ПЕТРОВИЋ: "ПРОЈЕКАТ СНОВА" - ТОПЛИФИКАЦИЈА ГРАДА И СМАЊЕЊЕ ЗАГАЂЕЊА
Foto
Ниво загађења ваздуха у Бијељини је висок, а потврда тога су резултати мјерења која се спроводе од 2006. године, пише на својој ФБ страници градоначелник Бијељине Љубиша Петровић.
Разлози за ову забрињавајућу чињеницу су бројни: географски положај (град се налази у равници), промјена климе, ширење града, што за посљедицу има пораст емитовања загађујућих честица, присутност великог броја индивидуалних кућних ложишта у зимским мјесецима али и у јавним објектима (зграда Суда, Музичка школа, Епископске резиденције, Пореска управа...) гдје се и даље за котловнице, као основни емергент, најчешће користи угаљ лошег квалитета, велики број несанираних депонија, индустријска зона - насеље Интергај и Топлана.
Рјешење за овакву ситуацију, пише Петровић, је проналазак алтернативе када је ријеч о енергентима, а гас је једно од тих рјешења којим ће бити смањена емисија угљен-диоксида у атмосферу.
Пројекат гасификације града је завршен. Изграђен је и стављен под притисак комплетан гасовод у дужини од 320 километара, комплетна инфраструктура је разведена, тако да када буду створени одговарајући услови од стране регулатора, може се кренути са кућним гасним прикључцима.
Преостало је да се изврши уградња опреме на мјерно-регулационој станици, ради добијања коначне употребне дозволе за гасовод, а радови су уговорени са компанијом „Тартарини".
Рок завршетка радова је 15. март текуће године, а потом ће бити спроведено прикључење на гасовод Батајница - Сарајево, пише градоначелник. Након тога слиједи технички пријем на мјерно-регулационој станици у Шепку и издавање коначне употребне дозволе за комплетан објекат транспортног гасовода Шепак - Бијељина.
Град Бијељина је регулисао све обавезе из своје надлежности - издате су грађевинска и употребна дозвола након више од десет година, колико је гасовод у Бијељини актуелна тема. Петровић је најавио да ће се у наредном периоду разматрати и питање субвенција за домаћинства за еколошке врсте горива, али тек пошто крене дистрибуција гаса.
Осим гасификације, потенцијални нови систем топлификације могу бити засновани управо на чињеници да велики дио наше равнице лежи на геотермалним водама. што је показало геоистраживање од прије три деценије. Резерве су огромне, а предност, у односу на нафту, је та што на геотермалне воде не утиче стање цијена на свјетском тржишту.
Често можемо чути коментаре како је неопходно да се што прије искористи потенцијал геотермалних вода за топлификацију, али оно што грађани морају знати јесте да се свих ових година по том питању није урадило много и да се ради о процесу који захтева велика финансијска улагања. Готово је сигурно да Град без страних донација и помоћи са републичког нивоа не може спровести у дјело овако велики пројекат.
Направили смо први корак и ове године сам се у име Града обратио Европској банци за обнову и развој у БиХ с приједлогом сарадње у енергетском сектору, конкретно на пројекту топлификације града Бијељина. Поменута банка је синоним за подршку пројектима који се тичу унапређења животне средине, односно фаворизовање обновљивих извора енергије, додаје Петровић.
За потребе реализације идеје топлификационог система у Бијељини, 2014. године је урађена „Студија топлификације града Бијељина", којом су обухваћени подаци о локацијама геотермалних вода, потребама за топлотном енергијом града, енергетским потенцијалима, приједлозима изградње топлификационог система, фазама изградње, утицају на околину, као и финансијске калкулације.
Како се од тада ништа није радило по питању актуелизације овог пројекта, идеја је да се поменута студија коригује, јер су се бројне околности промијениле. Ту се, прије свега, мисли на диверзификацију енергетских извора, цијену опреме, финансијске прорачуне, али је, такође, неопходно извршити детаљније анализе по питању интеграција, односно новог окружења, када су у питању обновљиви извори енергије, као и детаљније анализе и прорачуни у вези са конкретним рјешењима.
Сматраћемо успјехом ако ове године завршимо пројекат уз помоћ Европске банке за обнову и развој, како би од сљедеће могли да потражујемо финансијска средства да се овај, слободно могу рећи "пројекат снова", реализује! Није једноставно, неопходна су вишемилионска улагања, али ако се будемо држали тог курса и у томе будемо истрајни и упорни, сан се може и остварити, чиме би се проблем загађења у Бијељини ријешио у великој мјери.
Поред свега наведеног не смијемо заборавити ни озелењавање јавних површина и пошумљавање околине. За 2022.годину у плану су завршетак озелењавања уз канал Дашницу, садња око 120 садница у Улици Стефана Дечанског и изградња парка у насељу Кнез Иво од Семеберије. Улагање у квалитетну животну средину није само неоспорна потреба, него и обавеза, како према садашњим, тако и према будућим генерацијама, закључује Петровић.
