Градоначелник Града Бијељина, Љубиша Петровић уприличио је данас састанак са члановима Удружења дјеце обољеле од дијабетеса тип 1 „Одрасли за дјецу“. Састанак се тицао изналажења начина на који Градска управа може помоћи овој категорији друштва те конкретизације једне раније иницијативе. Наиме, Удружење дијабетичара „Диабета“ и још нека удружења и појединци из Бијељине прошле године су упутили неколико иницијатива према Градској управи Града Бијељина да се обољелим од дијабетеса тип 1 који су млађи д 18 година помогне у набавци сензора за мјерење нивоа шећера у крви.



- Наше Удружење окупља родитеље 24 дјеце које болују од дијабетеса тип 1. Окупили смо се и удружили како бисмо заједно радили на побољшању квалитета живота наше обољеле дјеце. Један од начина да то учинимо јесте и путем набавке сензора за континуирано мјерење нивоа глукозе у крви. Међутим, проблем је што се ови уређаји нити могу добити путем Фонда здравственог осигурања Републике Српске нити се могу купити игдје у Босни и Херцеговини. Тако да смо препуштени сами себи када је у питању куповина ових сензора. Данас смо добили потврду да ће нам Градска управа помоћи у њиховој набавци што ће нашој дјеци умногоме олакшати живот“, рекла је Звездана Костић, мајка 11-годишњег дјечака који болује дијабетес тип 1.

Један сензор за континуирано мјерење нивоа шећера у крви траје око двије седмице тако да је сваком дијабетичару за годину дана потребно најмање 24 сензора. При томе, један сензор кошта око 130 конвертибилних марака. Сензор се постави, најчешће на надлактицу а потом, помоћу телефона или читача скенира и очитава стање глукозе у крви.

- У складу са опредјељењем Градске управе да буде сервис свим нашим грађанима а одговарајући на неколико иницијатива које смо у претходном периоду запримили, данас сам упознао родитеље окупљене у Удружење „Одрасли за дјецу“ да ће им Градска управа помоћи у набавци сензора за мјерење нивоа глукозе, односно шећера у крви. Ови сензори су направили велику олакшицу онима који их користе. Наши најмлађи дијабетичари више неће морати да по неколико пута дневно боцкају своје прсте и трпе бол. Одлучили смо да сваком родитељу, за свако обољело дијете уплатимо помоћ у износу од 3.400 конвертибилних марака што ће бити довољно за куповину сензора у наредних 12 мјесеци“, изјавио је Љубиша Петровић, градоначелник Бијељине.



У земљама Европе већ годинама се користе сензори за безболно мјерење нивоа шећера у крви. Ради се о малом електронском апарату који, постављен на тијело дијабетичара утврђује нивое (превисоке или прениске) вриједности шећера у крви, а који се могу очитавати посебним уређајем или путем апликације на мобилном телефону. Ови сензори су обезбиједили могућност сталног праћења нивоа шећера у крви чак и током ноћних сати и што је најважније - замијенили су стална, болна боцкања иглом. Сензори за мјерење нивоа шећера у крви имају велики значај јер особама обољелим од дијабетеса могу спасити живот. Нарочито дјеци која не могу препознати симптоме хипогликемије (пада нивоа шећера у крви) који може довести до слабљења виталних органа, а у најгорем случају може изазвати смрт. Сензор показује тренутни шећер и тренд његовог кретања у крви што је важно за праћење и правилну контролу болести.

Највећи проблем јесте чињеница да су ови сензори релативно скупи док Фонд здравственог осигурања РС не покрива трошкове њихове набавке. Иако су, под притиском удружења дијабетичара неки искораци већ направљени, још нема одлуке о (су)финансирању набавке ових помагала. У већини европских држава здравствено осигурање дијабетичарима покрива набавку оваквог уређаја.
​
Гест Градске управе Града Бијељина и градоначелника Петровића је за сваку похвалу, али и даље остаје отворено питање помагања, односно олакшавања живота пунољетним особама обољелим од дијабетеса тип 1. Фонд здравственог осигурања Републике Српске је на потезу.


Семберија инфо - И. Гутић