Градови :: Semberija INFO ::

 

11. СМОТРА ЕТНОЛОШКОГ ФИЛМА


Музеј Семберије у сарадњи са Етнографским музејом у Београду једанаести пут организује Смотру етнолошког филма. Од десет филмова који ће бити приказани, осам је из такмичарског програма овогодишњег XXХ међународног фестивала етнолошког филма и по један  из  студентског  и  информативног  програма. Публика ће  имати  прилику  да  погледа филмове из Пољске (1), Чешке Републике (1), Хрватске (1), Србије (2), Русије (2), Ирана (1), Италије (1) и Танзаније (1). Филмови ће се емитовати од 27. до 30. децембра 2021. године од 18 сати у просторијама Музеја Семберије. Улаз слободан!
Понедељак, 27. 12. 2021.
 
18,00
КИТ ИЗ ЛОРИНА (Гран При Драгослав Антонијевић)
Wieloryb z Lorino
Пољска / 58’49’’/ 2019.
РЕЖИЈА: Маћеј Суске
 
Чукотка је мјесто на ободу Сибира, гдjе хладна зима траје десет мjесеци. То је сурова земља, у којој само најјачи могу да преживе. Ту вјековима живи једно од најстаријих сибирских племена. Његову традицију, културу и  живот у  складу са  природом брутално је  уништио совјетски режим. Од распада СССР-а покушавали су да преживе, али им недостају мудрост њихових предака и нада у будућност. Један од последњих извора живота и традиције Чукчија је лов на китове, чија је судбина такође угрожена. За народ Чукчи, постојање китова је нада да ће преживјети следећу зиму.
 
19,10
ПЛАВА ГРАНИЦА (Најбољи домаћи филм)
Србија / 19’ / 2020.
РЕЖИЈА: Иван Милосављевић
 
Човјек са границе провео је живот тражећи највећу рибу коју плави Дунав крије. Годинама уназад, свакодневно, у сам освит зоре стари рибар, стрпљен и спокојан, бућком покушава да намами овог ријечног џина док Дунав, као и живот, тече. Два вршњака - један на површини воде,  други  прикривен  у  дубинама  моћне  ријеке,  чекају  да  се  напокон  сусретну.  Старост затвара  круг.  „Плава  граница”  je  импресионистичка  алегорија  нашег  односа  са  природом. Филм ослоњен на хуманост и великодушност преиспитује лет времена и смисао постојања.
 
19,30
ПРЕЛАЗ ЗАЈДА: ТИРОЛСКИ ЂАВОЛИ
Русија    / 11’10’’ / 2021.
РЕЖИЈА: Анастасија Лебедева, Павел Јанкевич
 
Испоставило се да паганска традиција, са коријенима у Средњем вијеку, и данас наставља да живи у аустријској покрајини Тирол. Сваког децембра више од двадесет различитих тимова облачи костиме и маске, узима бубњеве и излази на улице и тргове старих аустријских градова и села, како би запањеног посматрача на неколико дана уронили у чудан ритам племенских ритмова  и  ватре.  Учесници  себе  називају  тиролским  ђаволима.  Припрема  тимова  траје неколико мјесеци, и све то ради три дана у години, почетком децембра, када се на тргове малих тиролских градова и села иде како би се јавно плашили и људи и зима која се приближава.
 
Уторак, 28. 12. 2021.
 
18,00
ПАСТИРОВ ПУТ
Чешка Република / 52’52’’ / 2021.
РЕЖИЈА: Лубомир Вилуда, Иван Кршиак
 
Бајалице, магија и церемонијални ритуали помогали су у заштити пастира и стада оваца од болести, злих сила и природних катастрофа. Имали смо среће да смо упознали одлазећу генерацију  фармера  која  је  постепено  нестала  из  наше  домовине.  Са  собом  су  заувијек однијели  знање  и  навике  које  су  се  годинама  стварале  у  зноју  напорног  рада.  Зато  смо одлучили да у данашњицу вратимо бар дјелић свијета наших предака. Придружите нам се на пастирском путовању кроз Словачку – земљу смјештену у срцу Европе. Водиће нас људи који су свој живот посветили не само узгоју оваца, већ и очувању навика повезаних са животом у словачким планинским колибама, а углавном су само живјели своје животе у складу са природом.
 
19,00
ВАЉЕНКЕ, РУ
Русија / 30’03’’ / 2020.
РЕЖИЈА: Антон Белоусов, Јуриј Њемцов
 
„Жгони”, „матраи“, „пимокати”, они који су ваљали „валенке” (чизме од филца) широм Русије, себе су називали разним именима. Комуницирали су својим тајним језицима и држали занат у тајности.  Данас  постоји  само  неколико  мајстора  који  познају  и  користе  се  не  само оригиналном  производном  технологијом,  већ  су  и  најновији  носиоци  жаргона  занатлија  о којима је познати истраживач руског језика Владимир Дал писао прије једног и по вијека. Аутори филма покушали су да прислушкују тајне дијалекте и шпијунирају тајне вјештине преосталих занатлија, који и данас у својим малим занатским радионицама праве „жгоњат” и
„турижат” (чизме од филца). Филм „Ваљенки РУ” је ода рукама и ручном раду.
 
