Укупан број потврђених случајева ковид-19 на подручју Бијељинe од појаве короне, закључно са 12. фебруаром ове године, је 4.263, подаци су којима располаже Хигијенско-епидемиолошка служба Дома здравља Бијељина. Број особа које су биле под здравственим надзором, у кућној изолацији, односно карантину у кућним условима,  је 13.585. Први случај корона вируса у Бијељини забиљежен је 19. марта прошле године. Након тога много чега се промијенило. Људи су постали опрезнији, маске су постале неизоставан дио свакодневице, а услиједиле су и одређена ограничења и мјере које су се односиле на рад угоститељских објеката, трговина, кафића. Нове мјере, изазови, али и нови начин живота на који су грађани Бијељине морали да се навикну нису били ништа другачији у односу на остале земље у региону.
 
-Када је ријеч о самој епидемиолошкој ситуацији на овом подручју, она је пратила динамику кретања епидемије како у Републици Српској, тако и у земљама у окружењу, оцјењује начелник Хигијенско-епидемиолошке службе Зоран Дакић.



-Посматрајући цијели ток епидемијске криве јасно су уочљива два таласа. Први, мањи талас јављања потврђених случајева започео је 19. марта и трајао до 3. априла. Након тог периода, све до почетка маја није било пријављених случајева. У мају су евидентирана два случаја и још неколицина почетком јуна. Други талас епидемије, који још траје, започео је крајем јуна са пиком у јулу и новембру прошле године и много већим стопама јављања. Епидемиолошка ситуација прошле године се, сходно наведеним подацима, кретала од уобичајене, несигурне, неповољне до врло неповољне у јулу и новембру“, истиче др Дакић, који тренутну епидемиолошку ситуацију ковида-19 на подручју града Бијељина оцјењује као несигурну.
 
Дом здравља Бијељина – чврст ослонац у очувању здравља грађана

Једна од првих линија одбране у борби против ковида-19 прошле године био је, управо, Дом здравља Бијељина. Од почетка епидемије Дом здравља поступао је у складу са свим важећим актима, прописима и упуствима надлежних институција, као и интерним процедурама ове установе. Према потребама, организован је рад одређених здравствених служби тако да пружају 24-часовну здравствену заштиту.

-Од почетка августа прошле године извршена је реорганизација активности Дома здравља с циљем додатног побољшања епидемиолошке ситуације. Пооштрен је епидемиолошки надзор, унапријеђен рад ковид амбуланти за одрасле, формиране нове ковид амбуланте за дјецу узраста до шест година, као и Амбуланта за ковид сумњиве случајеве при Служби хитне медицинске помоћи. Повећан је број тријажних пунктова на улазима у објекте Дома здравља Бијељина“, каже Дакић и напомиње да је изазова било много али да су упркос тој чињеници, Дом здравља  и Хигијенско-епидемиолошка служба непрекидно били а и сада су, како каже, чврст ослонац у очувању и унапређењу здравља грађана Бијељине и прва линија одбране у борби против ковид-19 на подручју града. 
 
Болница „Свети врачеви“–домаћинским односом одговорила на изазове

Огроман терет, када је ријеч о борби против корона вируса, био је и на бијељинској болници. У овој здравственој установи кажу да су доста коректно одговорили на изазове које је донијела корона, те да су захваљујући правовременим одлукама и потезима успјели да иду у сусрет пандемији, а не да је сустижу.

-Свакако да је пандемија оставила трага,  када је ријеч и о бијељинској болници. Током прошле године били смо у великим проблемима, али морам рећи да смо првенствено домаћинским односом, али и чињеницом да смо се у неким ранијим условима припремали за пандемију, доста коректно одговорили на изазове. Наша највећа предност је што смо праве одлуке доносили у право вријеме. Једна од правих одлука била је средином јула, да се изгради још једна ковид болница. Већ тада смо знали да ће нам, нажалост, бити потребна“, каже директор Болнице „Свети врачеви“ Златко Максимовић.
 
У октобру прошле године отворена је још једна ковид болница са Јединицом за интензивну његу, која је опремљена по свим европским стандардима и гдје се смјештају најтежи болесници.

-Оспособили смо двије ковид операционе сале и адаптирали стару зграду болнице за рад поликлинике. Бијељинска болница сада има на располагању три ковид болнице, јер је на наш захтјев, Градски кризни штаб Бијељине уступио на привремено кориштење просторије ЈУ Бање Дворови. Укупан капацитет наше двије ковид болнице је око 100 кревета, а у Бањи Дворови могуће је смјестити и до стотину пацијената“, каже директор бијељинске болнице.
 
Највише хоспитализованих у новембру

У претходних годину дана било је неколико периода када се биљежио нагли скок новообољелих чије је здравствено стање захтијевало болничко лијечење, а према ријечима Максимовића, најтеже је било од краја октобра до половине децембра.

-Један од тежих периода био је средином јула, када сам преузео дужност директора Болнице, када се за само неколико дана број пацијената у ковид болници повећао за пет пута. Ипак, најтежи период био је од краја октобра до половине децембра. У новембру смо имали највише хоспитализованих болесника у ковид болницама. Не лијечењу је било више од 130 обољелих. Међутим, ни у том, најтежем периоду у болници се није тражио кревет више, јер ми смо се за тај сценариј раније припремили и спремно га дочекали“, истиче Максимовић.
 


Како каже, до сада је у ковид амбулантама прегледано око 10.000 пацијената позитивних на ковид-19 или се сумњало на вирус, од којих је на лијечењу задржано око 1.400 болесника. Више од половине хоспитализованих  било је са тешком клиничком сликом, обостране пнеумоније, а остали са средње тешком клиничком сликом, док су лакши случајеви лијечени у кућним условима. Међу тешким случајевима, било је и млађих особа.

-Морам да подсјетим и да је у нашим ковид салама рођено 14 беба и да је све прошло одлично, без икаквих компликација. Имали смо и ковид пацијенте који су требали да се оперишу у ковид салама, а који су удаљени више од 150 километара од Бијељине, са регије која, иначе, не припада бијељинској Болници“, каже Максимовић, који напомиње да су најбоље признање за бијељинску болницу, управо, пацијенти из свих крајева РС који су били успјешно збринути у овој установи, у тренуцима када код других није било мјеста. 
 
Здравствени радници

Од почетка корона кризе здравствени радници су подносили највећи терет у борби против вируса корона. Када је ријеч о запосленима, Максимовић каже да је задовољан.

-Задовољан сам здравственим радницима. Највећи број њих ради добро. Испуњавали су задатке. Било је и оних који су покушавали да ову кризу искористе, међутим таквих је мање. И ту смо, захваљујући нашој доброј одлуци да у ковид болницама раде добровољци, доста тога добили. Добили смо срећне, задовољне, насмијане здравствене раднике, а менаџмент ће наћи начина да им се одужи, у складу са нашим могућностима“, истиче директор болнице ,,Свети врачеви’’ Златко Максимовић.
 
Семберија инфо