У Умјетничкој галерији Центра за културу вечерас је отворена занимљива изложба изузетно вриједних графика из фундуса Галерије. Изложбу је посјетио и градоначелник Љубиша Петровић.

Академски графичар Милијанко Михољчић, аутор изложбе, каже да су постојала два разлога да ова изложба угледа свјетло дана,  један је практичне природе, галерија нема металне ормаре за графичке листове и урамљивањем графика многе од њих биће заштићене и спасене од пропадања. С друге стране, циљ је да изложба постане “путујућег карактера” и да буде доступна другим галеријама и изложбеним просторима широм Републике Српске.



“Ова изложба може бити и педагошког и едукативног карактера, јер је циљ да наше вриједне графике приближимо што ширем кругу познавалаца ликовне умјетности. На овој изложби графика заступљене су старе древне технике, бакропис, акватинта, меззотинта, дубока штампа, бочни тисак и литографија. Древне технике подразумијевају занатски поступак мануелне обраде на дрвеним, металним или каменим плочама, на којима умјетници стварају своја дјела и након тога их штампају на различитим пресама у одређеним тиражима.

С друге стране, имамо и технику сериграфије у којој финални технички  отисак не изводи сам умјентик, већ специјализовани техничари и самим тим омогућава се далеко већи тираж”, каже Михољчић, истичући да су на овој изложби заступљене графике најпознатијих графичара бивше Југославије, попут: Бранка Миљуша, Бошка Карановића, Велизара Крстића, Џевада Хозе, Милана Станојева, Слободана Кнежевића, Есада Муфтића,  Сенада Турсића, Милице Којић,  Миће Стојиљковића, Ристе Антуновића, Зорана Бановића, Живка Ђака и других аутора.



“Графика је комплексна техничко – технолошка форма, јер су за њу неопходне матрице од камена, за литографију, матрица од бакра и цинка за дубоку штампу или дрвене плоче за линогравуру. Ту су и друге савремене технике, попут оффсет штампе, сериграфије, до данашње дигиталне умјетности. 

Древне технике се постепено гасе, јер се савремене академије базирају на дигиталној  умјетности, тако да се мало користе ове древне технике. Сарајевска академија је била јединствена по приступу графици. Тако је и настала књига Џевада Хозе “Умјетност мултиоригинала”, јединствена у свијету. Рецензију је писао Бошко Карановић. Ми у бијељинској Умјетничкој галерији имамо дјела оба ова аутора, што представља велику вриједност”, каже Михољчић, најавивши за скорије вријеме и ретроспективну изложбу својих графика. Љ.Љ.


​
(Семберија инфо)