Разлози за ову забрињавајућу чињеницу су бројни: географски положај (град се налази у равници), промјена климе, ширење града, што за посљедицу има пораст емитовања загађујућих честица, присутност великог броја индивидуалних кућних ложишта у зимским мјесецима али и у јавним објектима (зграда Суда, Музичка школа, Епископске резиденције, Пореска управа...) гдје се и даље за котловнице, као основни емергент, најчешће користи угаљ лошег квалитета, велики број несанираних депонија, индустријска зона - насеље Интергај и Топлана.
Рјешење за овакву ситуацију, пише Петровић, је проналазак алтернативе када је ријеч о енергентима, а гас је једно од тих рјешења којим ће бити смањена емисија угљен-диоксида у атмосферу.
Пројекат гасификације града је завршен. Изграђен је и стављен под притисак комплетан гасовод у дужини од 320 километара, комплетна инфраструктура је разведена, тако да када буду створени одговарајући услови од стране регулатора, може се кренути са кућним гасним прикључцима.
Преостало је да се изврши уградња опреме на мјерно-регулационој станици, ради добијања коначне употребне дозволе за гасовод, а радови су уговорени са компанијом „Тартарини".
Рок завршетка радова је 15. март текуће године, а потом ће бити спроведено прикључење на гасовод Батајница - Сарајево, пише градоначелник. Након тога слиједи технички пријем на мјерно-регулационој станици у Шепку и издавање коначне употребне дозволе за комплетан објекат транспортног гасовода Шепак - Бијељина.
Град Бијељина је регулисао све обавезе из своје надлежности - издате су грађевинска и употребна дозвола након више од десет година, колико је гасовод у Бијељини актуелна тема. Петровић је најавио да ће се у наредном периоду разматрати и питање субвенција за домаћинства за еколошке врсте горива, али тек пошто крене дистрибуција гаса.
Осим гасификације, потенцијални нови систем топлификације могу бити засновани управо на чињеници да велики дио наше равнице лежи на геотермалним водама. што је показало геоистраживање од прије три деценије. Резерве су огромне, а предност, у односу на нафту, је та што на геотермалне воде не утиче стање цијена на свјетском тржишту.
Често можемо чути коментаре како је неопходно да се што прије искористи потенцијал геотермалних вода за топлификацију, али оно што грађани морају знати јесте да се свих ових година по том питању није урадило много и да се ради о процесу који захтева велика финансијска улагања. Готово је сигурно да Град без страних донација и помоћи са републичког нивоа не може спровести у дјело овако велики пројекат.
Направили смо први корак и ове године сам се у име Града обратио Европској банци за обнову и развој у БиХ с приједлогом сарадње у енергетском сектору, конкретно на пројекту топлификације града Бијељина. Поменута банка је синоним за подршку пројектима који се тичу унапређења животне средине, односно фаворизовање обновљивих извора енергије, додаје Петровић.
За потребе реализације идеје топлификационог система у Бијељини, 2014. године је урађена „Студија топлификације града Бијељина", којом су обухваћени подаци о локацијама геотермалних вода, потребама за топлотном енергијом града, енергетским потенцијалима, приједлозима изградње топлификационог система, фазама изградње, утицају на околину, као и финансијске калкулације.
Како се од тада ништа није радило по питању актуелизације овог пројекта, идеја је да се поменута студија коригује, јер су се бројне околности промијениле. Ту се, прије свега, мисли на диверзификацију енергетских извора, цијену опреме, финансијске прорачуне, али је, такође, неопходно извршити детаљније анализе по питању интеграција, односно новог окружења, када су у питању обновљиви извори енергије, као и детаљније анализе и прорачуни у вези са конкретним рјешењима.
Сматраћемо успјехом ако ове године завршимо пројекат уз помоћ Европске банке за обнову и развој, како би од сљедеће могли да потражујемо финансијска средства да се овај, слободно могу рећи "пројекат снова", реализује! Није једноставно, неопходна су вишемилионска улагања, али ако се будемо држали тог курса и у томе будемо истрајни и упорни, сан се може и остварити, чиме би се проблем загађења у Бијељини ријешио у великој мјери.
Поред свега наведеног не смијемо заборавити ни озелењавање јавних површина и пошумљавање околине. За 2022.годину у плану су завршетак озелењавања уз канал Дашницу, садња око 120 садница у Улици Стефана Дечанског и изградња парка у насељу Кнез Иво од Семеберије. Улагање у квалитетну животну средину није само неоспорна потреба, него и обавеза, како према садашњим, тако и према будућим генерацијама, закључује Петровић.
