На територији неколико семберских и подмајевичких села распростире се велика бјелогорична шума, познатија као Лазаревица. Мјештани семберског села Ченгић рекоше нам да се шума распростире на површини од стотину и десет хектара и да уистину представља својеврсна “плућа”, не само Бијељине, већ и градова и насеља у региону.


Ово шумско богатство, иначе, припада  општини Лопаре  њиме управља Шумско газдинство “Мајевица”.

Мјештани Ченгића кажу да се шума Лазаревица распростире и гравитира према  територији више подмајевичких села, Бјелошевца, Кацевца, Трнове, Јаковића и Зоовца.

“Приликом сјече дошло је и до обарања здравих стабала. Нека су, буквално, ишчупана из коријена. Истина, сва посјечена стабла, односно пањеви, ишчекићани су, тако да су стручњаци за експлоатацију шуме, вјероватно, знали шта раде. Нас брине то што се оваквом сјечом шуме нарушава шумски склоп, угрожавају се и оштећују млађа и здрава стабла, отвара се могућност да јаки вјетрови и олује направе још већу штету у овом шумском комплексу. Ово су, уистину, плућа ове регије. Умјесто да у близини градимо одмаралишта, пјешачке и бициклистичке стазе, да ово чувамо као очи у глави и као посебну драгоцјеност, олако пристајемо на то да се шума сијече и уништава”, каже Мићо Лучић, мјештанин Ченгића, евидентно забринут за судбину шуме Лазаревице.


У  Шумском газдинству “Мајевица” рекоше нам да јавне набавке за експлоатацију шумских сортимената представљају отворен поступак и да је све транспарентно и лако провјерљиво. Експлоатација шуме се обавља у складу са годишњим плановима, док се сува и сломљена стабла, односно огранци, продају за огрев. По свему судећи, све је јавно и транспарентно, али, брига о шумама требало би да буде један од приоритетних задатака, не само надлежних органа и институиција, већ и свих нас који  знамо колики је њен значај за опстанак цивилизације.





















​Семберија Инфо