Сриједа, 29. 12. 2021.
 
18,00
БОЖИЋ У БРЕСНИЦИ Србија / 20’40’’ / 2021. РЕЖИЈА: Милица Бајић Ђого
 
У породици Дачовић одувијек се посебна пажња посвећивала прослави Божића. Стари обичаји су сачувани све до данас. Са припремом Божића почиње се већ са Божићним постом. Значајну улогу у циклусу ових обичаја имају празници: Дјетињци, Материце и Оци. Туциндан и Бадњи дан представљају празнике који чине цјелину Божића. Припрема божићне печенице почиње на Туциндан, док се бадњак сијече у раним јутарњим сатима Бадњег дана. Бадње вече, као предвечерје Божића, окупља цијелу породицу око посне вечере. Уношење сламе и бадњака у кућу и налагање божићњег дрвета на ватру представља централни догађај у породици. На Божић се мијеси чесница, дочекује положајник и породица је на окупу око свечане и богате трпезе.
 
18, 30
ТРАГОВИ
Хрватска / 13’14’’ / 2021.
РЕЖИЈА: Лука Клапан

Тројица протагониста, сваки на свој начин повезан са каменом, приказују нам традиционалне вјештине вађења и обраде камена. Префињеном методологијом и френетичним ритмовима вратиће  нас  у  давно  заборављена  времена.  У  овом  кратком  документарцу  без  дијалога, ауторова  филмска  камера  нас  на  радикалан  начин  води  трагом  традиције  и  народне архитектуре која је нераздвојив дио идентитета овога краја. Сликовитим амбијентом старог напуштеног  села  у  Буковици  он  не  заокружује  цјелину  у  потпуности  него  већ  смислено оставља  гледаоцу  простор  за  размишљање.  Филм  „Трагови”  визуализује  оно  што  људски живот чини чудесним.
 
19,00
ЕПОРЕДИЈА
Италија / 19’59’’ / 2020.
РЕЖИЈА: Андреа Лазари
 
„Епоредија“ је филм посвећен значају карневала у Ивреји, чија је спектакуларна традиција данас симбол самог града. Ово је велика прослава чији се популарни дух преноси годинама, носећи са собом снажан мирис цитрусног воћа, који током демонстрација на трговима ствара велике наранџасте тепихе. Битка поморанџама је прича о двије супротстављене фракције: побуњени грађани „наранџари на земљи“ и представници тиранина „наранџари на колима“, коју приповједају „Црни пантери“, jака екипа стрјелаца чије боје асоцирају на ову елегантну егзотичну животињу. Снимљен у цјелини у граду Пијемонту, Епоредија нас пажљиво и прецизно враћа у оригинални карневалски догађај, а њена музика и боје буде успомене на симбол манифеста овог дијела италијанског историјског сјећања.

Четвртак, 30. 12. 2021.
 
18,00
СНИЈЕГ ДОЗИВА Иран / 48’54’’/ 2020. РЕЖИЈА: Марђан Хосрави
 
Након што је родила три ћерке, Мина има само још једну шансу: њено следеће дијете мора да буде дјечак, или ће се њен супруг оженити другом женом. То је традиција. Порођај се ближи. Мина и њена породица живе на југозападу Ирана, гдје важе правила племена Бахтијари. Овог пута будућа мајка одлучује да се не подвргне ултразвучном прегледу, из страха од резултата и трачева који би услиједили. Већ је под превеликим притиском мужевљеве родбине, мада и даље има неколико људи на својој страни. Како снијежни наноси постају све дубљи, а спољна врата једва да се више и отварају, атмосфера у домаћинству постаје све непријатнија. Да ли ће доћи до срећног завршетка рођењем сина или гледамо живот који ће се распасти?
 
19,00
ДОРУЧАК ЗА КОЗЕ Танзанија / 29'59'' / 2021. РЕЖИЈА: Ванеса Вејнхарден
 
Због  климатских  промјена,  суша  све  чешће  погађа  области  у  кишној  сјенци  танзанијског вулкана Меру. Млади Масаи Пауло мора да пронађе креативне начине да нахрани свог првог сина, који је тек научио да хода. Како његовим козама недостаје млијека чак и за сопствене јариће, свако јутро креће у прашину у потрази за доручком. Овај њежни филм пун наде наглашава повезаност између врста и испреплетаности које не утичу само на људе, и пружа нам увид у начине сазнања који укључују неколико чула, неколико језика и неколико врста. Илуструје заједнички рад и стварање јединства геолошких формација, духа, фауне и флоре у аудиовизуелној геопоетици земље Масаи