на личном развоју. Планирам искористити све доступне прилике за усавршавање, изградњу мреже професионалних контаката и допринос заједници у којој дјелујем. У суштини, иако сам тренутно задовољан, имам амбициозне планове за будућност и радујем се изазовима и могућностима које ће ми она донијети. Свјестан сам да је процес личног и професионалног развоја континуиран и са одушевљењем приступам изазовима који ће ми помоћи да остварим своје циљеве. 

Многи малди одлазе са ових простора. Видите ли себе на том путу?
-За сада не размишљам о одласку са ових простора, и то није дио мог плана. Тренутно сам фокусиран на своје личне и професионалне циљеве у домаћем окружењу. Вјерујем у потенцијал и могућности које пружа моје тренутно мјесто боравка, а планирам уложити напоре како бих помогао позитивним промјенама у заједници и друштву које ме окружује. Свјестан сам да свијет носи различите изазове и прилике, али за сада не видим себе на путу одласка са ових простора. Желим се посветити изградњи своје каријере, доприносу локалној заједници и градити своју будућност овдје. Наравно, живот је непредвидив, али тренутно не видим рјешење у напуштању мог родног мјеста, које је и мјесто боравка.

И на крају, има ли довољно простора за дружење, путовања...?
-Наравно, увијек има простора за дружење, путовања и истраживање нових хоризоната. Почетак може бити изазован, као и сваки нови почетак, али вјерујем да правилним распоредом времена и посвећењем могуће је ускладити све активности. Дружење са пријатељима, упознавање нових људи и излазак из зоне комфора представљају важан дио личног раста и развоја. Исто важи и за путовања, која омогућавају стицање нових искустава, ширење видика и откривање различитих култура. С обзиром на то да може бити изазовно ускладити све обавезе, вјерујем у важност баланса између рада и одмора. Добро планирање времена омогућава нам да искусимо радост дружења и истраживања, чинећи живот богатијим и занимљивијим. Такође, сваки труд уложен у организацију времена на почетку имаће дугорочне бенефите у остваривању равнотеже између обавеза и личног задовољства.